UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA
Master rad iz predmeta Usluge u osiguranju
Obavezna osiguranja s osvrtom na obavezno osiguranje
autoodgovornosti i rezultati osiguravajućih kompanija u
Republici Srbiji
Kandidat Mentor
Ana Subu Prof. dr Jova Miloradić
Sremska Kamenica, decembar 2012.
Sadržaj
1. Značaj osiguranja
1.1. Funkcija i svrha osiguranja
1.1.2. Zaštita imovine i lica kao osnovna funkcija
1.2. Sekundarne funkcije osiguranja
1.2.1. Novcano-mobilizatorska funkcija
1.2.2. Socijalna funkcija
1.3. Činioci osiguranja
1.3.1. Rizik
1.3.2. Shvatanje i priroda rizika
1.3.3. Podela rizika
1.3.4. Osetljivost rizika
1.4. Premija osiguranja
1.4.1. Bonus-malus
1.4.2. Franšiza
1.4.3. Tehnički rezultat
1.5. Osigurani slučaj
1.6. Suma osiguranja
1.7. Vrste i podele osiguranja
1.7.1. Vrste osiguranja u nas
1.7.2. Životna osiguranja
1.7.3. Neživotna osiguranja
1.7.4. Osiguranje imovine i osiguranje lica
1.7.5. Štetovno osiguranje i svotno osiguranje
1.7.6. Načini podele
2. Istorijat osiguranja u poslednjih 100 godina u Srbiji
2.1. Razvoj osiguranja
2.1.1. Razvoj osiguranja u svetu
2.1.2. Začeci osiguranja
2.1.3. Nastanak savremenog osiguranja
2.2. Razvoj osiguranja u Srbiji
2.2.1. Razdoblje do Drugog svetskog rata
2.2.2. Razdoblje od Drugog svetskog rata do 1990.
2.2.3. Razdoblje od 1990. do Zakona o osiguranju iz 2004. godine
2.2.4. Zakon o osiguranju iz 2004. godine
2.2.5. Kasniji zakonski i podzakonski spisi
3. Obavezna osiguranja
3.1. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica
nesrećnog slučaja
2
5.2.2. Tržište osiguranja
5.2.2.1. Opšti pokazatelji
5.2.2.2. Učesnici na tržištu
5.2.2.2.1. Društva za osiguranje
5.2.2.2.2. Ostali učesnici na tržištu
5.2.2.3. Struktura portfelja osiguranja
5.2.2.4. Bilansna suma i bilansna struktura
5.2.2.4.1. Bilansna suma
5.2.2.4.2. Struktura aktive
5.2.2.4.3. Struktura pasive
5.2.3. Pokazatelji poslovanja
5.2.3.1. Solventnost
5.2.3.2. Kvalitet imovine
5.2.3.3. Pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive
5.2.3.4. Reosiguranje
5.2.3.5. Profitabilnost
5.2.3.6. Likvidnost
5.2.4. Zaključak za 2007. godinu
5.3. Izveštaj za 2009. godinu
5.3.1. Aktivnosti Narodne banke Srbije za 2009. godinu
5.3.2. Tržište osiguranja
5.3.2.1. Opšti pokazatelji
5.3.2.2. Učesnici na tržištu
5.3.2.2.1. Društva za osiguranje
5.3.2.2.2. Ostali učesnici na tržištu
5.3.2.3. Struktura portfelja osiguranja
5.3.2.4. Bilansna suma i bilansna struktura
5.3.2.4.1. Bilansna suma
5.3.2.4.2. Struktura aktive
5.3.2.4.3. Struktura pasive
5.3.3. Pokazatelji poslovanja
5.3.3.1. Solventnost
5.3.3.2. Kvalitet imovine
5.3.3.3. Pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive
5.3.3.4. Reosiguranje
5.3.3.5. Profitabilnost
5.3.3.6. Likvidnost
5.3.4. Zaključak za 2009. godinu
5.4. Izveštaj za 2010. godinu
5.4.1. Aktivnosti Narodne banke Srbije za 2009. godinu
5.4.2. Tržište osiguranja
5.4.2.1. Opšti pokazatelji
5.4.2.2. Učesnici na tržištu
5.4.2.2.1. Društva za osiguranje
5.4.2.2.2. Ostali učesnici na tržištu
5.4.2.3. Struktura portfelja osiguranja
5.4.2.4. Bilansna suma i bilansna struktura
5.4.2.4.1. Bilansna suma
4
5.4.2.4.2. Struktura aktive
5.4.2.4.3. Struktura pasive
5.4.3. Pokazatelji poslovanja
5.4.3.1. Solventnost
