O TEHNOLOŠKOM MENADžMENTU

Tehnološka revolucija je promenila osnovne poslovne aktivnosti i stvorila novu društvenu i
privrednu   strukturu   koja   se   često   naziva   :   DRUŠTVO   ZNANJA,   INFORMACIONO
DRUŠTVO,DIGITALNO   DRUŠTVO,   DIGITALNA   EKONOMIJA,     ELEKTRONSKA
EKONOMIJA i sl.
Menadžment   novih   tehnologija   i   inovacija   je   danas   najznačajniji   deo   strategijskog
menadžmenta svake uspešne kompanije. To je, možemo sa pravom reći, ključni resurs
savremenog poslovanja.
Ključno pitanje za uspeh tehnološkog i inovacionog menadžmenta je u odgovoru koji su to
koncepti, tehnike i alati, koje manadžment kompanije mora koristiti za ukupnu uspešnost
svoje firme.
Postavlja se pitanje, šta savremeni menadžer treba da zna o ulozi tehnologije i inovacija u
poslovnoj aktivnosti i strategiji firme. Neki smatraju, da je dovoljno znati, kako tehnologija
funkcioniše tj. šta radi, a ne i kako radi.
Drugi autori smatraju da savrameni menadžment treba da zna šta radi a i kako funkcioniše
savremena tehnologija. Za nas, tj. ovaj predmet, za menadžere, nije neophodno temeljno
znanje   iz   nauke   i   tehnologije,   nego   opšta   informisanost   u   značajnim   tehnološkim   i
inovacionim trendovima.
Za   menadžera   je   ključno   da   ovlada   znanjima   neophodnim   za   razumevanje   značaja
tehnologija   i   inovacija   u   savremenom   poslovanju,   kao   i   načina   kako   da   tehnološki   i
inovacioni potencijal svoje firme iskoristi za poboljšanje njene konkurentske prednosti tj.
njenog daljeg razvoja.
Cilj   tehnološkog   menadžmenta   je   komercijalizacija   rezultata   inovacione   i   tehnološke
aktivnosti.   Uspešnost   svake   firme   je   vezana   za   njen   tržišni   uspeh.   Ovo   navodimo   iz
činjenice da u istoriji novih tehnologija i inovacija imamo puno primera da i najbolja
tehnološka rešenja nisu bila komercijalno najisplativija. Iako su tehnološki bila značajna,
nisu   se   na   tržištu   potvrdila.   Iz   tih   razloga,   ja,   kao   budući   menadžer   (:   treba   da   svoju
aktivnost usmerim upravo na taj deo upravljačke aktivnosti, a to je komercijalizacija novih
tehnologija i inovacija.
Menadžeri   treba   da   nadju   pravi   odgovor   na   pitanje   kako   adekvatno   upravljati   novim
tehnologijama i inovacijama, kako bi se ostvarile stabilne pozicije na tržištu, a i kako bi se
održala ta pozicija.
Većina   uspešnih   kompanija   već   sada   izdvaja   5%   za   nove   tehnologije   i   inovacije   sa
tendencijom   da   se   to   poveća.  Ključne   promene   nastale   u   globalnoj   ekonomiji   tiču   se
promena osnova konkurentske prednosti kompanije i funkcija njenog menadžmenta.
Osnovni uzroci koji su u drugi plan potisnuli tradicionalne faktore konkurentnosti i stvorili
nova jezgra komponentnosti savremenih kompanija su:

1. GLOBALIZACIJA TRŽIŠTA, kao i povećanja broja tržišta za različite proizvode i

za različite tipove rizika

2. LIBERALIZACIJA PROIZVODA i tržišta rada
3. DEREGULACIJA FINANSIJSKIH TOKOVA
4. SMANJENJE TROŠKOVA INFORMACIONIH TOKOVA
5. RAZVOJ DIGITALNE EKONOMIJE

To su nova jezgra konkurentske diferencijacije i nalaze se u nevidljivoj imovini
( nematerijalnoj). Najrazličitiji oblici nevidljive imovine su:

1. ZNANJE
2. KOMPETENCIJA
3. INTELEKTUALNA SVOJINA
4. REPUTACIJA
5. ZAŠTIĆENA MARKA
6. ŽIG

Imajući u vidu da je tehnologija za mnoge firme ključni resurs za menadžere je važan
zadatak upravljati tim resursom putem integracije, tehnologije i strategije firme.
Drugi važan zadatak za menadžere je razvoj i korišćenje inovacionih kapaciteta firme.
Upravljanje ovim resursom ima strateški značaj, jer doprinosi postizanju i održavanju
konkurentskih prednosti.
Vrste tehnoloških prednosti:

