VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
SEMINARSKI RAD
PREDMET: SOCIOLOGIJA
OBLICI DRUŠTVENE SVESTI
MENTOR : STUDENT:
Prof. Dr. Vidimir Veljković Dejan Zarić
Pb 255 -p
Niš, Decembar, 2012
S A D R Ž A J
1
Uvod ..............................................................................
3
Religija .........................................................................
4-8
Moral ............................................................................
8-10
Filozofija .......................................................................
10 -13
Nauka.............................................................................
14-16
Umetnost .......................................................................
16-17
Ideologija ......................................................................
18- 20
Javno mnjenje .............................................................
20- 23
Zaključak....................................................................... 24
Literatura .....................................................................
25
2
Religija
Religija
je jedan od najstarijih oblika društvene svesti, koji na mističan način
odražava objektivni svet. Ona odražava život ljudi iskrivljeno i lažno. Pomoću religije ljudi u
svojoj svesti, pored vidljivog, postojećeg, materijalnog sveta, stvaraju i drugi nevidljivi,
mistični svet u kome postoji ''natprirodno biće'', za koje veruju da upravlja njihovim
svakodnevnim životom. Zato se religija shvata kao
organizovani skup ili struktura zamisli
(učenja, verovanja), osećanja, simbola i kulturnih radnji vezanih za ''onostrano'' ili
''natprirodno biće''.
Religija ima svoje sastavne elemente, a to su:
religiozna verovanja
(o svemoćnom, sveznajućem, nadprirodnom biću),
religiozna osećanja
(kompleks različitih osećanja zavisnosti, odanosti, poslušnosti,
strahopoštovanja i sl),
religiozne ritualne radnje
(obredi, ceremonije, vračanja i sl)
religiozni simboli (preko kojih religiozni čovek prikazuje nevidljiva ''natprirodna
bića'' i uspostavlja vezu sa njima).
Poslednji element je personifikacija i institucionalizacija svih navedenih elemenata
religije, a to su religiozni funkcioneri (najpre vrači, a kasnije sveštenici) i religiozna
organizacija (crkva).
Nastanak religije
O nastanku religije postoje različita tumačenja, a najpoznatija su teološko, psihološko,
prosvetiteljsko i marksističko tumačenje.
Pristalice teološkog tumačenja
nastanka religije tvrde da je religija
urodjena čoveku. Ona nastaje sa nastankom čoveka i postojaće sve dok
postoji svet i ljudi. Na taj način se neistorijski i aprioristički tumači
nastanak religije.
Po psihološkom tumačenju
religija je nastala kao rezultat čovekovog
emocionalnog odnosa prema prirodi, prema višim, natprirodnim
silama. Ona je nastala kao rezultat određenih čovekovih osobina –
strah, bolest, smrt i sl., kao i shvatanja da u prirodi postoje određene
više sile koje su mu nepoznate i nedostupne, ali koje određuju njegovu
sudbinu.
4
Prema prosetiteljskom tumačenju
proizlazi da je religija nastala kao
rezultat čovekovog neznanja i nemoći da objasni mnoge prirodne
pojave.
Po marksističkom tumačenju
religija je istorijska i društvena
kategorija. Ona ne postoji od kako postoji svet i ljudi, već je nastala na
određenom stepenu društvenog razvoja.
Koreni nastanka religije
Postoji više faktora koji su uslovili pojavu religije, a najznačajniji su
gnoseološke, socijalne i psihološke prirode.
Čim je čovek počeo da se oformljuje kao svesno biće, sposobno da razmišlja,
počeo je da traži odgovore na niz pojava sa kojima se susreće u prirodi i društvu. U
nemogućnosti da pravilno i adekvatno objasni pojave oko sebe, usled veoma niskog stepena
razvoja društvene svesti, iskustva i znanja, on je bio sklon da im pripisuje svojstva nekih
nevidljivih viših sila.
