Oblgaciono pravo



Ako je obaveza dužnika (npr.prodavca, poklonodavca) da preda stvar poveriocu (kupcu,
poklonoprimcu), da li može nastupiti poverilačka docnja?:

Može kod teretnih ugovora (npr.kod

ugovora o kupoprodaji) a ne može kod dobročinih ugovora (npr.kod ugovora o poklonu)



Ako se poveriocu može staviti na teret docnja u koju je zapao, tada se radi o

Poverilačkoj

subjektivnoj docnji



Ako za određeno potraživanje nije predviđen poseban rok, na njega se ima primeniti opšti rok
zastarelosti, koji iznosi:

10 godina



Cesija je

Prenos potraživanja sa poverioca na treće lice



Da bi nastupila zakonska kompenzacija potrebno je da su obligacije (potraživanja)

Uzajamna,

dospela, istorodna i prinudna



Da li dužnik pada u docnju isticanjem prigovora neizvršenja obaveze poverioca:

ne, zato što

neizvršenjem obaveze poverioca izostaje pravni osnov (kauza) obaveze dužnika



Da li je načelno dopuštena promena dužnika u obligacionom odnosu:

da, osim za obligacije s

obzirom na lična svojstva dužnika



Da li je potrebna saglasnost dužnika kod preuzimanja duga:

pošto se položaj dužnika ne menja nije

neophodno obaveštenje o pristupanju duga



Da li je potrebno da se dužnik saglasi sa ustupanjem potraživanja (cesijom

ne,jer cesijom njegov



Da li je potrebno da se dužnik saglasi sa ustupanjem potraživanja (cesijom):

ne, jer cesijom njegov

položaj ne može biti pogoršan



Da li je u našem pravu dopušteno ustupanje potraživanja (cesija) umesto ispunjenja:

da, u slučaju

kada dužnik svom poveriocu ustupi svoje potraživanje koje ima prema svom dužniku



Da li je uzajamnost (korelativnost) u obligacionom odnosu apsolutna (bez izuzetka):

ne, ona može

biti predmetnog i vrednosnog ograničenja (ogrničena korelativnost)



Da li može doći do zamene ispunjenja obligacije (datio in solutum):

da, ako se o tome saglase

poverilac i dužnik, s tim što dužnik odgovara za materijalne i pravne nedostatke na predmetu
zamene ispunjenja



Da li može nastupiti docnja poverioca, ako je dužnik u obavezi da uplati novac na račun poverioca u
banci

Ne može jer nije potrebno sadejstvo poverioca



Da li obligacija može postojati samo sa jednim subjektom:

ne može, ako obligaciji oduzmemo drugu

stranu ona prestaje da postoji



Da li obligacija može stvoriti obaveze za treća lica:

ne, ona deluje samo inter partes (između

poverioca i dužnika) osim u zakonom propisanim izuzecima



Da li pordični odnosi predstavljaju izvore Obligacionog prava:

da, mnogi porodični odnosi

predstavljaju izvore obligacija



Da li postoji mogućnost višestrukog ustupanja (cesije):

da, moguće je da postoji više cesionara

kojima je cedent ustupio potraživanje



Da li poverilac ima pravo na novčanu kaznu i u slučaju kada nije pretrpeo štetu:

da, poverilac to

pravo ima i u slučaju kada nije pretrpeo štetu, ukoliko dužnik nije izvršio svoju obavezu



Da li poverilac može pasti u dicnju:

da, kada bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjene od

dužnika



Da li promene subjekata utiču na identitet (istovetnost obligacije):

ne, osim u slučaja obligacija

intuitu personae



Da li se dužnik može osloboditi svoje obaveze isplatom novčane kazne:

ne, to pravo je predviđeno

samo radi zaštite interesa poverioca



Da li se može izvršiti prenos obaveze iz asignacije:

da, načelno se asignacija može dalje prenositi



Da li se prethodna obligacija koja nije bila punovažna može zameniti novom:

ne, samo se punovažna

obligacija može zameniti novom



Da li se prethodna obligacija koja nije bila punovažna može zameniti novom:

ne, samo se punovažna

obligacija može zameniti novom



Da li se traži saglasnost poverioca kod preuzimanja duga:

da, u svim slučajevima preuzimanja duga



Da li se traži saglasnost poverioca kod preuzimanja duga:

da, u svim slučajevima preuzimanja duga



Da li se zaključenjem asignacije gasi osnovna obligacija:

da, ukoliko primalac uputa uredno izvrši

preuzetu obavezu



Da li smrt subjekta obligacije dovodi do prestanka obligacionog odnosa:

ne, osim ako nije u pitanju

obligacioni odnos s obzirom na lična svojstva subjekta obligacije (intuitu personae)