1. Relativna dimenzija konkurentske prednosti proističe iz poređenja sa aktivnostima

konkurenata

2. Apsolutna se za razliku od relativne iskazuje kao postojanje tržišta za proizvode i

usluge koje ima organizacija

Konkurentske prednosti se mogu posmatrati RELATIVNO I APSOLUTNO.
POENTA – OSNOVNI CILJ IZRAČUNAVANJA OVOG PREDMETA JE DA SE
BUDUĆI MENADŽERI OSPOSOBE ZA RAZVOJ I ODRŽAVANJE KONKURENTSKE
PREDNOSTI SVOJE ORGANIZACIJE NA TRŽIŠTU.

intenzivne proizvodnje zasnovane na mikroelektronici i niskoj potrošnji energije, sirovina i
rada niske stručnosti.

Visoke tehnologije

Visoke tehnologije su vrhunski proizvod povećanog i specifično strukturisanog ulaganja u
naučnoistraživački rad, intenzivne interaktivne veze nauke i privrede ali i celovitog razvoja
naučnoistraživačkog kompleksa i inovacione aktivnosti.
Osobine visokih tehnologija su:



visoka i rastuća kapitalna obrazovna naučna i informaciona intenzivnost



visoka akumulativnost



manja osetljivost na krize



kratkoća životnog ciklusa proizvoda roba i usluga i tehnoloških sistema i procesa



visoka elastičnost tražnje po dohotku



visoka i rastuća fleksibilnost reprodukcionih sistema i procesa



visoke obrazovne potrebe



veliki značaj intervencije države...

Dok se početkom osamdesetih godina ovog veka raspon učešća izdvajanja za istraživanje i
razvoj prema ukupnom prihodu kod visokih tehnologija kretao od 3,2% (električne mašine)
do 14,2% (avioindustrija), devedesetih godina udeo izdvajanja za istraživanje i razvoj u
ukupnom prihodu izuzetno je visok i raspon tog učešća se kretao od 10,2% (farmaceutska
industrija) do 20,2% (avioindustrija)
Visoke tehnologije širokog spektra su potvrda uloge ključnog faktora u TEP i
sveobuhvatnom i kompleksnom uticaju na ekonomski i društveni razvoj. Šest tema koje
grupišu stavove o uspešnosti u oblasti visokih tehnologija su:



biznis fokus



prilagodljivost



organizaciona kohezija



preduzetnička kultura



osećaj za integritet



top menadžment punog obima.

Prethodnih šest tema se mogu grupisati u dve očevidno suprotstavljene grupacije



biznis fokus, organizaciona kohezija i osećaj za integritet podrazumevaju stabilnost i
konzervaciju postojećeg stanja



prilagodljivost, preduzetnička kultura i puni top menadžment su sinonim za rapidne
ponekad strmoglave promene.

Polovina faktora uspeha vuče u jednom smeru a druga polovina u drugom smeru i osnova
je svojevrsnog paradoksa menadžmenta visokih tehnologija.
Visoke tehnologije su područje intenzivne saradnje između proizvođača iz različitih delova
svetske privrede. U strateškim alijansama kao partneri se ne pojavljuju samo kompanije
nego i država koja daje podsticaj razvoja visokih tehnologija.
Poluprovodnička industrija je ekonomska aktivnost u kojoj je globalni karakter jako
naglašen. Pozitivni efekti delovanja transnacionalnih kompanija (TNK) su:



TNK pomažu domaćoj ekonomiji da razvije inovacionu sposobnost putem globalizacije
istraživanja i razvoja i obuke zaposlenih



TNK obezbeđuje firmama iz zemlje domaćina pristup visokim tehnologijama



TNK olakšava pristup kapitala

Tehnološke inovacije

Tehnološke inovacije ukljičuju nove proizvode i procese i/ili značajne tehnološke
promene u proizvodima i procesima.

Inovacija se odnosi na korišćenje novog znanja za

ponudu novih proizvoda ili usluga, koji imaju bolju vrednost za korisnike, što se vrednuje
na tržištu. Inovacija je uspešna ako je moguće njenom komercijalizacijom povratiti sredstva
investirana u njen razvoj i ostvariti odgovarajući profit.

Linearni model inovacija:
Istraživanje – Razvoj – Proizvodnja – Marketing

U novije vreme značajniji je interaktivni model. Interaktivni model kombinuje dva različita
tipa interakcija. Jedan tip interakcija se odnosi na procese koji se odvijaju u firmi ili grupi
firmi koje blisko sarađuju u mrežnoj strukturi.Druga vrsta interakcija se odnosi na relacije
između pojedinačnih firmi i naučnog i tehnološkog sistema unutar koga se odvijaju njene
inovacione aktivnosti.

Inovacije se mogu klasifikovati na različite načine:

1. po uticaju na produktivnost:

- radno intenzivne

- kapitalno intenzivne
2. po relativnom značaju u inovacionom procesu:

inkrementalne

radikalne

3. prema rezultatu inovacione aktivnosti:

proces

proizvod

4. prema obimu promena koje izazivaju u proizvodu:

komponentne

arhitekturne

5. prema ukupnom uticaju na poslovnu aktivnost

održive

diruptivne.

Radikalne inovacije

se odnose na uvođenje potpuno novih proizvoda i usluga i/ili novih

sistema proizvodnje i distribucije i čine postojeće proizvode i usluge nekonkurentnim
(bežične komunikacije).

Inkrementalne inovacije

uključuju adaptaciju, poboljšanje i usavršavanje postojećih

proizvoda i usluga i/ili postojećih sistema proizvodnje i distribucije (Diet coca-cola prema
coca-cola classic.

Afuah (1998) smatra da je za uspešnost inovacija bitan funkcionalan koncept koji on naziva
S³PE, odnosno pravilna kombinacija strategije, strukture, sistema, zaposlenih i okruženja.
Slika:

2. sposobnost stvaranja novih tehnoloških rešenja, inovacija, razvoja novih proizvoda,

novih tehnoloških postupaka, metoda, sredstava i procesa.

Visok nivo izdvajanja za R&D namene je neophodna pretpostavka za visoku efektivnost
inovacionog procesa, mada ne i dovoljna garancija, naročito ako ne postoji adekvatna
koordinacija i interakcija sa svim ostalim bitnim elementima i inventivno-inovacionog
lanca.
Uloga države je vezana za korekciju značajnih nedostataka tržišta i otklanjanje uočene
razlike između privatne i društvene stope povraćaja od R&D aktivnosti.

Znanje

Kodifikovano/nekodifikovano znanje

Nekodifikovano (implicitno) znanje je ono koga je teško jasno iskazati na način da je
potpuno razumljivo i kompletno. Činjenica da neko zna više nego što to može iskazati
rečima ili na drugi način ukazuje na implicitnu dimenziju znanja. Kod kodifikovanog
znanja publikovanog npr. u šemama, formulama ili kompjuterskom kodu, ne postoje dileme
oko interpretacije i značenja.
Primer: Majstor zanatlija u određenom vremenskom periodu može komunicirati samo sa
određenim brojem učenika. Svoje znanje on radije iskazuje putem primera nego putem
pravila. Primeri koje on koristi za objašnjenje u početku unose konfuziju kod učenika.
Proces napredovanja odvija se ekstenzivno i kroz ponavljanje postupaka koje zahteva dosta
vremena. Učenik može postati eventualno majstor zanata ili veštine, ali ni u kom slučaju ne
može kompletno iskopirati svog učitelja.

Vidljivo/nevidljivo znanje u upotrebi

Mnoge tehnologije su javno dostupne, lako i jasno vidljive, jednom kada su kupljene. Novi
CT skener, laserski štampač ili mikroprocesor su raspoloživi za imitaciju kada su uvedeni
na tržište. Procesne tehnologije su često znatno drugačije. Kako je u mnogim slučajevima
kod procesa nevidljiv spolja odnosno opredmećen je unutar samog proizvoda, to je on i teže
dokučiv za imitaciju i kopiranje.

Pozitivno/negativno znanje

Istraživački napor često zapada u situacije koje vode u ćorsokak. Dobro je poznato da
otkrića (pozitivno znanje) mogu usmeravati istraživanje na područja od kojih se mnogo
očekuje, izbegavajući na taj način bezizlazne situacije. Često se zaboravlja da je znanje o
neuspesima (negativno znanje) koje se može iskazati kao „taj pristup nefunkcioniše“ takođe
vredno za usmeravanje alokacije resursa u pravcima koji više obećavaju. Firme često
skrivaju svoje neuspehe kao vlastite tajne uspeha, odnosno svoj faktički neuspeh pretvaraju
u uspešnu strategiju izbegavanja sličnih grešaka u budućnosti.

Autonomno/sistematsko znanje