Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti
SEMINARSKI RAD
Tema: Novi religijski pokreti
Predmet: Sociologija
Beograd, 2015
.
Student:
Mentor:
Novi religijski pokreti
3
2. Sekularizacija
Sekularizacija je proces zbog kojeg religija gubi svoj uticaj u različitim sferama
društvenog života. Još jednostavnije rečeno: ''Sekularizacija je proces opadanja značaja
religije'' .
2
Iako nije nova pojava, a pogotovo ne pojava karakteristična samo za naše vreme
na šta skreće pažnju naš najpoznatiji sociolog religije, Đuro Šušnjić sekularizacija se
uglavnom razmatra u kontekstu modernog doba.
Kao početak procesa sekularizacije u hrišćansom svetu označava se Francuska
revolucija koja se zbila 1789. godine. Od tada pa na dalje, značaj religije u modernim
društvima opada. Klasici sociologije Karl Marks, Emil Dirkem, Maks Veber verovali su da
je reč o neminovnom procesu. Kako se društva budu modernizovala, tako će i religija imati
sve marginalniju ulogu u njima. Sekularizacija je, dakle, komponenta modernizacije.
I zaista, situacija u industrijskim zemljama polovinom XX veka potvrđivala je ovu
tezu. Istraživači su registrovali smanjenje verskih aktivnosti (na primer, smanjio se broj
vernika koji idu u crkvu). Društveni uticaj, bogatstvo i ugled verskih organizacija bili su u
opadanju. Religioznost u svakodnevnom životu je takođe jenjavala (na primer, većina vernika
ne veruje u postojanje zagrobnog života, iako veruje u boga).
3. Novi religijski pokreti
Novi religijski pokreti počeli su da niču i bujaju u zapadnim društvima nakon Drugog
svetskog rata, a posebno kasnih 60-tih i ranih 70-tih godina prošlog veka. Ni mesto ni vreme
pojave novih religijskih pokreta nije puka slučajnost.
Razvijeni deo sveta u to vreme potresala je kriza modernosti. Jedan pokazatelj njenih
razmera i dubine bila je i pojava kontrakulturnog pokreta 60-tih čiji je nosilac bila omladina.
Bile su to godine protesta i godine nastanka niza pokreta: za građanska prava, za reformu
univerziteta, za emancipaciju žena, protiv rata, rasne diskriminacije, za prava
homoseksualaca...
Kontrakulturni pokret je u osnovi bio nejedinstven tako da su se u njemu
izdiferencirale dve glavne struje. Prva je bila više politički orijentisana i delovala je pod
imenom Nova levica (New Left), dok je druga, nastala nešto kasnije, bila struja hipika. I dok
2
Gidens E. (2003. )Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet, str. 718
Novi religijski pokreti
4
su levičari, zadojeni idejama Herberta Markuzea, svoj glas dizali protiv kapitalizma i
imperijalizma, ''deca cveća'' nisu toliko bila usmerena na političke probleme koliko na kritiku
načina života srednje klase - klase iz koje su i sami poticali. Svakoj vrednosti društva kom su
pripadali, hipici su suprotstavljali jednu svoju. Umesto rada - nerad. Reda - nered. Braka -
slobodna ljubav. Materijalizma - duhovnost. Umesto Zapada - Istok.
Uperen protiv svega onog što je oličenje Zapadne civilizacije materijalizma,
utilitarizma, konzumerizma, racionalnosti, individualizma, birokratske bezličnosti, odsustva
zajedništva...kontrakulturni pokret je istovremeno tragao za alternativama. U domenu religije,
alternativa tradicionalnoj crkvi to jest crkvama bili su upravo novi religijski pokreti.
Kontrakulturni talas je u međuvremenu nestao, ugasio se, ali novi religijski pokreti
nisu. Postoje razne teorije koje pokušavaju da objasne njihovu još uvek izraženu popularnost.
Prema jednoj od tih teorija, uzrok uspona novih religijskih pokreta nalazi se u
karakteristikama tradicionalne crkve koja je postala lišena duhovnih sadržaja, isuviše
ritualistička. Novi religijski pokreti manje su depersonalizovani.
Brajan Vilson, poznati sociolog religije, smatra da popularnost novih religijskih
pokreta može da se objasni činjenicom da živimo u vreme brzih promena koje unose
neizvesnost i nestabilnost u naše živote. Ljudi, međutim, traže sigurnost, i nalaze je u novim
religijskim pokretima. Konačno, neki naučnici smatraju da glavni razlog privlačnosti novih
religijskih pokreta jeste u tome što oni pružaju osećaj pripadanja. Time se može objasniti i
veliko učešće mladih među sledbenicima novih religijskih pokreta. Reč je o starosnoj skupini
u kojoj je najviše izražen osećaj izolovanosti, otuđenosti od glavnih društvenih tokova.
Takođe, reč je o uzrastu u kom se traga za vlastitim identitetom. Neki mladi ljudi ga
pronalaze posredstvom novih religijskih pokreta.
Da li su novi verski i novi religijski pokreti – sekte? Neki teoretičari potvrdno
odgovaraju na prethodno pitanje, i veoma često pojmove novih religija i sekti izjednačavaju.
S druge strane, smatra se da se između novih religijskih zajednica i pokreta i sekti ne može
stavljati znak jednakosti. Smatraju da novi verski pokreti predstavljaju grupe i udruženja koji
su se od 60-tih godina prošlog veka pojavili na Zapadu, i koji ne odgovaraju pojmu sekti, i da
je za njih karakteristično egzotično poreklo, novi kulturološki stil života, veći nivo
harizmatičnosti, veće prisustvo mladih, obrazovanijih i „kultivisanijih“ osoba srednjeg staleža