Da li su u Naslednom pravu sadržani elementi Obligacionog prava

da, u Naslednom pravu postoje

tzv. naslednopravni ugovori



Da li su u Naslednom pravu sadržani elementi Obligacionog prava:

da, u Naslednom pravu postoje

tzv.naslednopravni ugovori



Da li u slučaju odustanice druga strana ima pravo da zahteva ispunjenje preuzete obaveze:

ne, ako

primi odustanicu nema pravo na zahtev za ispunjenje preuzete obaveze



Deljive obligacije gde se na strani poverioca, odnosno dužnika pojavi više lica mogu biti:

zajedničke

i solidarne



Docnja je najčešći slučaj povrede obligacije njenim neizvršenjem na vreme, tj. do je svako
zadocnjenje u izvršenju obaveza. Postoje sledeće vrste docnje

Dužnička i poverilačka



Fakultativna obligacija daje fakultativno ovlašćenje

Isključivo dužniku



Generička obligacija može prestati

Zbog pravne propasti stvari



Građanski zakonik Srbije iz 1844. godine bio je:

četvrti takav zakonik u tadašnjoj Evropi



individualizovane obligacije:

to su obligacije koje su posebno određene, tako da se na „prvi pogled“

prepoznaje njihov predmet



Ispunjenje obligacije (isplata duga) je izvršenje od strane dužnika one radnje na koju je bio
obavezan. Ko može da izvrši radnju ispunjenja?:

Dužnik, od dužnika ovlašćeno lice i svako t.. lice

koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena



Između kojih lica se zaključuje ugovor o prenosu potraživanja (cesiji):

cedenta i cesionara



Izuzeci od pravila da zastupnik mora da preduzima sve radnje u vezi sa zaključivanjem I izvršenjem
ugovora lično su:

ako je ugovorom predviđena mogućnost prenošenja ovlašćenja…



Kada dužnik padne u subjektivnu docnju on odgovara poveriocu za sledeću posledicu

Odgovara za

stvarnu štetu koju je docnjom prouzrokovao poveriocu



Kada je donet Zakon o obligacionim odnosima:

1978 godine



Kada je donet Zakon o obligacionim odnosima:

1978 godine



Kada je kauza zaključenja cesionog ugovora isplata nekog duga cesionaru od strane cedenta, takva
se kauza naziva:

Causa solvendi



Kada nastaju pravni odnosi iz asignacije:

kada upućenik (asignat) izjavi da prihvata da za račun

uputioca (asignanta) izvrši obavezu primaocu uputa (asignataru)



Kada nastupi zastarelost tada se obligacija transformiše

Iz civilne u naturalnu



Kada prestaju trajne obligacije:

ispunjenjem poslednje činidbe na koju se dužnik obavezao



Kada se primenjuje načelo savesnosti i poštenja:

u svim fazama realizacije obligacionog odnosa



Kada se u obligaciji nalaze dva subjekta 1- poverilac i 1 dužnik, takva obligacija se naziva

Obična ili

prosta



Kada se u obligaciji nalazi više od 2 subjekta, bilo na dužničkoj, bilo na poverilačkoj strani, bilo na
obe strane istovremeno, onda takvu obligaciju nazivamo:

Obligacija sa množinom subjekata



Kakav je domašaj primene načela autonomije volje:

ovo

načelo ima univerzalni karakter



Kakav je domašaj primene načela autonomije volje:

ovo načelo ima univerzalni karakter



Kakav je karakter načela savesnosti i poštenja:

ovo načelo je imperativna obaveza i strane su dužne

da ga se pridržavaju