studenti.rs home page

Medicinski fakultet u

Nišu

Skripta iz predmeta

Nuklearna medicina

Rađena na osnovu ispitnih pitanja 

Niš, 2017.

Sadržaj

I.

Radionuklidi............................................................................................................................. 1

1. Fizičke karakteristike radionuklida.......................................................................................1

1.1.

Vrsta zračenja....................................................................................................................1

1.2.

Vreme poluraspada........................................................................................................... 1

1.3.

Energija............................................................................................................................. 2

1.4.

Aktivnost...........................................................................................................................2

2. Interakcija zračenja i materije...............................................................................................2

2.1.

Efekti beta čestica............................................................................................................. 2

2.2.

Efekti gama fotona............................................................................................................ 3

3. Dejstvo radioaktivnog zračenja na organizam......................................................................3

4. Doze jonizujućeg zračenja.................................................................................................... 3

II.

Radiofarmaci.........................................................................................................................4

1. Fizičko-hemijske osobine radiofarmaka...............................................................................4

2. Biodistribucija radiofarmaka................................................................................................5

3. Radiofarmaci tehnecijuma (

99m

Tc)........................................................................................6

4. Radiofarmaci joda (

123

J, 

131

J, 

125

J).......................................................................................... 7

5. Radiofarmaci indijuma (

113m

In, 

111

In).................................................................................... 7

6. Radiofarmaci pozitronskih emitera.......................................................................................7

7. Radiofarmaci drugih radionuklida........................................................................................ 8

7.1.

201

Tl-hlorid (talijum hlorid)...............................................................................................8

7.2.

67

Ga-citrat (galijum citrat)................................................................................................. 8

7.3.

51

Cr (hrom)........................................................................................................................8

III.

Detektori zračenja................................................................................................................. 8

background image

4. Radionuklidna ventrikulografija......................................................................................... 20

5. Radionuklidna angiografija................................................................................................20

6. Scintigrafija periferne cirkulacije.......................................................................................20

IV.

Respiratorni sistem............................................................................................................. 21

1. Perfuziona scintigrafija pluća.............................................................................................21

2. Ventilaciona scintigrafija radioaktivnim gasovima............................................................22

3. Ventilaciona scintirafija radioaktivnim aerosolima............................................................22

V.

Centralni nervni sistem....................................................................................................... 22

1. Perfuziona scintigrafija mozga (ispitivanje cerebralnog krvotoka)....................................22

2. PET mozga..........................................................................................................................23

3. Radionuklidna angiografija (procena protoka krvi)...........................................................23

4. Standardna scintigrafija mozga...........................................................................................24

5. Radionuklidna cisternografija.............................................................................................24

VI.

Urogenitalni sistem.............................................................................................................24

1. Dinamska scintigrafija bubrega (funkcijsko ispitivanje urogenitalnog sistema)................24

2. Perfuziona scintigrafija bubrega (prva faza dinamske studije)...........................................25

3. Radionuklidni kaptoprilski test...........................................................................................25

4. Diurezna scintigrafija bubrega............................................................................................26

5. Određivanje klirensa........................................................................................................... 26

6. Statička scintigrafija bubrega.............................................................................................26

7. Radionuklidna cistografija..................................................................................................27

8. Scintigrafija skrotuma.........................................................................................................27

VII.

Endokrini sistem................................................................................................................. 28

background image

Opšti deo

2

Efektivno vreme

 - rezultanta fizičkog i biološkog vremena (

131

J ima fizičkog vreme poluraspada 

od 8 dana ali se brzo izlučuje putem bubrega zbog čega je njegovo efektivno vreme poluraspada 

znatno manje od fizičkog vremena poluraspada

1.3.

Energija

Osnovna jedinica je elektron volt (eV) i označava energiju elektrona u električnom polju od 1V. 

Monoenergetski (

99m

Tc) i polienergetski radionuklidi (

67

Ga, 

111

In). Radionuklidi moraju da imaju 

dovoljnu energiju (>100 keV) kako bi  zračenje dospelo do detektora. Zraci niže energije se 

apsorbuju i daju nepotpunu sliku. Visoka energija nije pogodna (

131

J - 364 keV) jer su kristali u 

gama kameri male debljine i ne mogu da apsorbuju svo zračenje, pa su opet slike nepotpune. Za 

in 

vitro

  mogu da se koriste radionuklidi različitog energetskog opsega zbog manje apsorpcije od 

strane tkiva i upotrebe debljih kristala.

1.4.

Aktivnost

Apsolutna aktivnost

 - broj radioaktivnih raspada u jednoj sekundi (bekerel = 1 raspad/s). Svaka 

metoda ima propisane granice apsolutne aktivnosti i u organizam se unosi najmanja moguća 

aktivnost kako bi izbegli ozračivanje.

Relativna aktivnost

 - broj registrovanih impulsa u jedinici vremena. Kvalitet uređaja utiče na 

izmerenu vrednost. Poređenjem unete aktivnosti i aktivnosti u datom organu možemo da odredimo 

funkciju   tog   organa.   Relativnom   aktivnošću   možemo   da   merimo   i   kinetiku   aplikovanog 

radionuklida i njegovu prostornu raspodelu unutar organizma.

2. Interakcija zračenja i materije

2.1.

Efekti beta čestica

Ekscitacija - 

beta čestice koje su izgubile veći deo svoje energije pri narednom sudaranju predaju 

svu svoju energiju, koja je manja od energije njegove veze u atomu. Elektron prelazi na viši nivo 

(ne napušta atom) - ekscitacija, nakon čega se brzo vraća u prvobitno stanje uz odavanje energije u 

vidu fotonske emisije (deekscitacija). Tokom ovoga nastaje scintilacija (kratki bljesak svetlosti)

Jonizacija

 - beta čestica se sudara sa slabije vezanim elektronom koji napušta atom i koji se ponaša 

kao nova beta čestica koji izaziva dalju ekscitaciju ili jonizaciju (u zavisnosti od količine energije 

koju poseduje). Jonizacija je poželjna u destrukciji patološki izmenjenog tkiva.

Želiš da pročitaš svih 33 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti