2.7. Oblici i vrste preduzeća u savremenim uslovima
Tržišni uslovi u kojima se savremena preduzeća osnivaju i posluju, uslovljavaju raznovrsne
pravne oblike organizovanja preduzeća.
„Zakon o preduzećima“, Službeni list 1996. god. preduzeće definiše kao „pravno lice koje obavlja delatnost
radi sticanja dobiti“
Praksa brojnih zemalja ustrojila je sledeće institucionalne oblike preduzeća:
1. inokosno preduzeće;
2. društva lica;
3. društva kapitala i
4. zadruge.
Ova podela označava grupisanje preduzeća po specifičnim karakteristikama njihove sadržine.
Ona se razlikuju po načinu osnivanja, veličini i pribavljanju kapitala, stepenu rizika i ulozima
osnivača, odgovornosti prema obavezama u poslovnom okruženju, načinu upravljanja,
svojinskim karakteristikama, raspodeli dobiti i gubitaka i dr.
Aktuelna zakonska regulativa u Jugoslaviji, novim Zakonom o preduzećima uvodi i razradjuje
sledeće oblike preduzeća:
privredno društvo;
društveno preduzeće;
javno preduzeće.
2.7.1. Inokosno preduzeće
Inokosno preduzeće predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetničkog
organizovanja u privredi. To je preduzeće koje osniva, organizuje proces rada i kojim upravlja
pojedinac – vlasnik. On ulaže kapital u inokosno preduzeće i vodi ga kao svoj sopstveni
biznis. Preduzetnik – vlasnik, u okviru ovog preduzeća, obavlja trajnu privrednu delatnost
radi sticanja dobiti.
Inokosno preduzeće osniva se putem osnivačkog akta o obavljanju delatnosti ili ugovorom
izmedju više preduzetnika.
Osnovne karakteristike inokosnog preduzeća ogledaju se u sledećem:
osniva ga i vodi jedno lice – vlasnik ili preduzetnik;
celokupan osnivački kapital pribavlja vlasnik;
vlasnik snosi i celokupni rizik poslovanja preduzeća;
vlasnik odgovara celokupnom svojom privatnom imovinom za obaveze preduzeća;
osnivanje inokosnog preduzeća, po pravilu ne podleže oporezivanju.
tokom poslovanja, medjutim, ovo preduzeće podleže porezima kao i druge vrste
preduzeća;
životni ciklus ovih preduzeća, po pravilu je kraći od drugih preduzeća.
Prednosti inokosnih preduzeća u savremenoj privredi su: u visokoj motivisanosti za profit
(dobit), efikasnosti kontrole i efikasnom menadžmentu. Jedno lice raspolaže ostvarenim
rezultatom ili pokriva sve gubitke preduzeća. Ova preduzeća organizuju svoje poslovanje uz
relativno niske troškove i jednostavnije prestaju sa radom.
Smatra se da je glavna prednost inokosnog preduzeća u odnosu na korporaciju to što ne plaća porez na
prihod. Vlasnik privatnog preduzeća plaća samo porez na lični prihod. Ako postoji profit njegovog preduzeća,
prethodno je uključen u njegove lične prihode. Grupa autora „Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet,
Beograd, 1977. str. 56
Nedostaci ove vrste preduzeća ogledaju se u visokom stepenu rizika za vlasnika –
preduzetnika, jer poslovanje svoga preduzeća ne može da odvoji od lične imovine – usled
neograničene odgovornosti za poslovanje preduzeća. Pojedinačno vlasništvo preduzećem
ograničava iznos sredstava (kapitala) potreban preduzeću, usled čega ogroman broj ovih
preduzeća bankrotira zbog nedostatka sredstava za poslovanje.
Inokosno preduzeće je nestabilna forma poslovanja jer je isključivo vezano za vlasnika. Pošto
je kontinuitet značajan za poslovanje svake vrste preduzeća – to je nedostatak kontinuiteta
pojedinačnog vlasništva, značajna manjkavost ove vrste preduzeća.
Inokosna preduzeća su najbrojnija u razvijenim zemljama. Ova preduzeća uglavnom postoje i
funkcionišu kao mala i srednja preduzeća. To su preduzeća koja se neprekidno menjaju, brzo
se stvaraju i nestaju.
Praksa razvijenih zemalja pokazuje da se ova vrsta preduzeća najbrže menja i transformiše. Najveći broj
preduzeća propada već prve ili druge godine po osnivanju. Deo ovih preduzeća ostaje trajno mali po obimu
delatnosti, a manji broj prerasta u veća preduzeća i kompanije.
2.7.2. Društva lica
Za razliku od inokosnih preduzeća, društva lica predstavljaju oblik organizovanja preduzeća u
koje se udružuju dva ili više lica radi ostvarivanja odredjenih zajedničkih ciljeva u obavljanju
odredjene privredne delatnosti.
Društva lica se nazivaju još i partnerska ili ortačka društva. Njih sačinjavaju i osnivaju
partneri, a ne pojedinačni vlasnici. Oni zajednički obezbedjuju potreban kapital i druge uslove
za osnivanje i rad preduzeća, a učestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka srazmerno
uloženom kapitalu.
Suština karaktera ovih preduzeća je da ih osniva veći broj lica, udruženih radi obavljanja
zajedničkog posla. Pri tome nije opredeljujući činilac broj partnera, udeo u kapitalu ili status u
preduzeću.
Statusne promene društva lica nisu jednostavne, jer proširenje društva, kao i promene udela
u preduzeću zahtevaju saglasnost partnera članova društva.
U praksi se društva lica javljaju kao:
javno trgovačko ili ortačko društvo;
komanditno društvo.
1. Ortačko društvo
Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više
partnera. Ova vrsta preduzeća slična je inokosnom preduzeću od koga se razlikuje samo po
broju vlasnika.
„Ortačko društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih lica koja se obavezuju da uz
sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju odredjenu delatnost pod
zajedničkom firmom“ „Zakon o preduzećima“, Službeni list, 1996, čl. 105.
