Objekti trgovine

OBJEKTI TRGOVINE

Doc.arh. Dragan Stamenovi

Trgovina, jedna od primarnih društvenih delatnosti, prisutna je u svim

periodima razvoja civilizacije i opšte humane komunikacije; najpre kao
robna, a zatim kao nov

ana razmena dobara. Ostaci nekadašnjih trgova

kih

objekata mogu se još uvek na

i širom sveta, nezavisno od vremena ili

stepena razvijenosti društva u kojem su nastali.
Klasi

ni anti

ki forum bio je pravougaoni prostor koji su formirale

upravne zgrade, hramovi i pijaca. U starom Rimu pijace su se razlikovale
ovisno od toga šta se na njima prodavalo (bile su to tzv. sto

ne, riblje ili

pijace namenjene prodaji vo

a i povr

a). Ovakav tip pijaca još uvek postoji,

modifikovan i prilagodjen savremenim uslovima trgovine, ali i u svom
osnovnom, izvornom obliku, naj

eš

e na orijentalnom bazaru. Principi

kupovine i prodaje karakteristi

ni za trgovinu u okviru pija

nih prostora,

danas se primenjuju i u drugim trgova

kim objektima, u vidu sajamske

promocije i ponudi specifi

ne robe u odredjenom periodu.

Razvoj trgovine u potpunosti prati razvoj ljudskog društva i oblici u

kojima se manifestuje uvek su u skladu sa ekonomskim razvojem sredine,
odgovaraju

im socijalnim miljeom kao i sa tehni

ko-tehnološkim

mogu

nostima njene eksploatacije i postojanja.

(Bremen, Orijent, New York, Sangaj, Singapore,sl. 1, 2, 3,4,5, 6 i 7)

Hronološki gledano, prve anglomeracije individualnih trgovina, u

obliku u kome su i danas prisutne, nastaju u srednjem veku. Narastaju

potrebe za prometom robe i novca uti

u na formiranje prvih trgova

kih

ulica, kompleksa i zona. Slike gradova, koji dobijaju nove obrise kao odraz
isticanja bogatstva i mo

i, ponegde su se uspešno odrzale i do današnjih

dana, da bi savremenim pristupom i osmisljenom rekonstrukcijom ponovo
bile u potpunosti afirmisane.

(Cester, sl.8)

U devetnaestom veku pojavljuju se

ROBNE KU

, objekti u kojima

se po prvi put (“pod jednim krovom”) nudi široki izbor roba, usluga i servisa

(Pariz 1872. sl.9)

. Istovremeno, pojavljuju se i

ARKADE

GALERIJE,

kao odgovor na sve prisutniju potrebu za povezivanjem nezavisnih
prodavnica u gradskom kontekstu. One nastaju skoro istovremeno u svim
ve

im evropskim gradovima; Milanu, Londonu, Parizu ili Berlinu. Bile su to

pokrivene trgova

ke ulice sa kontinualnim nizovima prodavnica sa obe

strane

(Lajpcig, Bec 1840. sl.10).

Galerija Vitorio Emanuele u Milanu, svojim zna

ajem i pojavom doslovno

je stekla status trgova

ke "Katedrale".

(Milano,sl.11).

Mnogi savremeni trgova

ki MOLOVI baziraju organizaciju svojih prostora

na iskustvima ste

enim na primeru ovakvih galerija

.( New York, sl.11)

Trgovina je postala izuzetno važan deo svakodnevnog života u 20.

veku i mesta u kojima se ona i danas odvija mogu

e je prona

i u izuzetno

širokom spektru prostora namenjenih ovoj delatnosti. Trguje se na
pijacama, u kioscima, malim prodavnicama (buticima), standardnim
prodavnicama namenjenih prodaji robe široke potrošnje ili specijalne
namene, robnim ku

ama, tržnim centrima kao i u okviru složenih struktura

koje, pored objekata trgovine, sadrže i one koji u svojoj funkciji nisu
isklju

ivo i samo trgova

ki, vec su namenjeni zabavi, ugostiteljstvu,

raznovrsnom vidu usluga, sa dopunama koje mogu da sadrže i
specijalizovane poslovne objekte.

