Visoko hemijsko tehnolo ška škola strukovnih studija
Kruševac
SEMINARASKI RAD
P r e d m e t : P r i m e n j e n e t e h n o l o g i j e i z a š t i t a ž i v o t n e s r e d i n e
T e m a : O b l i c i e k o l o š k e š t e t e u s l e d z a g a đ e n j a r e s u r s a
P r o f e s o r :
S t u d e n t :
.
4
Negativni uticaji zagađene životne sredine
Rad na ozdravljenju zagađene životne sredine se odvija u okviru tri
osnovne sfere:
Zdravlje čoveka;
Funkcionisanje ekoprirodnih ekosistema;
Funkcionisanje privrednih sistema.
Negativni uticaji zagađene životne sredine
na ove tri sfere mogu
da budu dugotrajni ili privremeni, od čega zavisi i aktivnost na njenom
regenerisanju. Trajne posledice su: smrt ljudi, trajna invalidnost, trajno
umanjenje radne spososbnosti, nepovratno narušavanje ekosistema,
nepovratne štete na imovinu. Ova klasifikacija dovodi nas do mogućeg
određenja nedozvoljenog zagađenja kao glavne ekološke štete:
Nedozvoljena zagađenja su ona koja nepovratno narušavaju zdravlje
čoveka, razaraju prirodne ekosisteme i uništavaju za život neophodne
resurse.
Savremeno društvo još uvek u prvi plan izbacuje robnonovčane
odnose i (uglavnom) zakone tržišta. Sa druge strane sve je prisutnije
“ekološko osvešćenje” koje nameće procenu značaja životne sredine kao
kiseonika kvaliteta življenja.
Priroda je veoma štedljiva, a sledovanja su s’obzirom na broj njenih korisnika dosta
skromna, posebno kada je reč o neobnovljivim prirodnim resursima čije kratkoročno
rasipništvo znači njen kraj.
5
Mogućnost vrednovanja ekološke štete
Da bi se vrednovanje moglo uspostaviti, neophodno je zasnovati
bazu kvantitativnih pokazatelja koji su uporedivi, što je pretpostavka za
ustanovljavanje vrednosnog sistema. Mogućnost za uključivanje
kvantitativnih pokazatelja omogućuje nam tržišni sistem. Nema vrednovanja
ekoloških šteta bez utvrđivanja njihovog izvora i obima. Obim ekoloških
šteta se izražava pomoću kvantitativnih pokazatelja, realnih ili vrednosnih, ili
kvalitativnih, uporednih. Pri tome mora se poći od kriterijumima za
identifikovanje:
Vrsta, količina, ili osobina emisija iz pojedinog izvora;
Vrsta, količina ili osobine emisija proizvedenog ili odloženog otpadka;
Sadržaja materija štetnih po životnu sredinu: u sirovini, poluproizvodu ili
proizvodu.
Kvantitativnim pokazateljima vrednovanja ekološke štete određuju
se:
Izmena zaliha, kvaliteta ili produktivnosti prirodnih resursa, na primer
smanjenje produktivnosti poljoprivrednog zemljišta, ali i obradivih površina,
smanjenje zaliha neobnovljivih prirodnih resursa;
Smanjenje proizvodnje u sredinama koje su zahvaćene eksploatacijom resursa;
Izmene stanja zdravlja stanovništva;
Izmene stanja zapošljavanja;
Migracije stanovništva;
Izmene u strukturi i specijalizacij proizvodnje;
Promene slobodnog vremena stanovništva;
Naknadni izdaci za održavanje čistoće, dolazaka do posla ili terena za
rekreaciju.
Kvalitativnim pokazateljima određuje se smanjenje estetskih
vrednosti predela, smanjenje komfora sredine, ekološki gubici za
stanovništvo...
