Висока школа за информатику и економију, Приједор
Република Српска, Приједор
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Пословно право
Тема: Облици криминала у девизном
пословању
Приједор, 5.11.2016
Професор:
Студент:
моћи, смањења друштвеног производа, непоштовања законитости и слабљења
морала. Кривична дјела привредног криминалитета, у највећем броју, врше
одговорна и службена лица, као и привредне преступе за које је предвиђена
одговорност и за правно лице.
У даљем тексту овог рада нарочито ћемо говорити о облицима
криминалитета у девизном пословању како са аспекта криминалистике тако и са
аспекта кривичног права, у складу са нама доступном литературом која обухвата
наведену област.
4
1.
ПОЈАМ КРИМИНАЛИТЕТА
Криминалитет се може дефинисати на разне начине, у зависности од тога
да ли се посматра са правног, социолошког или неког другог становишта. При
одређивању појма криминалитета битно је одредити његов друштвени карактер,
његову друштвену условљеност и законитост јављања у датим условима и
структурама у којим се врши процес криминализације појединих лица, водећи
при томе рачуна да он представља друштвену појаву која се испољава у
конкретним инкриминисаним радњама појединих лица.
Имајући у виду напред изнето, криминалитет се може дефинисати као
друштвено негативна, динамична појава која представља активност једног или
више лица у одређеном периоду и простору, које су условљене одређеним
друштвеним односима и инкриминисане законским прописима и чије
непоштовање и кршење повлачи адекватну кривичну санкцију. Презентована
дефиниција појма криминалитета заснована је на учењима социолошке и правне
теорије, односно садржи елементе једне и друге теорије.
Криминалитет као друштвенао негативна и динамична појава испољава се
у разним облицима и присутан је у свим фазама развоја друштва. Узроци
криминалитета су разноврсни, али се углавном испољавају у виду економских
криза, супротности између богатих и сиромашних, вођења ратова и ратних
криза, несташица роба на тржишту, појаве национализма, либерализације и
демократизације, трансформације друштвене својине и државног капитала,
транзиција и др. али се као његови узроци могу појавити и одређене социјалне
појаве, као што су алкохолизам, наркоманија, скитничење, просјачење, коцка и
сл.
Динамичност је једна од битних карактеристика криминалитета и испољава
се у сталној присутности и вјештом прилагођавању свим друштвено политичким
и економским условима и актуелним променама у друштву. Развој, динамичност
и способност прилагођавања савременог криминалитета је у зависности од
географских политичких, економских, правних, моралних, културних и других
момената, као и од организованости, стручности и спремности државе и
надлежних субјеката у његовом супротстављању.
Масовност која се испољава у великом броју извршених кривичних дела,
такође је једна од значајних одлика криминалитета, с тим што се она подједнако
не испољава у свим областима криминалитета, а посебно карактерише
имовинска кривична дела. Када се говори о масовности криминалитета, треба
узети у обзир „тамну бројку“ која представља број извршених кривичних дела у
једној календарској години који није евидентиран ни у једној статистици, јер су
та дела остала неоткривена, као и велики број кривичних дела чији су учиниоци
остали неоткривени.
Повратништво, специјалност и професионализам су неизбежне
карактеристике криминалитета. Повратници су они учиниоци кривичних дела
који су два или више пута извршили иста или разноврсна кривична дела, без
обзира да ли су према њима биле примијењене одговарајуће санкције.
Специјалисти су учиниоци са одређеном стручношћу и знањем у примени
разних техничких средстава у извршењу (модус операнди) који се и испољава у
њиховом усавршавању за одређену криминалну делатност. Међу њима су
5
2.
ПОЈАМ ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛИТЕТА
Привредни криминалитет представља друштвено-негативну појаву о којој
се посљедњих неколико деценија воде расправе и полемике и то како од стране
научника који се баве проблематиком привредног криминалитета, тако и са
стране људи који раде на његовом сузбијању и спречавању.
2
Садржај појма
привредног криминалитета није статичан и не може једном дефинисан тај појам
да важи за сва времена, што је и сасвим логично, с обзиром на динамичност и
прилагодљивост привредног криминалитета новонасталим друштвено-
економским и политичким односима у којима он налази услове за свој опстанак
и развој кроз нове појавне облике.
3
Одређене промене у економским и
политичким системима условљавале су и нове појавне облике привредног
криминалитета који нису могли да буду обухваћени садржајем дефиниције из
претходног периода, што указује на логичну потребу усаглашавања дефиниције
привредног криминалитета са његовим садржајем и карактеристикама у
одређеном периоду друштвеног развоја, како на националном, тако и на
међународном плану, с обзиром на то да привредни криминалитет све више,
кроз одговарајуће организоване форме, добија интернационалну димензију.
4
Резултат овога свега јесте да не постоји једна, опште прихваћена дефиниција
овог вида криминалног испољавања
5
Дефиниције појма привредног криминалитета из претходног периода
умногоме се разликују од савремене концепције тог појма, јер ниједна од њих не
одређује у потпуности садржај појма привредног криминалитета с аспекта
актуелних промена у друштвеноекономском и политичком систему. Оваквим
променама садржаја појма привредног криминалитета и потреби одређених
истраживања у проналажењу одговарајуће дефиниције највише је допринела
трандформација друштвеног капитала а, сходно томе, и постојање више облика
својине који су зајамчени Уставом Републике Српске.
6
Самим тим, дошло је и до
повећања броја субјеката који се појављују у привредном пословању, као и
проширења круга лица која су обухваћена појмом одговорног лица. Наведене
промене захтевају дефинисање појма привредног криминалитета и његово
свеобухватно одређивање у складу са актуелним друштвено-економским
односима у земљи. Пре одређивања појма привредног криминалитета потребно
је укратко се осврнути на претходни период који је био карактеристичан по
доминантној улози друштвене својине.
7
У данашњим друштвеним-економским и политичким условима када се
провредни систем више не заснива на доминантној улози друштвене својине над
средствима за производњу, логично је да се ни појам привредног криминалитета
не може повезивати исккључиво за криминалне нападе на друштвену својину,
2
Ницевић М.:Припвредна криминалистика, Нови Пазар 2013, стр.13
3
Бошковић М.:
Привредна криминалистика,
Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009,
стр. 13.
4
Бошковић М.:
Привредна криминалистика,
Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009,
стр. 13
5
Ницевић М.:Припвредна криминалистика, Нови Пазар 2013, стр.13
6
Бошковић М.:
Привредна криминалистика,
Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009,
стр. 13
7
Бошковић М.:
Привредна криминалистика,
Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009,
стр. 13
7
