Nuklerana medicina

1.

Definiši nuklearnu medicinu. NUKLEARNA MEDICINA je grana medicine u kojoj se primenjuju 
radioaktivni izotopi (otvoreni izvori zračenja) u cilju otkrivanja (dijagnostike) i lečenja 
različitih bolesti. Prati funkcionalne i patofiziološke poremećaje u organizmu. 

2.

Šta je radionukleid? Radionuklid, radioaktivni element ili radioizotop je nuklid kod kojeg  
postoji višak mase ili energije,  pa stabilnost postiže radioaktivnim raspadom

3.

Šta su izotopi? Izotopi - Različit broj neutrona isti broj protona isti atomski broj, Z

4.

Šta su izomeri? Jezgra sa istim masenim brojem (A) jer imaju isti broj neutrona i protona,pa i 
redni broj (Z), ali različitog energetskog, metastabilnog stanja

5.

Šta je radioaktivnost? Osobina atoma određenih elemenata da njihova nestabilna jezgra 
prelaze u jezgra drugih atoma uz emisiju radioaktivnog, jonizujućeg zračenja. Pri prelasku u 
stabilno energetsko stanje - emisija čestica ili elektromagnetnog zračenja

6.

Koja je najvažnija osobina radioaktivnosti? Radioaktivno zračenje menja strukturu i svojstva 
materijala kroz koji prolazi. Pritome je najznačajniji efekt jonizacija, odnosno izbijanje 
elektrona iz elektronskog omotača nekog atoma.

7.

Koje su vrste radioaktivnosti? 
1) alfa raspad – jezgro spontano emituje jezgro helijuma -alfa česticu
2) beta raspad –jezgra spontano emituje elektron ili pozitron (antielektron)
3) gama raspad – jezgra spontano emituje gama zrake – fotone visoke energije

8.

Koji su zakoni radioaktivnog raspada (ima ih pet)?



Radioaktivni raspad je statističke prirode, ne možemo predvideti kad će se određeno jezgro 
raspasti, ali možemo izračunati verovatnoću da se proces dogodi.



Brzina kojom se radioaktivni uzorak raspada (-dN/dt) srazmeran je broju radioaktivnih jezgri 
u uzorku dN/dt=-



N, 



- konstanta raspada (verovatnoća da atomsko jezgro u  jedinici 

vremena emituje alfa, beta, gama česticu) koja određuje brzinu raspada radioaktivnog 
jezgra, a zavisi o tipu nuklida.



Broj neraspadnutih jezgri  u nekom radioaktivnom uzorku nakon t vremena ako je početni 
broj jezgri bio  N

o  

je: Vreme poluživota T

1/2

 je vremenski interval unutar kojeg se  raspadne 

polovina jezgara.



Aktivnost – broj raspada u jedinici vremena, jedinica za aktivnost je 1Ci=3,7x10

10

 raspada/s, 

odnosno 1 Bq= 1 raspad/s

9.

Koje su jedinice radioaktivnosti? Aktivnost nuklida se meri u broju raspada u sekundi. SI 
(Systeme International d'Unites) jedinica za radioaktivnost je Bq (bekerel). Skraćenica za 
radioaktivnost je A (A = Bq = s-1) Aktivnost radionuklida od 1 Bq označava jedan raspad u 
sekundi. Kiri (Ci)  je stara jedinica za radioaktivnost izvan SI sistema. Jedan kiri (Ci) označava 
3.7 x 10

10

 raspada u sekundi.

10.

Šta je apsorbovana doza? Apsorbovana doza (skraćeno doza; D) je količina energije 
jonizacionog zračenja koju apsorbuje materija na koju zračenje deluje. Apsorbovana doza se 
označava u Gy (Grey; Gy = J/kg). Jedan grey (Gy) predstavlja 1 J (džul) energije koju je 
jonizaciono zračenje predalo 1 kilogramu (kg) supstance. Učinci zavise ponajviše od 
apsorcione energije i osobinama supstance koja je energiju apsorbovala.

1 | P a g e

11.

Definiši brzinu apsorbovane doze. BRZINA APSORBOVANE DOZE  je količina energije 
jonizujućeg zračenja koju akumulira jedinica materije u jedinici vremena. Izražava se u Gy/s 
(=Jkg-1s-1). Veličina brzine apsorbirane doze je bitna jer od nje zavise učinci ionizujućeg 
zračenja na žive organizme. Ukoliko dve jedinke apsorbuju istu dozu zračenja, ali u različitom 
vremenu, dakle s različitom brzinom apsorbirane doze, posledice će biti izraženije tamo gde 
je doza brže apsorbovana.

12.

Definiši biološki efektivnu dozu. 

