Новац као моћ
2
Увод
Моћ је способност појединца или групе да остварује своје интересе и
захтеве чак и ако им се други противе. То понекад значи и примену силе.
Појединац располаже својом индивидуалном моћи, а да тога није ни свестан. У
политичком смислу на изборима путем гласања или припадања некој политичкој
странци, група за притисак и другим.
Категорија новац као друштвено – економска категорија настао је у робно –
новчаној привреди, у којој је развио све своје функције и најразноврсније форме.
Ма колико се размена у друштву појављује случајно, изоловано или појединачно,
она може трајно и масовно да се врши само уколико је прати новац, и то новац у
одговарајућим формама. Као што се види, новац чини саставни део друштвене
репродукције, којој мора да служи и да јој стално прилагођава све своје
функционалне садржаје и форме, без којих она не може нормално да се креће и
развија.
Од првих појавних облика па до данашњег, савременог новца и савремених
монетарних система, новац је мењао конкретне форме и прилагођавао их новим
условима репродукције. Данашња теорија и пракса посвећују пажњу изучавању
следећих врста новца: металног или кованог новца, папирног новца, кредитног
новца, депозитног, књишког или жиралног новца.
Новац као моћ
4
Друштвена моћ је вршење утицаја једног лица на друго или једне групе на
другу. Али, сваки међусобни утицај не остварује се увек под утицајем друштвене
моћи. То значи да постоји друштвени утицај, али не и друштвена моћ. То даље
значи, да је појам друштвени утицај шири од појма друштвене моћи. Друштвена
моћ је у ствари остварени друштвени утицај.
Припадници разних стратума разликују се међусобно по томе ко има више
права и привилегија, дужности и одговорности, материјалних и других вредности,
моћи и утицаја. Главни извор социјалне стратификације лежи у неједнакој
расподели друштвене моћи. Од свих елемената за разликовање слојева јесте
неједнака расподела моћи у економском и политичком облику. У том смислу М.
Поповић истиче да "неједнака расподела друштвене моћи у економском и
политичком облику је, уопште посматрајући, главни извор и услов за расподелу
других елемената и карактеристика социјалног стратума".
Да би моћ била друштвена, она мора да је социјално структуирана и
заснована, а не само да се психолошки манифестује у вршењу утицаја или да се
служи физичком силом. Друштвена моћ је увек мање или више структурисана и
институционализован систем, неједнаких могућности учествовања у доношењу
значајних одлука. Учешће у доношењу одлуке битна је одлика друштвене моћи.
Зато неки социолози дефинишу друштвену моћ као "учествовање у доношењу
одлука".
У социолошком смилу ова дефиниција је тачна, јер уместо термина
"међуиндивидуални утицај" употребљава се појам "одлучивање", који има везе са
условима и последицама у којима се одлуке доносе. Познат је и став да свако
може да утиче на другога, али свако не може да донесе одлуку. Слобоност
доношења одлука је једна од битних одлика друштвене моћи. И масе могу на
разне начине да утичу на доношење одлука, али оне су често само субјекти без
друштвене моћи. Јер, друштвену моћ су преузеле интересне групе, лоби групе,
политичке странке и оне које су најутицајније у друштву, а то су елите.
Одличивање може бити "легално" и "нелегално".
"Нелегално" је, на пример, када се директор неког предузећа или декан
неког факултета са појединцима, договоре и донесу неку "одлуку", "иза сцене" која
се онда износи на одређени орган (савет) који је формално "прослеђује". То су
мање или више неформалне групе које присвајају себи право одлучивања о
питањима која формално припадају другим групама и лицима.
Новац као моћ
5
Оваква нестална и несигурна друштвена моћ извире из постојеће социјалне
структуре (нпр. Неефикасне правне државе) а не из склоности неформалне групе
или појединаца. У психолошком смислу "жеља" претходи "моћи" али није свака
жеља моћ. На пример, руководилац апсолутистичке оријентације има жељу да
влада другима, али нема такву моћ, јер му је такав положај у постојећем систему
управљања.
1.1. Парсонсово схватање моћи
Парсонс моћ анализира у склопу функционалистичке теорије о друштву. По
њему моћ нема својство остваривања личних интереса. Моћ не дели људе, тј.
Једни људи не поседују моћ на штету других. Моћ је друштвена корист. Она
доприноси стабилности покрета. Уколико друштво успешније остварује своје
циљеве, утолико је његова моћ већа.
Моћ није константна, већ варијабилна, она расте и смањује се. Моћ је, по
Парсонсу, и способност студента да утиче на акцију других лица у интересу
постизања општег циља, стабилности друштва. Моћ је добробит свих за одржање
поретка.
1.2. Марксово схватање моћи
У одређивању појма моћи, Маркс полази од економије, орређујући
економску моћ, па онда иде ка политици - политичкој моћи. Код Маркса класни
односи су односи моћи, јер једна класа увек намеће своју вољу другој. Класне
неједнакости имају свој основни извор у неједнакој расподели друштвене моћи у
сфери економских односа. Приватна својина над средствима за производњу је у
ствари први облик који одређује неједнаку могућност одлучивања за све учеснике
у процесу производње. Власник средстава за производњу има монопол над
учесницима у процесу производње и расподеле. Он одлучује шта ће се и колико
производити и колико ће ко добити у расподели.
