ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
<< ВИСАН >>
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
ОСНОВИ РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ
Тема:
НУКЛЕАРНО-РАДИЈАЦИОНИ АКЦИДЕНТИ
Ментор: Студент:
Др.спец. Светлана Бановић
Београд,2017
САДРЖАЈ:
1. УВОД...............................................................................................................3
2. ЧЕРНОБИЉ.................................................................................................4
3.ЕКСПЛОЗИЈА НУКЛЕАРНОГ РЕАКТОРА БРОЈ 4.............................5
4. СТАЊЕ ЗА ВРЕМЕ НЕСРЕЋЕ И ПОСЛЕДИЦЕ НЕСРЕЋЕ..............7
5.МОГУЋИ УЗОРЦИ КАТАСТРОФЕ.........................................................8
6. САНАЦИЈА МЕСТА НЕСРЕЋЕ.............................................................10
7. ДУГОТРАЈНЕ МЕРЕ ОПРЕЗЕ................................................................11
8. ЧЕРНОБИЉ ДАНАС..................................................................................12
9. ЕПИЛОГ........................................................................................................13
10. ПОУКЕ........................................................................................................14
11. ЗАКЉУЧАК...............................................................................................17
12. КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА..............................................................18
2.ЧЕРНОБИЉ
У периоду између 1971. и 1977. године на обали реке Припјат, неких 20 километара
од града, подигнута је прва Украјинска нуклеарна електрана. Први реактор снаге један
гигават постао је оперативан 1977. године. До 1983. године, електрана је проширена на
четири јединице, које укупне снаге четири гигавата. Штавише, била је планирана
изградња још две реакторске јединице. Четири километра од реакторског комплекса
подигнут је град Припјат, намењен првенствено запосленима у нуклеарној електрани. У
време несреће овде је живело око 45.000 људи. У прва четири дана маја 1986. године,
евакуисано је преко 160.000 људи из пречника 30 километара око хаварисаног
реактора. Наредних година, измештено је и следећих 210.000 људи, а зона измештања
је проширена на област површине 4.300 квадратних километара. Чернобиљ је постао
град духова.
Чернобиљ мали градић у Украјини, готово на самој граници Украјине с Белорусијом
који је све до суботе 26. априла 1986 био потпуно непознат у светским оквирима, а
након тог датума постао синоним катастрофе ради експлозије унутар нуклеарног
реактора која је проузроковала највећу нуклеарну катастрофу у цовецанству. Сама
нуклеарна електрана није била смештена у самом граду Чернобиљувећ уствари 18 км
северозападно од градића Чернобиља а састојала се од четири реактора типа
РБМК-1000, од којих је први стављен у погон 1977 године, а кобни четврти реактор
1983 године. Чернобилска нуклеарна електрана је у пуном капацитету са сва четири
реактора у раду давала отприлике 10 % укупне електричне енергије Украјине.
Експлозија је глобално ођекнула у свим светским медијима и појавио се велик страх у
сигурност совјетских нуклеарних постројења те је и сама совјетска влада под
притиском светске јавности морала макнути вео тајности са својих нуклеарних
пројеката, будући да су даљње експлозије узроковане експлозијом унутар нуклеарног
реактора четири прошириле радиоактивни облак изван граница тадашњег совјетског
савеза у источну, западну и северну Европу па чак и у неке источне делове северне
Америке.
4
4.ЕКСПЛОЗИЈА НУКЛЕАРНОГ РЕАКТОРА БРОЈ ЧЕТИРИ
Дан уочи кобне експлозије, односно 25. априла 1986 године вршена су тестирања у
нуклеарној електрани која су требала тестирати способност турбина да генерису
довољне количине електричне енергије за покретање сигурносних система самог
реактора. Будући је за рад нуклеарног реактора РБМК-1000 потребна вода која
непрестано циркулира у језгро докле год има нуклеарног горива, циљ теста је уствари
био утврдити могу ли турбине у фази гашења произвести довољно енергије да покрену
водне пумпе о којима зависи рад самог нуклеарног реактора. У складу с тим
тестирањем током четвртка 25. априла 1986. године припремљени су сви потребни
материјали како би тестирање могло почети те се тако почела постепено смањивати и
продукција електричне енергије све до 50% посто могућности реактора, а затим се
потпуно неочекивано искључила регионална електрана која је то подручје снабевала
потребном електричном енергијом. Након тога уследила је наредба од стране
контролора у Кијеву да се даље постепено смањивање одлози јер је још била ноц те је
струја била потребна читавој регији. Захваљујући тој нежељеној околности тестирање
је одлозено и поверено у руке ноћне смене која је имала врло мало искуства с радом у
нуклеарним електранама јер је велика већина њих била доведена из електрана које су
функционирале на угаљ. Око 23 сата увеце тог дана контролор је дао одобрење за
наставак поступка те је називна снага реактора од 3.2 ГW требала бити смањена на 0.7-
1.0 ГW како би се могло провести тестирање на доњој граници снаге реактора. Но
проблем је постојао у чињеници што нова смена није знала да је прва смена већ
урадила постепено смањивање снаге реактора, те су следили изворне смернице
тестирања, а што је узроковало пребрзо смањење снаге реактора. Посада је веровала
како је узрок брзом опадању снаге реактора квар у једном од аутоматских регулатора
снаге, што је био потпуно погрешни закључак. Приликом рапидног опадања снаге
реактора, реактор производи више нуклеарно отровних продуката џенон-135, а који су
успели смањити снагу на 30 МW што је отприлике само 5 % оне снаге која се
тестирањем хтела постићи. Након тога посада електране подузела је сигурносне мере у
виду уклањања контролних полуга (цонтрол родс) изнад нуклеарног реактора но то
5