BIOLOŠKI EFEKTIVNA DOZA ILI EKVIVALENTNA 

DOZA - DOZNI EKVIVALENT

 - Kako apsorbovana doza, u različitim uslovima, ne 

izražava dovoljno precizno težinu štetnih učinaka zračenja na organizam, 

uveden je pojam biološki efektivne doze - ekvivalentne doze, koja je jednaka 

umnošku 

apsorbovane doze (D), faktora kvaliteta (Q) i proizvoda ostalih 

činilaca (N). Jedinica za ekvivalentnu dozu je Sv (sievert, Sv = J/kg)      H = D x 

Q x N

13.

Definiši ekspoziciju. EKSPOZICIJA (INTENZITET)  je zbir električnih naboja svih jona istog 
naboja stvorenih u jedinici mase supstance pri prolasku x ili gama zraka. Skraćenica za 
ekspoziciju je X, a jedinica za ekspoziciju je C/kg (kulon po kilogramu). C/kg je ona količina x 
ili gama zračenja koja će u kg supstance (vazduhu) stvoriti jone ukupnog naboja od 1 kulon. 
Jedinica ekspoziicje izvan SI sistema je rendgen(r); 1C/kg = 3867 r dok u SI sistemu nema 
naziva za ovu jedinicu. BRZINA EKSPOZICIJE je ekspozicija po jedinici vremena i izražava se 
kao (C/kg)/s = C/(kgs). 

14.

Šta je dozimetrija? DOZIMETRIJA je skup postupaka kojima se meri radioaktivnst i njeni 
efekti 

15.

Koje vrste tkiva su najosjetljivije na zračenje? Najosjetljiviji su jajnici, testisi i hematopoetsko 
tkivo.

16.

Koje su maksimalne dozvoljene doze radioaktivnosti na godišnjem nivou? Zakon definiše 
maksimalnu dopuštenu dozu od 2-5 mSv/godina, za profesionalce dozvoljena maksimalna 
godišnja doza je 50 mSv

17.

Kako se dijele biološki efekti jonizujućeg zračenja? 



Stohastički efekti



Deterministički efekti

18.

Definiši determinističke efekte jonizujućeg zračenja? Deterministički efekti -Oštećenje sočiva, 
kože, ćelavost, neplodnost. Postoji dozni prag ispod koga efekat nije uočljiv. Težina oštećenja 
narasta sa dozom zračenja. Veći broj ćelija je oštećen. Kad ozračivanje pređe određeni prag 
doze-stepen oštećenja povezan sa stepenom apsorbovane doze (eritem, nekroza kože, 
fibroza unutrašnjih organa, sterilitet, komplikacija terapije)

19.

Definiši stohastičke efekte jonizujućeg zračenja? Stohastički efekti - Karcinomi, genski efekti. 
Stohastički efekti se javlja usled izlaganja ionizujućem zračenju, pri čemu se verovatnoća 
nastanka efekta povećava sa dozom zračenja, ali sam efekat nije sigurno predvidiv za 
pojedinca. Ovi efekti nemaju minimalnu dozu ispod koje ne postoji rizik, i svaki pojedinac 
može reagovati drugačije na istu količinu zračenja. Stohastički efekti nemaju jasno određeni 
prag ispod kojeg nema rizika, a intenzitet efekta zavisi od doze i vremena izlaganja. 
(nepotpuna ili pogrešna reparacija DNK, nesljeđivanje, nastanak tumora)

2 | P a g e



Dugo T

1/2 



Niska specifična aktivnost

28.

Kako se dobijaju radioaktivni izotopi u ciklotronima i akceleratorima? Pomoću ciklotrona i 
akceleratora ubrzavaju se pozitivno naelektrisane čestice kojima se bombarduju atomska 
stabilna jezgra.

29.

Koji radioaktivni izotopi se dobijaju u ciklotronima i akceleratorima?

201

Tl, 

67

Ga, 

123

I, 

111

In, 

57

Co, 

11

C, 

13

N, 

15

O, 

18

F

30.

Koje su osobine radioaktivnih izotopa dobijenih u ciklotronima i akceleratorima?



MANJAK NEUTRONA



BETA(+) I EC DOMINANTNI RASPADI



KRATKO T

1/2



VISOKA SPECIFI

Č

NA AKTIVNOST

31.

Koje osobine treba da ima jedan radiofarmak? Lako dostupan (jednostavno dobijanje i 
obeležavanje),Bezbedan i pogodan za upotrebu, Prihvatljiva cena, Kratak efektivni poluživot, 
RAI kao obeleživač- čist gama emiter, monoenergetski, Kratkog vremena poluraspada, Niska 
radijaciona doza, Ec ili it raspad, Metabolički stabilan, Visok odnos target-to-nontarget 
aktivnost

32.

Kako se dijele radiofarmaci prema obliku?



prave rastvore  (najčešći)



koloide



suspenzije



kapsule



radioaktivne gasove i dr.

33.

Kako se dijele radiofarmaci prema načinu unosa u organizam?



peroralni



intravenski - naj

č

e

šć

e



subkutani



inhalacioni i dr.

