UNIVERZITET U BEOGRADU
Ekonomski fakultet
DIPLOMSKI RAD
NOVE TENDENCIJE U PRIMENI INTEGRALNIH
TRANSPORTNIH SISTEMA
Mentor:
Kandidat:
Prof. Dr Slobodan Aćimović
Ivan Slišković
2000/361
Smer: Trgovina
Beograd, septembar
, 2007.
god.
SADRŽAJ
UVOD...................................................................................................................................... 2
1. Osnovni pojmovi i zadaci integralnih transportnih sistema......................................3
1.1. Tendencije razvoja......................................................................................................... 3
1.2. Ciljevi primene integralnih transportnih sistema.......................................................3
1.3. Osnovni uslovi za razvoj integralnih transportnih sistema.......................................4
1.4. Potrebe i načini racionalizacije transportnih procesa................................................4
1.5. Prednosti integrisanja procesa i operacija u transportu............................................5
2. Podela i definicije integralnih transportnih sistema..................................................7
2.1. Osnovna podela integralnih transportnih sistema......................................................7
2.2. Defininicije integralnih transportnih sistema..............................................................8
2.3. Osnovna podela transportnih tehnologija...................................................................8
2.4. Konvencija o multimodalnom transportu.................................................................10
3. Karakteristike drumskog transporta.........................................................................11
3.1. Tehničko
-
tehnološke karakteristike integralnih transportnih sistema
u drumskom prometu..................................................................................................12
4. Karakteristike železničkog transporta.......................................................................15
4.1. Tehničko
-
tehnološke karakteristike integralnih transportnih sistema
u železničkom prometu................................................................................................ 16
5. Karakteristike pomorskog transporta.......................................................................19
5.1. Tehničko
-
tehnološke karakteristike integralnih transportnih sistema
u pomorskom brodarstvu............................................................................................ 20
6. Karakteristike rečnog transporta...............................................................................24
6.1. Tehničko
-
tehnološke karakteristike integralnih transportnih sistema
u rečnom brodarstvu...................................................................................................25
7. Karakteristike vazdušnog transporta........................................................................28
7.1. Tehničko
-
tehnološke karakteristike integralnih transportnih sistema
u vazdušnom prometu.................................................................................................30
8. Kontejnerski sistem transporta
-
KONTEJNERIZACIJA........................................31
8.1. Pojam, suština i istorijat kontejnerizacije.................................................................31
8.2. Tipovi kontejnera......................................................................................................... 33
8.3. Prednosti i nedostaci kontejnera................................................................................37
8.4. Lučki kontejnerski terminali......................................................................................38
8.5. Kontejnerski promet najvećih evropskih luka..........................................................39
9. Zaključak...................................................................................................................... 42
PREGLED KORIŠĆENE LITERATURE........................................................................ 44
1
1. OSNOVNI POJMOVI I ZADACI INTEGRALNIH TRANSPORTNIH SISTEMA
1.1. TENDENCIJE RAZVOJA
U prvoj fazi, tj. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka, najviše se razvijao najniži oblik
okrupnjenih transportnih jedinica-paletizacija, nakon toga se relativno brže razvijala
kontejnerizacija, a zatim huckepack i Ro-Ro tehnologija.
Kontejnerizacija se najpre intezivnije razvijala na kopnu, ali već nakon nekoliko godina došlo je
do promene, tj. do intezivnijeg razvoja kontejnerizacije na moru. Takvim kretanjima bila su
uzrok dva razloga:
1.
transport robe
bilo kojom vrstom savremenog prevoza na kopnenom i pomorskom delu puta
zahteva jedinstveni, tehnološki neprekidni transportni lanac u prevozu robe„od vrata do vrata“,
2.
vrlo razvijena pomorska trgovina
koja se osim transporta kombinovanog s kopnenim
transportima dobrim delom odvija isključivo između pojedinih pomorskih trgovačkih središta.
Poznato je, naime da se svetskim morima transportuje gotovo 80% ukupne međunarodne
trgovine, odnosno oko 70% po vrednosti robe. Stoga su morsko brodarstvo i luke jedan od
osnovnih uslova za veličinu, strukturu i vrednost međunarodne i nacionalne robne razmene,
oni su vrlo značajni generatori nacionalnog dohotka s adekvatnim odrazom na platni bilans
zemlje. Međutim, s obzirom na tehnološko-ekonomske zakonitosti o potrebi što skladnijeg
razvoja svih činilaca u procesu proizvodnje i prometa, te s obzirom na ubrzaniji razvoj
kapaciteta savremenog pomorskog transporta u poređenju sa sporijim razvojem kopnenog
transporta, te bi disproporcije mogle imati negativne posledice. One su prisutne u pojedinim
regionalnim područijima sveta, ali mi te disproporcije, taj „jaz“ između relativno razvijenih
kapaciteta savremenog transporta na kopnu u odnosu prema zaostalom razvoju takvih
kapaciteta na našoj obali (sada obali Crne Gore) najbolje osećamo i zbog toga imamo znatnih
poteškoća. Racionalizacija prometa robe uz upotrebu raznih savremenih transportnih sistema
jedino se uspešno i optimalno ostvaruje saradnjom svih učesnika u transportu robe „od vrata
do vrata“. U tome su najveći potencijali daljnjeg sinhronizovanog razvoja integralnog,
multimodalnog transporta u svetu i u našoj zemlji.