Prema tome, religija prvenstveno nastaje iz neznanja. Međutim, kasnije sa
razvojem društva i pojavom klasa, javlja se i razvija i drugi koren religije – klasni interesi. U
klasnom društvu, u uslovima postojanja privatne svojine i eksploatacije dolazi do otuđenja
čoveka gotovo u svim sferama života i rada, tako da se čovek oseća nemoćan i zavistan od
mnogo faktora, što u njemu rađa ideju o višoj natprirodnoj sili.
Psihološki faktori su, takođe, uticali na nastanak religije i to naročito na
stvaranje religioznih predstava kod primitivnih ljudi, ali i u kasnijoj istoriji ljudskog društva
oni imaju značajnu ulogu. Od psiholoških faktora na nastanak religiozne svesti naročito je
uticalo osećanje straha od smrti, osećanje prolaznosti, konačnossti ljudskog života i
čovekove nemoći da utiče na sve to.
Iz svega navedenog proizlazi da uzroke religiozne svesti treba tražiti u
osećanju ljudske nemoći i zavisnosti od stvarnih prirodnih i društvenih sila koje čovek nije
poznavao. Prema tome, religija je izraz čovekove težnje da savlada svet, da traži izlaz iz
bezizlaznog stanja.
2
2
Ljubomir Živković, Društvena nadgradnja, Zagreb, 1960
5
Animizam
je prva faza u razvoju religije. To je prvi oblik razmišljanja
o svetu i najprimitivniji način tumačenja pojava i promena koje se u
njemu dešavaju. Naziv je dobio po verovanju da je čitava priroda (živa
i neživa) ispunjena tajnim silama, duhovima, odnosno, da svaki
predmet, svaka pojava ima svoju dušu (od latinske reči „anima“ –
duša).
Animizam je imao niži i viši stepen razvoja. Na nižem stepenu se verovalo da svaki predmet
ima neku tajanstvenu silu u obliku duše koja ga pokreće. Na višem stepenu u ljudskoj mašti ti
duhovi postepeno dobijaju ljudske osobine.
Već na ovom stepenu razvoja religije javlja se
magija
kao sastavni element
animizma i ona je jedini aktivni element religije. Oblici magije su brojni i raznovrsni. Prema
karakteru svrhe
koja se želi postići magija se deli na „belu“ (vrač nastoji da postigne neke
pozitivne, korisne efekte) i „crnu“ (zadatak joj je das tvori neko zlo, da proizvede štetne
efekte). Prema
vrsti ljudske delatnosti
magija može biti medicinska, ljubavna, ratnička i
privredna. Na osnovu zamisli postoje sledeći metodi i vrste magije:
-
Imitativna ili homeopatska magija ili magija oponašanjem, čija je suština u verovanju
ljudi da se određene pojave imitiranjem mogu izazvati da se dese
-
Repetativna magija ili magija sa ponavljanjem se zasniva na verovanju da izmedju
dve pojave postoji odredjena povezanost
-
Kontagiozna magija ili magija po dodiru počiva na verovanju da stvari koje su bile
spojene ostaju u trajnoj tajanstvenoj tajnoj vezi, čak i onda kad se fizički razdvoje
Totemizam
je druga prirodna religija.pojavljuje se na višem nivou
divljaštva, kada lov i ribolov postaju osnovna ljudska delatnost.
Suština totemizma je u verovanju primitivnih ljudi da potiču od nekog
pretka (totema) koji ih štiti i pomaže im u borbi sa prirodnim stihijama.
Totemi su najčešće životinje, a nekada i biljke ili predmeti, koje su
primitivni ljudi obožavali. U kasnijim fazama razvoja, prelaskom na
stočarstvo i zemljoradnju životinje se više ne uzimaju za toteme, već to
postaju razne prirodne pojave i tako totemizam prerasta u kult prirode.
Kult prirode
predstavlja takav oblik verovanja gde se odaje izuzetno
poštovanje, do obožavanja, onim prirodnim pojavama od kojih zavisi
7