34.

Iz čega se sastoji svaki radiofarmak? Radionuklida i farmaceutika 

35.

Koja su dinamička svojstva radioizotopa? Vreme boravka, vrijeme poluraspada (T.) i 
efektivno vrijeme. 

36.

Šta se mjeri detektorima radioaktivnosti? Biološke posljedice, a to su:

•

Deterministički efekti -Oštećenje sočiva, kože, ćelavost, neplodnost. Postoji dozni 
prag ispod koga efekat nije uočljiv. Težina oštećenja narasta sa dozom zračenja. Veći 
broj ćelija je oštećen. Kad ozračivanje pređe određeni prag doze- stepen oštećenja 
povezan sa stepenom apsorbovane doze (eritem, nekroza kože, fibroza unutrašnjih 
organa, sterilitet, komplikacija terapije)

•

Stohastički efekti - Karcinomi, genski efekti. Stohastički efekti se javlja usled izlaganja 
ionizujućem zračenju, pri čemu se verovatnoća nastanka efekta povećava sa dozom 
zračenja, ali sam efekat nije sigurno predvidiv za pojedinca. Ovi efekti nemaju 
minimalnu dozu ispod koje ne postoji rizik, i svaki pojedinac može reagovati 

4 | P a g e

drugačije na istu količinu zračenja. Stohastički efekti nemaju jasno određeni prag 
ispod kojeg nema rizika, a intenzitet efekta zavisi od doze i vremena izlaganja. 
(nepotpuna ili pogrešna reparacija DNK, nesljeđivanje, nastanak tumora)

37.

Nabroj uređaje za mjerenje radioaktivnosti u nuklearnoj medicini. Specifični detektori:

•

Kalibrator doza 

•

Well counters

•

Detektori u toku hiruških operacija

•

Jamasti brojač- za mjerenje radioaktivnosti bioloških uzoraka

38.

Nabroj uređaje za vizuelizaciju u nuklearnoj medicini. Gama kamera i PET skener

39.

Šta se detektuje uređajima za vizuelizaciju u nuklearnoj medicini? Uređajima za vizualizaciju 
u nuklearnoj medicini detektuje se zračenje koje emitiraju radioaktivni izotopi koje pacijenti 
unesu putem radiofarmaceutika. Ovi izotopi se koriste za snimanje unutrašnjih organa i 
tkiva, kako bi se dobile informacije o njihovoj funkciji i strukturi.

40.

Princip rada scintilacionog detektora.Kada jonizujuće zračenje reaguje sa scintilatorom, 
elektroni se podižu na viši energetski nivo. Vraćajući se na početno energetsko stanje, 
emituje se vidljiva ultravioletna svetlost.                                                                             
Scintilator - materijali koji svjetlucaju pod dejstvom gama zračenja (scintilla, lat.- iskra). 
Zračenje predaje energiju scintilatoru i dovodi ga u pobuđeno stanje (ekscitacija). Scintilator 
oslobađa višak energije – stvaranje elektromagnetnih talasa vidljivog spektra. Scintilaciona 
svjetlost proizvodi električni impuls u fotomultiplikatoru. Obrada električnih impulsa u 
računaru - dijagnostičke informacije

41.

Koje su osobine scintilatora?

•

Velika moć zaustavljanja gama zračenja

•

Velika količina svjetlosti po jedinici energije apsorbovanog zračenja

•

Providnost materijala (da se ne bi prigušivala scintilaciona svjetlost)

•

Kratko „mrtvo“ vrijeme

42.

Šta je fotomultiplikator i šta je njegov zadatak? FOTOMULTIPLIKATOR- visokonaponska 
vakumska cijev čija negativno naelektrisana elektroda emituje elektrone kad je izložena 
svjetlu- FOTOKATODA. Pretvaranje svetlosnih fotona u električni signal u fotokatodi - jedan 
elektron se emituje sa fotokatode na svakih 5 svetlosnih fotona i multiplicira preko dinoda 
(5

10



10 milliona). Njegov zadatak-Pojačava signal.

43.

Šta mjeri scintilaciona sonda i gdje se primjenjuje?

•

Spoljašnje mjerenje radioaktivnosti

•

Tiroidologija- vezivanje joda

•

Hematologija- određivanje mjesta stvaranja i razgradnje krvnih elemenata

44.

Čemu služe scintilacione sonde za intraoperativnu primjenu? Precizno lokalizovanje malih 
izvora radioaktivnosti i Sentinel LČ

45.

Čemu služi scintilaciona kamera? Vizuelizacija rasporeda gama emitujućih radionukleida u 
tijelu pacijenta. Dobijena slika – SCINTIGRAM.  Analogni scintigram i Digitalni scintigram

46.

Kako se zove slika dobijena primjenom scintilacione kamere? SCINTIGRAM.

5 | P a g e