1.2. CILJEVI PRIMENE INTEGRALNIH TRANSPORTNIH SISTEMA
Nove tehnologije transporta integralnih transportnih sistema u ukupnom transportnom lancu u
prevozu robe od proizvođača do potrošača postavljaju nužnost racionalizacije u ukupnoj privredi
i direktno utiču na konkurentnu sposobnost za uklapanje nacionalne privrede u međunarodnu
podelu rada. To se nameće kao neminovnost i našoj zemlji, jer postojeća tehnika i tehnologija ali
i organizacija manipulisanja robom, transportom, skladištenjem i pretovarom robe, postale su
prepreka dinamičnoj proizvodnji i uspešnom transportu, s odrazom na veliki rast transportnih
troškova u ceni robe odnosno u prodajnoj ceni, koji se u našoj zemlji kreću oko 17% (za
pojedine robe čak 40-60%), a u tehnički razvijenijim zemljama 6-9%. Svaki pomak prema
intezivnijem i sveobuhvatnijem ulaganju u savremene transportne tehnologije i njihovo
integralno eksploatisanje sigurno i recipročno utiče na smanjivanje transportnih troškova.
Pri izučavanju razvoja savremenih tehnologija transporta u našoj zemlji potrebno je poći od
najaktuelnijih problema. To su:
-zastarelost infrastrukturnih saobraćajnica, objekata i sredstava, tj. transportne tehnike i
tehnologije, uz zaostajanje u količini, strukturi i kvalitetu prevoznih kapaciteta u svim oblicima
transporta;
-neefikasna organizacija rada;
3
-spori razvoj i nedovoljno korišćenje savremenih oblika manipulisanja i transporta robe
(paletizacije, kontejnerizacije, huckepack, Ro-Ro);
-nedovoljno uključivanje svih učesnika prometa (transporta) u sistem multimodalnog transporta
u kojem pretežno dolaze do izražaja organizacijske, tehničko-tehnološke i ekonomske prednosti
svih savremenih oblika manipulisanja i transporta robe;
-nepostojanje savremenog i objedinjenog informacionog sistema koji bi se trebao i morao
uključiti u evropski a time i u svetski informacioni sistem kako bi uspešno i potpuno pratio
sve robne tokove, berzanska kretanja, ponudu i potražnju robe a time i strukturu transportnih
usluga radi adekvatnijeg uključivanja naše spoljne trgovine u međunarodno tržište, što bi se
pozitivno odrazilo na mnogo veći devizni priliv na osnovu izvoza robe i usluga;
-nedovoljno naučno istraživanje međunarodnog transportnog i spoljnotrgovinskog tržišta, i u tom
sklopu veoma značajnih segmenata kao što su tranzit robe iz zemalja podunavlja odnosno
srednjoevropskih zemalja našim putevima, te prevoz između stranih luka trećih zemalja itd.
1.3. OSNOVNI USLOVI ZA RAZVOJ INTEGRALNIH TRANSPORTNIH SISTEMA
Za uspešno uključivanje transportne privrede u međunarodne tokove potrebni su sledeći uslovi:
-savremena (moderna) infrastruktura: železnička, drumska, lučka, pretovarna..;
-odgovarajući kvalitet, struktura i obim novih tehnologija prevoza i pretovara koje moraju biti
optimalno usklađene između svih subjekata u transportnom lancu po jedinstvenom sistemu
„od vrata do vrata“, i to tehničko-tehnološki, tarifski i sl. ;
-odgovarajuća specijalizirana kadrovska struktura i raspodela rada u svim karikama transportnog
lanca, uz vrlo razvijenu informatiku na osnovi objedinjavanja kompjuterske obrade podataka;
-adekvatne stimulativne mere ekonomske politike i privrednog instrumentarija koji inače a u
početnim periodima posebno, trebaju selektivnom politikom omogućiti razvoj savremenih
tehnologija transporta jer one u svojoj početnoj fazi rada ne mogu biti rentabilne.
Ostvarivanjem ovih uslova omogućava se:
-privlačenje velikih koncentracija robe i u tom sklopu povoljna sruktura za razne oblike
savremenih transportnih sistema i podsistema na kontinentalnim i interkontinentalnim
relacijama;
-uvođenje optimalnih brodskih, železničkih, drumskih i vazdušnih međusobno sinhronizovanih
linija;
-znatno privlačenje tranzitne robe što utiče na smanjenje fiksnih troškova transporta za
nacionalni izvoz i uvoz;
-vrlo intezivan rast deviznog priliva i što je najvažnije ostvarivanje konkurentne sposobnosti
nacionalne robe i nacionalnih prevoznika na svetskom tržištu.
