1.
OBELICI I VRSTE PREDUZEĆA
Preduzeće predstavlja organizacionu celinu. Obavlja određenu funkciju. Ima potpunu ekonomsku i
pravnu samostalnost. Bavi se:
-
donosi planove i programe
-
vodi poslovnu politiku
-
slobodno je da ugovara poslove
-
utvrđuje cene (robe ili usluga)
-
ima autonomiju
-
ima mogućnost udruživanja po vertikali i horizontali.
Ekonomsku i pravnu samostalnost preduzeće realizuje preko:
-
žiro računa (obavljaju se sve imovinsko-finansijske transakcije)
-
poslovnih knjiga (koje je preduzeće dužno da vodi)
-
opštih akata preduzeća: ugovora o osnivanju, statuta i pravilnika koje preduzeće samostalno
donosi.
2.
CILJEVI PREDUZEĆA
vizija misija -- strategija -- cilj
Cilj je željeno stanje jednog preduzeća. Do cilja se dolazi preko prelaznog stanja tj tranzicije.
Ciljevi proizilaze iz njegove funkcije u privredi, složenosti i unutrašnje strukture.
Ciljevi mogu biti ekonomski i neekonomski. Oni mogu biti međusobno kompatibilni ali i konfliktni,
homogeni i heterogeni.
3.
PREDUZEĆE KAO EKONOMSKI SUBJEKAT POSLOVANJA
Preduzeća su nosioci najznačajnih poslovnih i ekonomskih aktivnosti. Ona obavljaju svoju poslovnu
funkciju i time stvaraju upotrebne vrednosti (robu) ili vrše određene usluge.
Preduzeća su tržišni subjekti privređivanja i razvoja poslovanja jedne zemlje. Ono posluje po zakonima
tržišta i u uslovima konkurencije ostvaruje definisanje planske ciljeve i rezultate.
4.
PREDUZEĆE I ORGANIZACIJA
Ciljevi preduzeća ne mogu efikasno da se ostvare bez adekvatne organizacije, a sama organizacija nema
svrhe bez odgovarajućih rezultata. Na oblik i uspešnost organizacije utiču sledeći faktori:
-
tržište
-
tehničko-tehnološki faktori
-
razvoj nauke
-
društveni faktori
-
unutrašnji faktori
-
spoljni faktori (konkurencije).
Uspešno preduzeće mora da objedini sve ove faktore, ali organizacija zavisi od menadžmenta ljudskih
resursa. Ovo je bitno iz razloga što se društvena osnova preduzeća menja.
5.
SISTEMSKI KONCEPT
Sistemski prikaz omogućava sagledavanje karakteristika i modela preduzeća i njegovog funkcionisanja.
Preduzeće predstavlja organizovani sistem koji u sebi sadrži podsisteme. Da bi preduzeće bilo poslovna
celina ono mora biti:
-
društveni sistem (sastavljeno od ekonomskih, organizacionih i tehničkih podsistema)
-
organizacioni sistem (ostvaruje unapred postavljene ciljeve na principima organizacije rada)
-
dinamički sistem (stalno osluškuje signale iz okruženja)
-
relativno stabilan sistem (vodi se računa o ciljevima preduzeća).
6.
PREDUZEĆE KAO MEZOEKONOMSKI ORGANIZACIONI SISTEM
Mezoekonomski sistem se javlja u obliku preduzeća . Takvo preduzeće predstavlja skup ljudi i sredstava
između kojih se formiraju i razrešavaju određeni odnosi i ostvaruju određeni zacrtani ciljevi. Funkcije
takvog preduzeća su: upravljanje, rukovođenje i izvršavanje i njihova unutrašnja organizaciona struktura.
7.
VELIČINA PREDUZEĆA
Veličina preduzeća je značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća. Veličina preduzeća se meri
brojem zaposlenih, obimom proizvodnje, uloženom vrednošću kapitala.
8.
MALA PREDUZEĆA
Mala preduzeća su preduzeća koja imaju mali obim poslovanja (sz i str), mali iznos uloženog kapitala,
mali broj zaposlenih (do 50).
9.
SREDNJA PREDUZEĆA
Srednja preduzeća zapošljavaju od 50-150 ljudi. Imaju srednji obim poslovanja, srednji iznos uloženog
kapitala. Postoji mogućnost udruživanja ovakvih preduzeća.
10.
VELIKA PREDUZEĆA
Velika preduzeća pokrivaju velika tržišta, raspolažu velikim obimom kapitala. Imaju preko 150 zaposlenih.
Obim poslovanja raznovrstan, a proizvodnja ili promet imaju masovni karakter. To su multinacionalna
preduzeća, transnacionalne kompanije, koncerni, karteli, trustovi i konglomerati.
11.
POVEZIVANJE PREDUZEĆA
Velikim kompanijama odgovara specijalistička podela rada. Mala i srednja preduzeća se moraju udružiti
da bi opstala. Povezivanjem se povećava kapital, tehnika, kadrovi.U poslednje vreme radi se povezivanje
pomoću ugovora. Postoji:
-
horizontalno (povezuju se preduzeća iz iste branše)
-
vertikalno (interesno povezivanje)
-
kombinovano povezivanje (konglomerati).
12.
POSLOVNA POLITIKA (uvek pita)
Predstavlja metode i sredstva koje preduzeće koristi za ostvarenje ciljeva. Pri izboru metoda i sredstava
mora se voditi računa ne samo o zakonskoj regulativi, već i o moralu i etici, boljoj organizaciji poslova,
uštedama.
Na poslovnu politiku utiču:
-
interni faktori (možemo da ih usmeravamo)
-
eksterni faktori (na njih ne možemo da delujemo).
U poslovnu politiku spada: politika proizvodnje, politika nabavke, prodaje, finansijska politika, razvojna,
kadrovska, politika informisanja, politika zarade. Postoji:
- kratkoročna poslovna politika (dnevno, nedeljno, mesečno poslovanje)
- dugoročna poslovna politika (vizije i misije moraju biti usmerene na 10-50 godina).
13.
OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA
1)
inokosno preduzeće – preduzetnik
2)
društva lica (ortačko)
3)
društva kapitala (ad, doo)
4)
zadruge
5)
delovi inostranih preduzeća.
Zakon o preduzećima poznaje 3 vrste preduzeća: privredno, društveno, javno. Po Zakonu o privrednim
društvima iz 2004 postoje: ortačko, komaditno, društvo sa organičenom odgovornošću, akcionarsko
društvo.
14.
AKCIJE I DIVIDENDE
Akcije su hartije od vrednosti koje služe kao dokaz da je njihov vlasnik uneo ulog u glavnicu ad. Akcije
omogućavaju vlasnicima trajan prihod u vidu dividende. Akcije su nedeljive i imaju:
-
nominalnu vrednost (procenjena i planirana vrednost po kojoj se akcije emituju, odnosno izdaju)
-
realna vrednost (po kojoj se akcija prodaje na tržištu u datom trenutku).
Dividenda se dobija jednom godišnje odlukom akcionarske skupštine.
15.
VRSTE AKCIJA
redovne ili obične - daju vlasniku pravo na učešće u upravljanju, na dividendu i na deo likvidacione
mase
prioritetne ili povlašćene – sadrže određene prioritete i prava u odnosu na redovne akcije, sadrže
prioritet naplate dividende, kod likvidacija i stečaja
akcije bez prava glasa – imaju pravo na dividendu, stečaj i likvidaciju ali nemaju pravo glasa na
skupštini ad