Danas smo svedoci i fenomena aktuelnog oblika trgovine koji je sve

više prisutan i koji se manifestuju kao novi standard u svetskim razmerama,
kupovine putem telefona ili koriš

enjem interneta.

Ovako širok izbor tipova trgovina odredjuje stav da ne postoje jasna i

strogo definisana pravila kakve bi sve forme gradjevina mogle da prihvate i
reprezentuju ovu funkciju i pokre

e niz pitanja: da li se trgova

ki objekti

mogu posmatrati isklju

ivo kao deo gradske teksture, da li je bolje da su

mali ili veliki, da li je potrebno da budu dominantni kao “anti

ki hram”,

privla

ni ili zabavni kao “cirkus”? Da li je, nasuprot ovome, potrebno samo

da budu “skromni“ i da pri tome omogu

e da trgovina "govori sama za

sebe"?

Karakter i obim trgovine odredjuju raznoliki i brojni uticaji, a da bi

sagledali njihovo dejstvo i posledice moramo istražiti i njihove izvore. U
okviru arhitektonskog rešenja trgova

kog objekta, oni se mogu odrediti u

njegovoj programskoj strukturi, funkcionalnom sklopu, u okviru
primenjenih tehnoloških i graditeljskih rešenja, a uz puno uvažavanje
ekonomskih aspekata budu

e eksploatacije. Ovi uticaji bi obavezno morali

da budu u skladu sa ve

odredjenim normama u okviru urbane i šire

regionalne planske regulative. Uzima se u obzir i ve

stvoreno javno mnjenje

i stav svakog pojedina

nog korisnika. Ovom analizom obuhva

en je odnos

izmedju pojedinaca koji nastaje u njihovoj medjusobnoj komunikaciji kao i
u stav korisnika prema neposrednom okruženju.

emocije

Po završetku drugog svetskog rata, ideje Bauhausa, škole koja je u

prvoj polovini veka imala presudan uticaj u formiranju i afirmaciji
arhitekture Moderne, dobile su svoju primenu i to u punom obimu najpre u
SAD, da bi potom uticale i na arhitekte širom sveta da svoj stvarala

ki kredo

i pristup arhitekturi ustanove na principu da su jedino pravilno rešena

funkcija i konstrukcija

merilo ostvarenih kvaliteta u prostoru.

Ove teze, iako su decenijama bile jedini priznati modus u planiranju,
projektovanju i izgradnji objekata, danas su izvesno pod sumnjom i prostor
se sve više tuma

i i definiše kao mesto na kome se nužno prepli

u "dva pola

magneta", sa prožimanjem racionalnog i emocionalnog u percepciji,
doživljaju i koriš

enju prostora.

Trgova

ki objekti, pored neophodne funkcionalnosti u koriš

enju, morali bi

da budu i

specifi

(originalni u ekspoziciji, ponudi robe, njenoj

prezentaciji),

privla

(da omogu

avaju konzumentu da se ose

a prijatno,

da spontano prihvata prostor koji ga privla

i),

prepoznatljivi

(da poseduju

znakovnost u prostoru kroz odgovaraju

e rešenje izloga i oznaka), kao i da

sadrže dopunu ili

proširenje osnovne funkcije

komplementarnim

sadržajima

(kafe, restoran, prostori za decu itd.).

( sl. 15, 16, 17, 18, 19, 20)

okruženje

Trgovina nije izolovana aktivnost, ona je integralni deo svakodnevnog

života i neposredno je povezana sa demografskim odlikama sredine i njenim
ekonomskim razvojem. Od izuzetne važnosti je njen uticaj na neposrednu
okolinu u cilju o

uvanja zdrave životne sredine, smanjivanja ve

prisutnog

zagadjenja i stvaranja ekološki kvalitetnijih prostora. Ovakav stav ima
posebnu ulogu u odnosu na prostorne intervencije i planirane rekonstrukcije
u okviru zašti

enih gradskih sredina.

TIPOVI TRGOVA

KIH OBJEKATA

Savremeni objekti trgovine su:

1.