Poznato je da uprkos naporima našeg društva i začecima primene novih tehnologija mi te
predpostavke nismo ostvarili. Tako još nismo iskoristili ni komparativne geosaobraćajne
prednosti naše zemlje kao „mosta“ između Evrope i Azije odnosno Afrike i drugih kontinenata.
1
1.4. POTREBE I NAČINI RACIONALIZACIJE TRANSPORTNIH PROCESA
Racionalizacija kao deo sistemske analize i sinteze postaje neodvojivi interes kako za korisnike
tako i za organizatore prevoza ali i same realizatore (prevoznike) na celom putu transportovanja
robe, uzimajući u obzir sve faze i operacije sa teretnom jedinicom od mesta odpravljanja do
1
I. Marković, “Integralni transportni sustavi i robni tokovi“, Zagreb, 1990.
4
Najjednostavnije su robne operacije sa tečnom robom, što je omogućilo brži razvoj tehnologije
manipulisanja, pa čak i automatizaciju procesa. Nešto složenije su operacije pretovara rasute
robe koju karakteriše masovnost, što uz primenu odgovarajuće pretovarne tehnike omogućava
visoku produktivnost, pa i automatizaciju manipulativnih operacija. Razvoj tehnike i tehnologije
pretovara komadne robe bio je znatno usporeniji, usled nehomogenosti i usitnjenosti proizvoda
raznih dimenzija, oblika i masa.
Povećanjem robe široke potrošnje, komadna roba je dobila masovni karakter, što je još više
ukazivalo da su pretovarne operacije usko grlo. Kod rešavanja ovog problema pristupilo se
ukrupnjavanju komadne robe, odnosno formiranju većih, homogenih jedinica tereta, čime su
stvoreni uslovi za efikasnije manipulisanje, transport i skladištenje. Uz korišćenje pretovarne
opreme visokog kapaciteta, izjednačuju se uslovi manipulisanja sve tri grupe robe. Ovako
koncipiran razvoj otvara put tipizaciji tehnologije i maksimalnoj racionalizaciji pojedinih
operacija. U saobraćajnoj teoriji, načelno, razlikuju se dva oblika transporta:
direktni
(neprekinuti) i
indirektni
(prekinuti) transport. Idealni oblik savlađivanja prostora jeste kada se
jedan transportni zadatak između mesta pojave i mesta potrošnje robe realizuje istim prevoznim
sredstvom u neprekinutom saobraćaju. Iz geografskih razloga ili zbog nedostatka svojstava
pojedinih vidova saobraćaja to nije uvek moguće postići. U praksi je najčešći prekinuti transport
sa svim svojim nedostacima (velika pretovarna učestalost, veliki transportni zahtevi itd). Da bi se
ovi nedostaci i poteškoće što je moguće više smanjili, razvijeni su novi oblici transporta kroz
savremene tehnologije prevoza.
Osnovni elementi integrisanja procesa i operacija u transportu su teretne jedinice odnosno
logističke jedinice. To su u stvari standardizovani nosači: ukrupnjene ili neukrupnjene robe,
paketirane ili nepaketirane, podešeni da se premeštaju primenom pretovarne mehanizacije
.
Teretne jedinice su:
-palete;
-mali kontejneri;
-srednji kontejneri;
-veliki kontejneri i
-kompletna drumska i železnička vozila i barže vodenog teretnog saobraćaja ili samo pojedini
delovi vozila (izmenljivi transportni sudovi).
Danas se, u većem ili manjem obimu, primenjuju različite tehnologije transporta u čijoj
realizaciji učestvuju transportna sredstva više vidova saobraćaja primenom iste teretne jedinice.
One se zajedničkim imenom nazivaju savremene tehnologije transporta i predstavljaju određene
vrste transporta nove, najprogresivnije transportne tehnologije.
Savremene tehnologije razvijaju se kompleksno, kao sastavni deo svih vidova transporta i
privrede, što zahteva nove investicione i organizaciono-tehnološke mere. Ekonomski značaj
razvoja ovakvih tehnologija u svetu i kod nas prevazilazi okvire transporta i postaje jedan od
najznačajnijih zadataka u racionalizaciji distribucije robe i razvoja celokupne privrede. Da bi se
realizovala bilo koja tehnologija transporta, treba preduzeti više mera, a razvoj ove moderne
tehnologije treba shvatiti kao jedinstvo tehnoloških, tehničkih, ekonomskih, organizacionih i
pravnih elemenata koji determinišu osobenosti ove tehnologije manipulacija i transporta.
Tehnologije suštinski menjaju klasični proces transporta i to ne samo javnog, nego i proces
unutrašnjeg transporta i skladišnih sistema, odnosno celokupne distribucije robe. Zajednička nit
svih podsistema savremenih tehnologija transporta jeste visok stepen jedinstva tehnologije,
standardizacije jedinica tereta i celokupne tehničke baze koja obuhvata stabilne i mobilne
kapacitete u okviru određene tehnologije. Svaka od tehnologija predstavlja ujedno i klasičan
6
