УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
Факултет правних наука
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
НУЖНИ НАСЉЕДНИЦИ И НУЖНИ ДИО
Ментор:
Студент:
Доц. др Рајко Кличковић
Филип Страбић VII-388/15
Бања Лука, мај 2016.
4
1. ПРИРОДА ПРАВА НА НУЖНИ ДИО
1.1.
СТАНОВИШТА О ПРАВНОЈ ПРИРОДИ ПРАВА НА НУЖНИ
ДИО
Према мишљењу извјесног броја правних писаца и према концепту заступљеном у
раније важећим законима о насљеђивању и Закона о насљеђивању Републике
Српске право на нужни дио je
насљедно право.
Стога je нужни насљедник у правом
смислу ријечи насљедник. Ако испуњава претпоставке као и било који други
тестаментарни насљедник, овлашћен je да учествује у диоби цјелокупне
заоставштине.
Друго становиште сматра да je право на нужни дио
облигационе природе
. Нужни
насљедник није овлашћен да захтијева аликвотни дио цјелокупне заоставштине у
случају повреде нужног законског насљедног дијела, већ само исплату новчане
противвриједности на име нужног дијела. Истиче се и становиште које тврди да je
право на издржавање из заоставштине, као нужни дио, предвиђено у правима
Мексика и неких земаља Средње Америке, трећи начин остварења нужног дијела.
Право на издржавање нужног насљедника није, међутим, посебна врста права која
се разликује од облигационог права.
1.2.
РЈЕШЕЊА УСВОЈЕНА У ГРАЂАНСКИМ ЗАКОНИЦИМА
Француски грађански законик (ФГЗ) прихватио je концепт нужног дијела као
насљедног права. Према одредбама члана 913. ФГЗ, ако je тестатор оставио једно
дијете, располагање било актом између живих, било тестаментом, не може
прекорачити половину расположивих добара којима тестатор располаже, трећину,
ако остави двоје дјеце; четвртину ако остави троје или више дјеце; без обзира на то
да ли дјеца потичу из брака или ван брака, осим у случају одређеном чланом 915.
ФГЗ.
Став о насљедном праву нужног насљедног дијела, првобитно, прихватио je и
Аустријски грађански законик (АГЗ).
5
Швајцарски грађанскИ законик (ШвГЗ) усвојио je становиште о нужном дијелу као
насљедном праву: „Онај ко оставља потомке, свог оца и мајку, браћу и сестре или
свог супруга слободан je да, својом посљедњом вољом, располаже добрима изнад
висине њиховог нужног законског дијела. Осим у наведеним случајевима, слободан
je да располаже, за случај смрти, целокупном својом заоставштином“.
1
Српски грађанеки законик од 1844. године (СГЗ) и установу нужног дијела као
насљедног права, попут већине осталих одредаба, преузео je из АГЗ-а. Ha тај начин
je СГЗ усвојио каснији римеки, односно франдуски систем. Природа нужног дијела
као насљедног права произлази из следећег параграфа овог законика: „Само закони
дио на случај смрти мора остати законој деци како мушкој, ако их има, тако и
женској, ако мушке нема, невредим, који се састоји у половини дијела онога, који би
им no закону припао, кад завјештаочева расположења не-би било.“
2
Немачки грађански законик из 1896. године (НГЗ) установљава облигационо право
у корист нужног насљедника, чији je нужни дио повријеђен. Нужни насљедник,
према одредбама параграфа 2203. НГЗ, има право да захтијева исплату новчаног
износа који одговара половини законског насљедног дијела (да нема тестамента).
Закон о насљеђивању Републике Србије из 1995. претпоставља да je право на нужни
дио облигационо право у случају да оставилац није сачинио тестамент или кад у
тестаменту не одреди да je нужни дио насљедно право. У супротном, нужни
насљедник може само подношењем захтјева суду покушати да оствари нужни дио
као насљедно.
1.3.
ПРАВНА ПРИРОДА ПРАВА НА НУЖНИ ДИО ПРЕМА ЗОН-у
Закон о насљеђивању изричито je одредио да je право на нужни дио насљедно
право.
3
Сходно томе, „нужном насљеднику припада одређени дио сваке ствари и
права који сачињавају заоставштину.“
4
Оставилац може тестаментом одредити да
нужни насљедник прими свој дио у одређеним стварима, правима или у новцу.
1
Швајцарски грађански законик, члан 470
2
Српски грађански законик, параграф 477
3
Закон о насљеђивању Републике Српске, члан 32
4
Закон о насљеђивању Републике Српске, члан 32
