Садржај
Абстракт..........................................................................................................................................3
Увод.................................................................................................................................................3
1. Развој новинарства.....................................................................................................................4
1. 1 Историја Политике.....................................................................................................5
2. Новинарска слобода...................................................................................................................6
2. 1 Убиство Славка Ћурувије..........................................................................................8
2. 2 Случај Бранкице Станковић....................................................................................10
3. Угроженост новинарске професије........................................................................................12
4. Слобода медија у модерној Србији........................................................................................13
Закључак.......................................................................................................................................15
Литература....................................................................................................................................16
2
Абстракт
У овом раду говорићемо о развоју новинарства, и новинарским
слободама.Проћићемо кроз превелику цену објективности, смртне опасности истине и
сазнати да ли је данашње новинарство изгубило сваки смисао и има ли му повратка на
исправан колосек?
Увод
Свако време са собом носи одређене ствари, културу, обичаје па тако и кодексе
понашања, деловања, слободу мишљења,говора, слободу здравог разума и логичког
расуђивања.Новинарство је одувек била 7. сила, батина у рукама малог човека који има
право на истину и сазнање, право да му се свакодневница представи онаквим каква заиста
јесте. Данас, као да се сам човек навикао на дефектност објективности медија, без борбе
утопио у колотечини извитоперености,а новианрство, потуп дезертера пихватило и без
борбе се повиновало диригентској палици моћника који кроз спиновање обмањују масу и
дају им идеалистичку слику у којој блсто представљају као свилу, глад као луксуз,
сиромаштво као напредак и рад као лењост.
Иако се Србија декларише као земља слободоумља, земља истине и слободе,
истина је кам да на другој линији компаса. Скоро четврт века новинари представљају
најопаснију претњу политичким и друштвеним малверзацијама те се сваким даном
сврставају у најризичније делатности и занимања.
4
вести, прокламације владара и наредбе војсковођа, као и спискове рањених и погинулих
Срба. Све у свему, опет се мало пажње посвећивало животу српског народа, али су
зато преводиоци за руски, француски и њемачки језик имали пуне руке посла, јер су
већину садржаја чинили преведени и адаптирани текстови.
Ако није могао да пише о новом устанку у Србији 1815. године, Давидовићев лист
је бар постао главни форум ондашње српске књижевности и поприште полемика
између Вука Караџића и противника његових реформаторских идеја. Аустријска цензура
забрањивала је писање о побуни у Србији.
Године 1832. кнез Милош Обреновић доноси уредбу којом уводи строгу цензуру,
која је између осталог забрањивала штампање књига по правопису Вука Караџића.
1
1. 1 Историја Политике
У историји српског новинарства још једна важна година била је 1904. Почетком ове
године, у понедељак 12. јануара, изашао је први број „Политике“. Власник и одговорни
уредник био је Владислав Рибникар. Лист је имао четири странице, с тим да је четврта
страница садржала огласе.
Извор
:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Logo_of_Politika.svg/1280px-
Logo_of_Politika.svg.png
Покретању Политике претходио је државни удар 1903. године, када су убијени
српски краљ Александар Обреновић и
краљица
Драга Машин. Штампа је након преврата
добила слободу, дневни листови излазили су у неколико издања и достизали тираже од
десетак хиљада примерака за свако издање.
1
https://www.in4s.net/istorija-novinarstva-u-srbiji-prve-srpske-novine-pokrenute-su-u-becu-i-pesti/
5
Године 1904. излазили су и бројни дневни листови. Политика је била најмлађа међу
њима. Она је била по укусу образоване читалачке публике и својом информисаношћу,
непристрасношћу и софистициранијим новинарским стилом, успела је да за свега
неколико година постане најчитанији српски лист.
Политика је вешто избегавала политичке теме, и од првог дана заузела је независан
став. Њен оснивач Владислав Рибникар био је студент у Берлину и дописник једног
париског листа. Касније је водио Политику заједно са својим млађим братом Дарком.
Њихов рад трајао је свега десетак година, до Првог свјетског рата. Оба брата погинула су
1914. године као резервни официри српске војске. Политика није излазила ни током
Првог, ни за време Другог светског рата. Међутим, као што знате, Политика постоји и
данас, пуних 114 година након њеног оснивања, и излази свакога дана.
2
2. Новинарска слобода
Слободе медија нема без одговорности. Медији који прихватају притиске
истовремено се одричу своје слободе јер улазе у зачаран круг диригованог креирања
„стварности“ према захтевима скривених центара моћи који имају контролу над
средствима масовног комуницирања и повлашћен приступ информацијама. Оправдање за
овакво понашање налазе у тврдњи да „онај ко поседује моћ, може убедити било кога да
мисли и уради било шта“.
3
Под појмом „медији пудлице“ подразумевају
се послушни медији и новинари који свом власнику
служе за забаву и заступање његових интереса. Они
раде само по његовом налогу и уређивачка политика
зависи искључиво од његових жеља и интереса.
Медијска свеприсутност је омогућила да
медији постану интегрални део друштвеног и
индивидуалног живота. Савремени човек сигурно не
жели да неко коме је омогућио значајан простор у
свом постојању манипулише његовом слободом и
2
https://www.in4s.net/istorija-novinarstva-u-srbiji-prve-srpske-novine-pokrenute-su-u-becu-i-pesti/
3
Јевтовић, З,
Јавно мњење и политика,
Академија лепих уметности и Центар за савремену журналистику,
Београд (2003), стр. 137
Извор:
https://ksrs.rs/wp-content/uploads/2017/07/172-
711x500.jpg
