1
Visoka Škola
“Akademija za poslovnu ekonomiju”
Čačak
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ODNOSI SA JAVNOŠĆU
Tema:
Novi mediji u odnosima sa javnošću
Mentor:Profesor dr. Aleksandar Prnjat
Student:Jocić Milena
Broj indeksa: 040/15
2
Sadržaj:
Uvod...........................................................................................3
1. ODNOSI SA JAVNOŠĆU....................................................................................4
2.
METODE ODNOSA SA JAVNOŠĆU
...............................................................6
3. NOVI MEDIJI I KOMUNIKACIJA……...............................................................7
4. KOMUNIKACIJA KAO TEMELJ MODERNOG BIZNISA................................9
5. NOVE TEHNOLOGIJE U PRISTUPU ODNOSA SA JAVNOŠĆU..................11
6. SNAGA INTERNETA……………………………………………………..…12
Zaključak....................................................................................14
Literatura..................................................................................15
Uvod:
4
Profesionalni menadžeri odnosa sa javnošcu deluju u svim sferama poslovnog života:
•
Uprava
– nacionalna,regionalna,lokalna,medjunarodna
•
Biznis i privreda
– mala ,srednja,velika i medjunarodna
•
Društvene zajednice i društveni poslovi
•
Obrazovne ustanove, univerziteti, koledži, itd...
•
Bolnice i zdravstvo
•
Dobrotvorne organizacije
•
Medjunarodni poslovi
Obaveštavanje javnosti obuhvata i sledece:
• savetodavne poslove zasnovane na razumevanju ljudskog ponašanja
• analiziranje buducih trendova i predvidanje njihivih efekata
• istraživanje javnog mnjenja ,stavova i ocekivanja
• utvrdivanje i održavanje dvosmerne komunikacije zasnovane na istinitom i potpunom
obaveštavanju
• sprecavanje sukoba i nesporazuma
• unapredivanje uzajamnog poštovanja i društvene odgovornosti
• uskladivanje licnog i opšteg interesa
• sticanje ugleda medju osobljem,snabdevacima i potrošacima
• poboljšanje privrednih odnosa
• privlacenje kvalitetnog osoblja i smanjivanje fluktuacije radne snage
• unapredivanje proizvoda i usluga
• planiranje korporacijskog identiteta
Ova lista deluje da je mnogo složena,ali se njome samo naglašava cinjenica da
su odnosi sa javnošcu sastavni deo svakog oblika organizovanja ili upravljanja.
Obaveštavanje javnosti predstavlja planirani i stalni napor da se ostvari i održi dobra volja i
uzajamno razumevanje izmedju organizacije i njene ciljne javnosti.
Praksa odnosa sa javnošcu je veština i društvena nauka koja analizira kretanja,predvidajuci
njihove posledice,savetujuci rukovodstvo jedne organizacije ostvarujuci planirane programe
akcija koje ce biti u interesu i društva i odredene organizacije.
Vebsterov novi medjunarodni recnik dao je dobru definiciju odnosa sa javnošcu:
Razvijanje bliskih veza i dobre volje izmedju pojedinaca,preduzeca ili institucije i
ostalih ljudi,specijalne ciljne javnosti ili društva u širem smislu ,širenjem interpretativnog
materijala,razvijanjem dobrosusedskih odnosa i vrednovanjem javnog mnjenja.
Vredno je napomenuti i nekolkiko jednostavnih definicija;dobar nastup sa javnim
priznanjem;pomirenje privatnog i društvenog interesa;most izmedju radne organizacije i spoljneg
sveta.Pored ovoga postoji i definicija:
Praksa odnosa sa javnošcu je umetnost i znanje kojim se ,kroz uzajamno razumevanje zasnovano
na istinitom i potpunom obaveštavanju,postide harmonija sa okolinom.
Veoma je važno da se shvati da postoje dve razlicite grane u odnosima sa javnošcu.Prvi i veoma
jasan sektor je rekreativni deo-kako odgovoriti na problem,kako se snaci i postupati u kriznim
situacijama i promenljivim okolnostima.Tu se podarazumeva i zaštita ugleda .Drugi deo posla je
5
sdasvim razlicit ,ali ne manje važan.O njemu se cesto govori kao o proaktivnom sektoru odnosa
sa javnošcu.Meksicka deklaracija ga opisuje sprovoženje planiranih programa akcije koji ce
poslužiti i interesima organizacije i interesima društva.Njime je obuhvaceno i savetništvo,koje
može da ima izuzetnu važnost.Krajnje je poželjno da se,prilikom planiranja korporacijske
strategije i politike,u obzir uzme i mišljenje službe odnosa sa javnošcu.
