Nuklearne Sile

НУКЛЕАРНЕ СИЛЕ

С А Д Р Ж А Ј

Страна

1. Увод........................................................................................................................................ 4
2. НУКЛЕАРНа реакција..........................................................................................................5

2.1 Једначина нуклеарне реакције....................................................................................... 6
2.2. Нуклеарна фисија и фузија........................................................................................... 7

Нуклеарна фисија такође позната и као атомска фисија, је процес у нуклеарној физици
у којем се језгро једног атома дели на два или више мањих језгара као фисионих
производа и обично још неколико нуспродуктних честица. Дакле, фисија је једна врста
трансмутације хемијских елемената. Нуспродукти фисије могу бити неутрони, затим
фотони и то обично у облику гама зрака, као и други делићи нуклеарне фрагментације
какве су на пример бета честице и алфа честице. Фисија тежих елемената је егзотермна
реакција при којој може да се ослободи корисна енергија у огромним износима и то у
два облика; kао енергија гама зрака и као кинетичка енергија фрагмената фисије
(загревајући масивни материјал унутар којег се фисија одвија)..........................................7
3. нуклеарна енергија................................................................................................................8

3.1 Технологија реактора......................................................................................................9

4. Нуклеарно орзжје.................................................................................................................. 9
4. Нуклеарно орзжје................................................................................................................ 10

4.1. Атомска бомба..............................................................................................................10

Атомска бомба je уништавајуће ратно средство које као своју експлозивну моћ користи
енергију нуклеарне фисије неких елемената (углавном се користи уран 235 и
плутонијум). Прва атомска бомба је израђена у САД . Употребљена је у Другом
светском рату два пута: у бомбардовању јапанских градова Хирошима и Нагасаки
(1945). Прва употребљена атомска бомба названа је номиналном атомском бомбом.
При експлозији ове бомбе ослобађа се енергија једнака енергији 20 000 тона

1. УВОД

Нуклеарне силе су силе које делују између нуклеона у језгру атома. Захваљујући

њиховом деловању, језгро је стабилан систем.

У физици није познат закон (формула) којим су одређене нуклеарне силе, али су

експериментално утврђене основне особине ових сила.
Нуклеарне силе су најјаче силе у природи, имају кратак домет, електрично су
независне, имају својство засићења. Да није тако, протони се не би могли одржати
заједно у језгру (растојања између протона у језгру су веома мала, па су врло јаке
одбојне кулоновске интеракције).

Радијус језгра је, заправо, растојање на којем се осећа деловање нуклеарних сила. Још
је Радерфорд својим огледима утврдио да на позитивно наелектрисану алфа-честицу
све до растојања од 10

-15

m делује електростатичка (кулоновска) сила, а тек када

честица приђе на мање растојање, на њу почињу да делују друге силе – те ''друге'' силе
су нуклеарне силе. Дакле, домет нуклеарних сила је мањи од 10

-15

Експерименти показују да нуклеарне силе не зависе од наелектрисања: исте силе делују
између два неутрона, односно као између једног протона и једног неутрона.
Нуклеарне силе показују својство засићености у смислу да један нуклеон интерагује
само са нуклеонима који га непосредно окружују. На то указује експериментално
утврђена чињеница да је специфична енергија везе језгра скоро константна:

f= Ev/A ≈

const, па је

Ev ≈

const А

Дакле, енергија везе језгра сразмерна је броју нуклеона. Ако би сваки нуклеон
интераговао са свим другим, онда би енергија везе била сразмерна са бројем парова
нуклеона, а број парова је А(А – 1).

На основу неких експеримената утврђено је да и нуклеарне силе мало зависе од спина
нуклеона: нешто су јаче када су спинови нуклеона истог смера, него када су супротно
оријентисани.