2. OBLICI FINANSIRANJA
2.1. Samofinansiranje
2.1.1. Skriveni oblici samofinansiranja
Skriveno samofinansiranje imaju preduzeća čiji je bilans sačinjen u skladu s načelom
finansijske pažnje, odnosno sadrži latentne rezerve. S obzirom na to da se ne pronalazi
čitanjem bilansa, naziva se skriveno samofinansiranje.
Latentne rezerve su posledica potcenjivanja imovine ili precenjivanja obaveza. Skriveno
samofinansiranje kod osnovnih sredstava javlja se kada je amortizacioni period kraći od
veka trajanja osnovnih sredstava i kada se primenjuje metod degresivne amortizacije. Na
ovaj način javlja se razlika između stvarne i sadašnje vrednosti (sadašnja vrednost se
smanjuje) pa je preduzeću potrebno manje izvora finansiranja.
Kad su u pitanju zalihe materijala, latentne rezerve su posledica evidentiranja zaliha po
nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnih cena. Za razliku između te dve
vrednosti potrebno je manje izvora finansiranja.
Skriveno samofinansiranje nastaje kod zaliha nedovršene prioizvodnje, poluproizvoda i
gotovih proizvoda ako se primenjuje sistem obračuna po varijabilnim troškovima ili sistem
obračuna po proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cena koštanja niža od neto
prodajne cene.
Kod potraživanja latentne rezerve nastaju dvojako. Ako je indirektno otpisivanje iznad
stvarnog otpisa ili ako se bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg kursa na deviznom
tržištu. Precenjivanjem obaveza stvaraju se latentne rezerve. Ako se devizne obaveze vode
po višem kursu od vladajućeg kursa to je skriveni oblik samofinansiranja do trenutka
izjednačenja kursa na deviznom tržištu i kursa po kome se obaveze vode.
1
Kod dugoročnih rezervisanja, veće rezervisanje za pokriće nekog budućeg troška od
stvarnog troška predstavlja skriveno finansiranje, sve dok se višak dugoročnog
rezervisanja ne ukine u korist prihoda. Ako je unapred obračunata zatezna kamata za
neblagovremeno plaćanje obaveza, a to se očekivanje ne ostvari, stvarna obaveza za
zateznu kamatu je latentna rezerva sve dok se ona ne prihoduje. Možemo zaključiti, da
razlika između bilansne vrednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza, pod uslovom da su
bilansne obaveze veće od stvarno plaćenih predstavlja skriveni oblik finansiranja.
2.1.2. Interni izvori samofinansiranja
Interni izvori finansiranja su:
amortizacija,
naplaćena glavnica dugoročnih potraživanja,
dugoročna rezervisanja,
akumulirani neto dobitak i
efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda.
1
Amortizacija
je novčana vrednost uračunata u nove proizvode i usluge na ime utrošaka
određenih osnovnih sredstava. Amortizacijom se vrši transformisanje naturalnih osnovnih
sredstava u novčana sredstva. Prvo se transformišu u robni oblik zatim u potraživanje od
kupaca jer je amortizacija sadržana u prodajnoj ceni i na kraju u gotovinu pri naplati
potraživanja od kupaca. Amortizacija predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u
gotovinu i predstavlja izvor samofinansiranja.
Naplata glavnica dugoročnih plasmana
predstavlja izvor samofinansiranja jer se vrši
njihova direktna mobilizacija u gotovinu. Kod datih dugoročnih kredita to je naplaćena
glavnica, a kod prodaje kupljenih akcija i obveznica to je plaćena cena pri kupovini.
Dugoročna rezervisanja
stvaraju se za: pokriće troškova obnavljanja šuma, pokriće rizika
za dobro i o roku izvršenja posla u građevinarstvu, pokriće troškova servisiranja proizvoda
u garantnom roku, rezervisanje za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava,
1
Tuševljak S., „
Finansije preduzeća",
Consseco institut, Beograd – S. Sarajevo, 2003.
2
prodajne cene akcije pozitivna. S obzirom na situaciju u našoj privredi, važno je
napomenuti da deljene akcije ne predstavljaju dodatni izvor za samofinansiranje. Svaki
otkup akcija predstavlja smanjenje izvora samofinansiranja.
Povećanje kapitala po osnovu
dodatnog ulaganja
vlasnika odnosno inokosnog vlasnika
predstavlja
novi
izvor za samofinansiranje u visini dodatnog ulaganja.
Obveznica se može prodati po nominalnoj i većoj vrednosti od nominalne. Kada se
obveznica proda
po većoj vrednosti od nominalne, to znači da je ostvarena premija na
prodaju tih obveznica. Premija se iskazuje na strani pasive i predstavlja izvor za
samofinansiranje.
2.1.4. Bruto i neto sredstva za samofinansiranje
Jedna od osnovnih težnji preduzeća je obezbeđenje njegovog opstanka, a opstanak u
okruženju koje se stalno menja vezan je za rast i razvoj. Rastom i razvojem preduzeća se
osposobljavaju da efikasnije izvršavaju postojeće i preuzimaju nove zadatke u procesu
društvene reprodukcije, odnosno da ostvaruju veću dobit. Rasta i razvoja nema bez
ulaganja iz finansijskog rezultata.
Pod
bruto sredstvima za samofinansiranje
podrazumevaju se sledeća sredstva
3
:
o
naplaćena glavnica dugoročnih plasmana,
o
amortizacija,
o
dugoročna rezervisanja na teret ukupnog prihoda,
o
akumulirani neto dobitak,
o
konvertovana dividenda u dividendne akcije i
o
efekti revalorizacije.
3
Isto,
4
