SADRŽAJ
UVOD……………………………………….....3
Pojam običaji………………..……………........ 4
Nastanak i oblici običaja.......………………… ..5
Oblici u ličnom i porodičnom životu.......…….....6
Društveni običaji u užem smislu………………...7
Privredni i religijski običaji……………………..8
Vrste običaja…………………………………….9
Uticaj običaja i morala i njihova razlika………..11
Narodni običaji u Srbiji…………………………12
Zaključak……………………………………......14
Literatura……………………………………......15
POJAM “OBIČAJI”
Reč običaj koristi se za označavanje svih obrazaca ponašanja koji se prenose
tradicijom i postoje u grupi.
Običaj je promenjiv razumni pojam koji služi kao matrica za razvijanje istančanog
antropološkog pojma kulture.On nije često objektivan pojam kao kultura i oblikuje
se jednim čuvenim svojstvom o kome svedoči činjenica da ga čovek lakše
upotrebljava za prikazivanje na geografski udaljena,primitivna i iščezla društva
nego li na svoje vlastito.Kad ga čovek koristi na svoje vlastito stanovište taj se
termin obično ograničava na nevažeće i nezvanične obrasce ponašanja koji idu
negde između pojedinačnih navika i društvenih ustanova.
Običaj se često upotrebljava zajedno sa konvencijom,tradicijom i moralom,ali one
nisu iste.
Konvencijom se naglašava neprisustvo unutrašnje nužnosti u obrascu imitiranja i
često se podrazumeva jedna mera izričnog ili prećutnog slaganja da izvestan način
ponašanja valja prihvatiti kao tačan. Što je funkcija jednog običaja simbolična ili
posredna tako se ona označava određenom konvencijom.Tradicija naglašava
istorijsku pozadinu običaja, niko nijednu zajednicu ne optužuje što joj nedostaju
običaji i pravila, ali se za zajednicu čiji se običaji i pravila ne osećaju preterano
stari kaže da postoji malo,ili ni malo tradicije. Razlika između običaja i tradicije
više je subjektivna ili objektivna jer ima malo običaja koji nam daju potpuno
objašnjenje sa obzirom na tradiciju, ne vraća se u daleku istoriju.
Termin moral potiče od reči “morales” i najviše predstavlja one običaje koji
prikazuju snažna osećanja tačnosti i nevaljanosti nekih načina ponašanja. Moral
jednog naroda je njegova neformulisana etika, prikazana na delu. Ali za termine
kao što su običaj, ustanova, pravila, tradicija i moral teško se može dati precizna
definicija. Oni su svodljivi na društvenu nauku ili na neko antropološko stanovište.
Navika i kultura su termini koji se mogu definisati izvesnom merom peciznošću i
njima uvek valja zamenjivati običaj koji je u strogom naučnom predstavljanju pri
čemu bi se navika i sistem navika upotrebljivali kad god se misli da je središte
ponašanja i u pojedincu, a kultura ili obrazac kultura kada se misli da je taj centar u
društvu.
Sa biološkog stanovišta svi su običaji po nastanku pojedinačne navike koje su se u
društvu raširile ili podruštavljene navike koje teže da se održavaju zahvaljujući
neprekidnosti procesa difuzije među generacijama.Mnogo se češće vidi da običaj
pomaže oblikovanju pojedinačne navike nego da se pojedinačna navika
preobrazuje u običaj.
NASTANAK I OBLICI OBIČAJA
Običaji su norme (pravila, postupci, oblici ponašanja), koje vremenom pojedinim
ljudskim grupama nametnu životne prilike.
Pravila, radnje i slične ustaljene odnose i stanja prihvaćene od jedne grupe,
nazivamo običajima.
Sve običaje možemo svrstati u 3 grupe:
1. Društveni običaji – one radnje (postupci i norme) kojima usklađuju međusobni
odnosi između pojedinaca i grupa.
2. Privredni običaji i običaji oko posla prate većinu radova u privređivanju i uopšte
u svakodnevnom životu ljudi.
3. Religijski običaji – one radnje, postupci i oblici ponašanja kojima ljudi nastoje
da dođu u dodir sa višim silama, da od njih dobiju određenu pomoć, da utiču na
događaje u prirodi i svojoj sredini.
Društveni običaji
Obično se dele na:
- Običaji u ličnom i porodičnom životu:
1. oko rođenja,
2. u mladosti,
3. kod sklapanja braka,
4. u daljem životu,
5. u vezi smrti.
- Društveni običaji u užem smislu:
1. običaji koji se obavljaju u zajednici, kolektivnog karaktera,
2. oblici ponašanja kao pozdravljanje,
3. gostoprimstvo,
4. postupci prema starima,
5. pravni običaji,
6. kolektivne proslave.