Pijace

i pija

ni objekti, namenjeni prodaji prehrambenih artikala i

robe široke potrošnje, pretežno na otvorenom prostoru i sa mogu

noš

slobodnog izbora pri kupovini. Površina namenjena prodaji je od 200 m2 do
15000 m2, a kod velikih pijaca i do 20000 m2 (dispozicija velikih pijaca
podrazumeva okruženje od 80 - 100 000 stanovnika).

(Stanford, sl. 21, Kaleni

, sl.22)

Standarna prodavnica

, površine namenjene trgovini nisu ve

e od

280 m2 po etaži i sa najviše tri korisne etaže, uklju

uju

i i prizemlje

(Suteren+P+1 ili P+2).

(prodavnica sl. 23)

Supermarket

, namenjen pretežno samouslužnoj prodaji

prehrambene robe i ograni

ene koli

ine neprehrambene robe

(15% od ukupne površine supermarketa).
Površina namenjena prodaji - Optimalna /1000 m2 - 2500 m2
Minimalna /400 m2.
Ukupna površina objekta: 1500 - 4500 m2.

(samousluga sl. 24)

Robna ku

, najsloženiji trgova

ki objekat sa najve

om ponudom

robe i trgova

kih usluga uz širok izbor prate

ih servisnih sadržaja

(ugostiteljstvo, poslovanje, promotivne akcije).
Minimalna površina namenjena prodaji - 20 000 m2
("Junior" tip - 10000 m2)

(3-D robna kuca sl. 25)

Tržni centar

, kompleks pod jedinstvenom upravom i kontrolom, a

koji se sastoji od više nezavisnih trgova

kih objekata, manjih ili ve

lokala, koji se izdaju na koriš

enje zainteresovanim zakupcima.

Minimalna

površina lokala -

18 m2

( sl. 26)

(“

MOL”

– naziv, ozna

ava "veliki" trzni centar sa peša

kim

komunikacijama izmedju prodavnica i lokala u tržnom centru a koje su
kontrolisano povezane sa okolnim saobra

ajnim pristupima i parkinzima).

Tipovi: otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni

( sl. 27)

Galerije

ili

Arkade

- natkriveni gradski otvoreni prostori, pasaži,

pjacete ili dvorišta sa individualnim trgova

kim objektima

. ( sl. 28)

B/ SAMO-IZBOR

(self selection)

U ovakvom vidu kupovine, kupac može sam da bira robu, uz savete i

asistenciju prodavca ukoliko to želi, sam je odnosi na pla

anje i pakovanje.

Ovaj sistem je uobi

ajen za standardne prodavnice, pojedina odelenja u

robnim ku

ama kao i u pojedinim specijalizovanim trgovinama. Kupcu mora

biti dostupna sva ponudjena roba namenjena prodaji, jasno klasifikovana,
kao i mogu

nost da se izabrani artikli probaju i provere.

C/ SAMO-USLUGA

Kupac se slobodno kre

e po prodavnici, uzima robu sa polica, puni

korpe ili kolica koja su dostupna za koriš

enje, postavljena na ulazu u radnju

. Kase i površine namenjene pakovanju su grupisane i nalaze se pored izlaza
iz trgovine. Ovakav tip kupovine karakteristi

an je za supermarkete i

hipermarkete.

Organizacija ovakvih prodavnica, pozicija ulaza i izlaza trebalo bi da

ohrabre i motivišu kupca da u kretanju koristi razli

ite puteva pri kupovini i

da mu omogu

e upoznavanje sa što više ponudjene robe. Ovakva prostorna

rešenja podrazumevaju da trgovine nisu monotone ve

, poseduju

privla

nost, sagledljivost, omogu

avaju laku orijentaciju i utisak atraktivne

ponude (tzv. prijatna iznenadjenja) koja se pružaju tokom kupovine. Prostor
uz to mora biti maksimalno promenljiv i prilagodljiv razli

itim vrstama

ponudjene robe.

Prostor namenjen lagerovanju robe je od izuzetnog zna

aja i sastavni

je deo prostora za prodaju. Roba moze biti izložena kupcu na dohvat ruke,
uz servisnu uslugu prodavca ili odložena u zasebnim prostorijama, ostavama
ili magacinima. Dispozicija ovih površina neposredno odredjuje kretanje
zaposlenih kao i organizaciju prostora za servisiranje u trgovinama.