5.4.3.2. Kvalitet imovine
5.4.3.3. Pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive
5.4.3.4. Reosiguranje
5.4.3.5. Profitabilnost
5.4.3.6. Likvidnost
5.4.4. Zaključak za 2010. godinu
5.5. Izveštaj za 2011. godinu
5.5.1. Aktivnosti Narodne banke Srbije za 2011. godinu
5.5.2. Tržište osiguranja
5.5.2.1. Opšti pokazatelji
5.5.2.2. Učesnici na tržištu
5.5.2.2.1. Društva za osiguranje
5.5.2.2.2. Ostali učesnici na tržištu
5.5.2.3. Struktura portfelja osiguranja
5.5.2.4. Bilansna suma i bilansna struktura
5.5.2.4.1. Bilansna suma
5.5.2.4.2. Struktura aktive
5.5.2.4.3. Struktura pasive
5.5.3. Pokazatelji poslovanja
5.5.3.1. Solventnost
5.5.3.2. Kvalitet imovine
5.5.3.3. Pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive
5.5.3.4. Reosiguranje
5.5.3.5. Profitabilnost
5.5.3.6. Likvidnost
5.5.4. Zaključak za 2011. godinu
6. Zaključak
Literatura
5
Reč
osiguranje
u stručnom smislu i svakodnevnom govoru ima nekoliko značenja:
U osnovnom smislu, ono podrazumeva privrednu, uslužnu delatnost koja štiti
čoveka i njegovu imovinu od posledica dešavanja brojnih opasnosti. Na taj
način se obezbeđuje neophodna sigurnost u privredi i društvu u celini.
Pod osiguranjem se podrazumeva i zaključni ugovor o osiguranju.
Ovaj izraz obuhvata i pojam osiguravajućeg društva kao preduzeća koje se u
svom poslovanju mora pridržavati ustaljenih načela struke.
Kada se kaže osiguranje, u nekim slučajevima se misli na vrstu osiguranja.
Pod ovim pojmom se može podrazumevati i svota osiguranja koju osiguravač
isplaćuje osiguraniku na ime naknade štete.
Kroz različite vidove pokrića, odnosno vidove zaštite, delatnost osiguranja je prisutna
u svakodnevnom životu. Pravna lica i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti
dešavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu. Osiguranje predstavlja jedan od
najvažnijih vidova obezbeđenja od takvih događaja i predstavlja ekonomsku nužnost
svakome ko vodi računa o bezbednosti u poslovanju i svakodnevnom životu.
Osiguranje se može posmatrati sa tri stanovništva, odnosno ono ima tri sastavna dela:
1. Ekonomski;
2. Pravni;
3. Tehnički.
Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti–tu je reč o zadacima
osiguranja: posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao
osnovna svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i drugo.
Pravni vid podrazumeva uređenje izuzetno brojnih pravnih odnosa koji nastaju u
osiguranju, počevši od njegovog zaključivanja pa do isplate naknade štete.
Tehnički vid je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja posmatranog kao
posebni mehanizam za procenu težine rizika, njihovo izravnavanje u prostoru i
vremenu, proračun premije, sve to uz upotrebu najsavremenijih statističko-
matematičkih i drugih metoda.
Poslovanje preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi bez oslanjanja na zaštitne
fondove iz osiguranja ne može se ni zamisliti. Naknadama šteta nastalim tokom
procesa privređivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice
omogućavajući joj savladavanje ekonomskih posledica štetnih događaja. Kod
pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takođe se rešavaju pitanja njihovog
zbrinjavanja.
1
1
Doc. Dr Jova Miloradić „Osiguranje“ str.3,4,5
7
