VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U
SAOBRAĆAJU
Poslovna Etika
SEMINARSKI RAD
Tema:
Obaveznost morala
Profesor: Student:
Dr Vidimir Veljkovic Marko Antic
Br. Indeksa: MS182P
NIŠ 2014
1.Uvod
Najveći broj definicija morala određuje moral kao jednu vrstu društvenih normi o ljudskom
ponašanju. Kad se moral sagledava kao skup normi određene vrste, onda se može konstatovati da postoje
dva ,,najrasprostranjenija’’ značenja ovog pojma:
Prvo značenje reči moral jeste: vrsta normi koje imaju određenu sadržinu i time se obuhvata
sadržinski (materijalni) pojam morala. Drugo značenje: norme koje imaju određeni oblik (formu) i
njime je obuhvaćen spoljni (formalni) pojam morala (Lukić 1995, 111).
Navodimo i veoma uticajnu definiciju morala koju je predložio Vuko Pavićević prema kojoj
je ,,moral oblik ljudske prakse, oblik delatnog, praktičnog odnošenja čoveka prema svetu, prema drugim
ljudima kao i prema sebi samom’’ (1974, 11).
On [moral] se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili
negativno vrednih (odnosno nevrednih), pri čemu se prvi odobravaju, žele, preporučuju, zapovedaju,
a drugi ne odobravaju, kude, osuđuju, zabranjuju (Pavićević 1974, 111).
Inače, pojedinačno delanje i delanje u okviru društva (zajednice) odnosi se na sledeća pitanja
moralnog fenomena:
-
izvor ili poreklo moralnosti,
-
način uspostavljanja moralnog fenomena,
-
delatne oblike moralnosti i
-
svrhu (smisao) moralnosti.
3
samo uviđa razumom, koja često vrši pritisak na njegove prirodne sklonosti, ostvaruje njegovo
čoveštvo, a za čiji prekršaj on oseća grižu savesti, dok društvo na njega primenjuje spoljašnje sankcije
uz istovremeni zahtev da on oseća grižu savesti (Lukić 1995, 127).
2.1. Elementi morala
Kao sistem sponatno nastalih i dobrovoljno prihvaćenih normi o ljudskom ponašanju moral
predstavlja veoma složenu pojavu koja se sastoji iz većeg broja elemenata. Najveći broj autora prepoznaje
sledeća tri elementa morala:
-
moralne norme,
-
moralni sud i
-
moralne sankcije.
Pojedini autori kao poseban element morala izdvajaju i moralno ponašanje.
Moralne norme se razlikuju na osnovu moralnih principa, i one svakom članu zajednice omogućavaju
konkretno moralno delovanje. One su, u stvari, nepisana pravila; njima se regulišu odnosi unutar određene
zajednice (između pojedinca i grupe). Ono što je značajno za moralnu normu je to da čovek u svom
svakodnevnom delovanju određuje pojedino ponašanje kao ljudsko ili neljudsko, humano ili nehumano, dobro
ili loše, odnosno kao pozitivno ili negativno. Svako društvo, klasa ili sloj svojim normama određuje dužnosti i
obaveze svojim članovima, ali i ponašanja u društvu. Moralna norma zbog toga predstavlja osnovu za sticanje
moralnog suda, odnosno, polazeći od nje se sudi i daje mišljenje o vrednosti ponašanja pojedinca ili grupe.
Moralni sud predstavlja stav
društva prema datom, konkretnom moralnom ponašanju
koje može biti
dobro ili loše, pozitivno ili negativno itd. Zašto je za čovaka važno da formira moralne sudove o
najrazličitijim delovanjima (postupcima)? Donošenje odgovarajućeg moralnog suda je, naime, preduslov da
čovek kao praktično biće usvoji moralne norme, te da se prema njima ponaša i formira odnos kako prema
sebi, tako i prema drugim ljudima. Moralnim sudovima se, recimo, tvrdi da je neki postupak dobar, te se
prema takvom delovanju zauzimaju pozitivni stavovi prihvatanja, divljenja itd. S druge strane, ono što je loše
odbacuje se, uz zauzimanje stavova osude, prekora, prezira itd. Moralni sud kao celovit čin sastoji se iz dve
vrste ocena: (1) ocene moralne vrednosti samog postupka i (2) ocene moralne vrednosti motiva zbog kojih je
neka osoba tako postupila (Damnjanović 2009, 21).
Moralne sankcije su mere koje preduzimaju društvo, država i sam pojedinac prema sebi zbog
nepoštovanja moralnih normi. Moralne sankcije se dele na: (1) unutrašnje (lične) i (2) spoljašnje (društvene).
Unutrašnja moralna sankcija je, u prvom redu, griža savesti, ali se može ispoljiti i kroz želju za
samokažnjavanjem ili kroz osećanje prezira prema samom sebi, neodređenog straha, opšte nelagodnosti.
Griža savesti je, u stvari, autonomna moralnost, to jest prava moralnost koja je odraz unutrašnje potrebe
čoveka.
