VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: OSNOVI EKONOMIJE
TEMA: OBEZBEĐIVANJE STABILNOSTI CENA
Mentor:
Student:
Prof. mr Jovica Cvetković
Aleksandra Stojiljković
Broj indeksa: 13668/17 T
Leskovac, 2020.
Sadržaj
1. Uvod ......................................................................................................................3
2. Klasifikacija inflacije ........................................................................................ 4
3. Poslovanje u vreme inflacije ............................................................................. 5
4. Inflacija tražnje ................................................................................................. 6
4.1. Inflacija troškova ....................................................................................... 6
4.2. Monetarna neutralnost ............................................................................... 6
5. Neizvesnost od inflacije .................................................................................... 6
5.1. Merenje inflacije ........................................................................................ 6
6. Inflacioni porez ................................................................................................. 7
7. Uloga inflacije u ekonomiji .............................................................................. 7
8. Hiperinflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1993 g. ................................. 9
9. Hiperinflacija ................................................................................................... 10
10. Hiperinflacija širom sveta ................................................................................ 11
12.Velika inflacija 1993.godine ............................................................................. 12
11. Zaključak .......................................................................................................... 13
Literatura .......................................................................................................... 14
2.Klasifikacija inflacije:
UMERENA INFLACIJA
–cene su relativno stabilne,ljudi imaju poverenja u
novac.Podrazumeva lagani rast cena. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan
danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.Poslovni ljudi i
običan (potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti, zato što
veruju da cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili
prodaju.Ljudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju
relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu
od 20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke
zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih
godina.Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju
ozbiljni ekonomski poremećaji.
HIPERINFLACIJA
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma
teško hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer uništava ljudsko telo. Teško
je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana
može izdržati.
Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije
meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:
1. uravnotežena inflacija;
2. neuravnotežena inflacija
3. neočekivana (nepredviđena) inflacija
1
. Uravnotežena inflacija podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena
cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava na 10% (hrana, odeća, obuća, plate,
kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe
resursa veličine BDP-a ostale bi neporomenjene veličine. Jednostavno rečeno,
troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
2.
Neuravnotežena inflacija pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja.
Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne
prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako
stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0
na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.Negativna
kamata na gotovinu ili druge vrste novca uslovljava neefikasnost.Ljudi izbegavaju
ulaganje novca u banke,a preduzeća uspostavljaju razradjene šeme u korišćenju
resursa.
3.
Neočekivana inflacija podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na
raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge
obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti
nepredviđene inflacije izaziva socijalne probleme.
3.Poslovanje u vreme inflacije
U prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka,usled upravo ogromnih poremećaja
u domaćoj privredi,zabeležena je najveća hiperinflacija koja se ikada desila.Prema
nekim podacima,oko 68% za jedan čas.Da li će biti hiperinflacije,to zavisi od politike i
njenih odluka,a kakve će odluke biti,to ne znaju ni oni koji će ih doneti,što najbolje
ilustruje stanje u srpskoj ekonomiji.Tri specifična činioca doprinela su ubrzanju naše
inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993.god.
I
došlo je do masovne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojeftinjenja cene
kredita u aprilu 1993.Pojeftinjenje je bilo posledica odluke Narodne banke Jugoslavije
da snizi svoju eskontnu stopu.Tempo inflacije je bio preko 100 odsto mesečno,dok je
eskontna stopa bila snižena na 34 odsto godišnje.
II
Trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.Svaka nova žetva u Jugoslaviji
predstavlja traumatično iskustvo sa gledišta finansiranja.Obično se čeka do poslednjeg
momenta sa odredjivanjem zaštitne cene koju će država obezbediti svojim
kupovinama za Direkviju robnih rezervi.
III
Duboko impresionirane brzinom porasta cena koji se odigravao maja i početkom
juna 1993. i haosom koji je nastupio na robnom tržištu usled akumulacije zaliha,vlasti
su povukle pogrešan potez deklarišući opsežno zamrzavanje cena u skoro celoj
trgovniskoj mreži.Zamrzavanje cena 19.juna 1993.,umesto da zaustavi špekulaciju
zalihama,samo ju je potenciralo.
Negativni ekonomski efekti inflacije ogledaju se najpre u procesu redistriburcije
dohotka i imovine.Svi se orijentišu na kratkoročne ciljeve,interese i odluke,nastojeći
da se tako zaštite od gubitka ili da prisvoje višak koji nisu zaradili.Težeći da u
primarnoj raspodeli ostvare što povoljniji položaj zaposleni sve svoje potencijale
usmeravaju umesto na proizvodnju,na proces raspodele i kretanja cena,koje se
postepeno pretvara u trku bez cilja,a to dovodi do opadanja produktivnosti rada i
efikasnosti privredjivanja.Stalno obezvredjivanje domaće valute i ugroženi unutrašnji
valutni integritet,dovodi u pitanje mogućnost funkcionisanja čitavog privrednog i
društvenog sistema.Posebnu pažnju privlači odnos nominalne i realne plate.Ako se
posmatra suma novca koju radnik primi kao cenu za svoju radnu snagu,onda govorimo
o nominalnoj plati.Ako se posmatra količina roba i usluga koju radnik može da kupi za