Odnosi sa javnošcu predstavljaju odgovornost svih koji odlucuju.Samo ako najuže rukovodstvo
da tacnu procenu važnosti te aktivnosti,onda ona može maksimalno da doprinese produktivnosti i
profitabilnosti.Nije slucajno što mnoge uspešne nacionalne i medjunarodne kompanije posvecuju
veliku pažnju programima odnosa sa javnošcu.
Najcešce propuste neefikasnih programa odnosa sa javnošcu:
•
Funkcija kratkovidosti
: Nedovoljno vrednovanje obima celokupnog doprinosa koji odnosi sa
javnošcu mogu pružiti dobrom rukovodstvu.
•
Funkcija odvrni-zavrni
: Obraticemo se odnosima sa javnošcu samo onda kada su oni
potrebni nama.
•
Trcanjem pred rudu
: Kome je potrebno istraživanje.
•
Lokalna anestezija
: Rešimo ovo na lokalnom nivou.
•
Neurastenija
: Verujemo u globalno javno mišljenje samo ako je ono pozitivno i povoljno za
nas.
•
Jednokratni komunikacijski tik
: Zašto nas optužujete za ne komunikativnost - pa, o tome je
bilo reci u našem poslednjem godišnjem izveštaju.
•
Senovita varka
: Filozofija niskog profila.Ova pogreška se zasniva na verovanju da se
organizacija može uciniti nevidljivom kad god ona to poželi.
Postoji pet mogucih strategija odnosa sa javnošcu, i to su:
-
Kao plan
– svesno planirati tok akcije
-
Kao pronicljivost
– manevar kojim se nadmudruje konkurencija.
-
Kao postupak
- poseban tok akcija usmeren ka cilju-javljaju se dva oblika strategije:slucajna i
namerna
-
Kao pozicija
– sredstvo koji me organizacija locira u svojoj sredini-strategija predstavlja
posrednicku silu izmedju organizacije i njene okoline.
-
Kao perspektiva
– strategija ovde predstavlja sredstvo koji se organizacija sagledava
iznutra;nacin na koji rukovodstva osecaju svet i konkurentsko okruženje-opšteprihvaceni recept
za uspeh.
Vec je pomenuto da postoji težnja da se odnosi sa javnošcu podvedu pod
marketing.Uprkos želji nekih menadžera da sve drže pod svojom kontrolom,nepostoji skoro
nikakvo opravdanje za takav stav.
Marketing je upravni proces kojim se utvrdjuju ,predvidaju i zadovoljavaju zahtevi potrošacana
rentabilan nacin.
Institut za odnose sa javnošcu ovako opisuje svoju delatnost: planiran i trajan napor da se
uspostavi i održi naklonost i razumevanje izmedju jedne organizacije i ciljne javnosti.
Poredenjem ovih dveju definicija videcemo da ,iako izmedju njih ima slicnosti ,odnosi sa
7
javnost suprotstavljena ili ravnodušna.Odnosi sa javnošcu mogu se opisati sa nekoliko kljucnih
reci,a te reci su ugled,percepcija,kredibilitet,poverenje ,sloga i obostrano razumevanje zasnovano
na istinitom i sveobuhvatnom obaveštavanju.Ovo ne predstavlja definiciju,ali ukazuje na krajnje
ciljeve.
Bevljenje odnosima sa javnošcu je dobar posao,za one osobe koje to zanima.
3. NOVI MEDIJI I KOMUNIKACIJA
Kao tehnologije, novi mediji potresaju temelje ljudske kulture i iskustva. Ipak, ni jedan
medij nije potpuno nova i originalna tvorevina. Mobilnoj telefoniji prethodila je klasična (fiksna),
prenosnoj multimediji - televizija i bioskopi, preteča Interneta bili su radio-amateri, primitivne računarske
mreže I BBS-ovi. Počeci veštačkih kanala komunikacije sežu u daleku preistoriju, sve do pećinskog
čoveka. Tu se srećemo sa prvim pećinskim crtežima, mapama i pisanim tekstom.
Znatno kasnije pojavljuju se knjige, koje će skoro 4000 hiljade godina donositi znanje, religiju i maštu u
sve krajeve sveta.
Termin NOVI MEDIJI je u upotrebi od 70-tih godina 20. veka. Koristili su ga istraživači
različitih
disciplina koji su proučavali uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija na društvo i pojedinca. S
početkom globalne digitalizacije (kraj 20. veka) ulazi u masovnu upotrebu, istovremeno menjajući
smisao.
Novi mediji prvenstveno
podrazumevaju nove kanale
komuniciranja. Dati tačnu
definiciju tog pojma nije
jednostavno, a verovatno ni
moguće. Svaki put kad stare
