UNIVERZITET U TRAVNIKU
FAKULTET ZA MENADŽMENT I POSLOVNU EKONOMIJU
ODSJEK/SMJER: Poslovna ekonomija
OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
Seminarski rad
iz
međunarodnih ekonomskih odnosa
Studenti: Mentor:
Maid Nezirić 1302/11-VII Prof.dr. Jugoslav Jovičić
Kiseljak, Januar 2014. Godine
Oblici Međunarodnog Kretanja Kapitala
SADRŽAJ
1. UVOD...............................................................................................3
2. MEĐUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA............4
3. DIREKTNE INVESTICIJE...............................................................6
3.1.Osnovni problemi............................................................7
3.2.Carinska zaštita i oporezivanje stranog kapitala............8
4. PORTFOLIO INVESTIRANJE...................................................9
4.1.Strane direktne investicije................................................9
4.1.2. Strane direktne investicije u BiH........................10
4.1.3. Primjer informacija za investiranje u BiH ........10
5. KONKURENTNOST PRIVREDE BiH............................................15
ZAKLJUČAK...............................................................................16
LITERATURA.............................................................................17
- 2 -
Oblici Međunarodnog Kretanja Kapitala
2. MEĐUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA
U ukupnom međunarodnom kretanjima dugoročnog kapitala, zajmovni kapital je pretežno
imao udio u prvim decenijama poslije Drugog svijetskog rata. Međutim, njegov udio u
ukupnim tokovima kapitala na svijetskom nivo se vremenom smanjivao, dok je udio portfolio
investicija i stranih direktnih investicija rastao.
U prvim decenijama poslije Drugog svjetskog rata ni u zapadnim tržištima ekonomije nisu bili
ispunjeni uslovi za potpuno funkcionisanje finasijskih tržišta, posebno tržišta hartija od
vrijednosti, pa je i u svjetskim razmijerama u ukupnim međunarodnim kretanjima dugoročnog
kapitala zajmovni kapital imao pretežni udio.
1
Kratkoročni kapital i novac
Osnovna filozofija «
zlatnog regulisanja
» neusklađenosti platnog bilansa ukazuje na to da
zemlja sa suficitom u bilansu realizira priliv zlata, što povećava količinu novca u opticaju, a
zemlja sa deficitom platnog bilansa preuzima kratkoročni kapital, priliv zlata se poistovjećuje
sa odlivom kratkoroočnog kapitala, a odliv zlata sa prilivom kratkoročnog kapitala. Ostvarene
devize izvoznici obično prodaju u krajnoj instanci Centralnoj banci tako da odliv
kratkoročnog kapitala djeluje na povećanje količine novca u opticaju. Na isti način, kada uvoz
nadmaši izvoz, odliv zlata će delovati na smanjenje količine novca u opticaju. Ove promene
količine novca u opticaju su rezultat direktnog uticaja različitih vrednosti izvozno-uvoznih
tokova. Tako suficit platnog bilanasa izaziva povećanje količine novca u opticaju, a deficit
smanjuje tu količinu. Za razliku od ovih primarnih promena količine novca, sekundarne
promene proizilaze iz odnosa kretanja kratkoročnog kapitala i finansijskih rezervi u bankama.
Kratkoročni kapital i novčano tržište
Veza između kratkoročnog kapitala i novca sugeriše da se ova dva monetarna fenomena
trebaju neodvojivo razmatrati i isto tako ukazuje na svrsishodnost njihovog korelativnog
poimanja u međunarodnim ekonomskim odnosima. Ukoliko se kratkoročno kretanje kapitala
ne provodi posredstvom Centralne banke, ono se obično realizira posredstvom novčanog
tržišta. Postoje dva načina finansirana, koji karakterišu vezu kratkoročnog kapitala i novčanog
tržišta.
Prvi se odnosi na finansiranje spoljnoekonomskih transakcija špekulativnim kapitalom, a
drugi na direktno finansiranje od strane samih spoljnotrgovinskih aktera. Prva mogućnost
finansiranja izvoznih poslova posredstvom novčanog tržišta ovisi o ocenama kretanja
2
vrednosti deviznih kurseva izvozne i uvozne zemlje u odgovarajućem vremenskom periodu.
Ako špekulati izvozne zemlje ocene da je ekonomski unosno kupovati valutu zemlje
uvoznika da bi je nakon izvesnog vremena, kada joj vrednost poraste, prodavali, izvoznici će
1
Međunarodni ekonomski odnosi, Prof.dr. Jugoslav Jovičić, NUBL Banja Luka 2012. Str.63
2
Međunarodne finansije, Prof.dr.D. Stojanov, NUBL, Svjetlost Sarajevo 2000. Str.72
- 4 -
Oblici Međunarodnog Kretanja Kapitala
biti u stanju da lako naplate svoja potraživanja. Druga mogućnost finansiranja izvoznih
poslova ovisi o finansijskoj snazi izvoznika. Ako su oni u stanju da sami finansiraju svoj
izvoz, odnosno ako su u mogućnosti da kreditiraju inostrane kupce u nekom kratkoračnom
vremenskom periodu,onda se odliv kratkorčnog kapitala ne može poistovjetiti sa prilivom
zlata i ne može rezultirati povećanjem količine novca na domaćem tržištu. Budući da
nacionalna ekonomija u savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima istovremeno i
izvozi i uvozi i budući da spoljnotrgovinski odnosi obično nisu međusobno usklađeni, onda je
prema inostranstvu obično i dužnik i povijerilac. Da bi novčano tržište moglo funkcionisati,
odnosno da bi ono pružilo mogućnost kretanja kratkoročnog kapitala u međunarodnim
relacijama, pored toga što mora postojati mogućnost kratkoročnih ulaganja u inostranstvo u
obliku vrijednosnih papira, zatim što kvalitet takvih vrijednosnih papira treba da bude da ih
prihvate emisione banke na eskontovanje i da se mogu uračunati u likvidne rezerve, potrebno
je da u zemlji postoji i devizno tržište. Međunarodno tržište novca implicira zajedničko
funkcionisanje i novčanog i deviznog tržišta.
Budući da je putem deviznog tržišta omogućeno pretvaranje inostranih u domaće i domaćih u
inostrana sredstva plaćanja, uspostavljena je tesna veza i međusobna zavisnost između
kamatne stope i deviznog kursa. Naime, pošto razlike kamatnih stopa u nacionalnim
privredama iniciraju međunarodno kretanje kapitala, ono izaziva menjanje ponude i potražnje
stranih sredstava plaćanja, pa tako reprodukuje odgovarajuće promene nivoa deviznog kursa,
Međunarodno kretanje kapitala ima stabilizirajuće i destabilizirajuće efekte. Špekulantske
transakcije mogu znatno modificirati normalno funkcionisanje mehanizma finansiranja
deficita. U sistemu papirnog standarda uticaji deficita i suficita platnog bilansa na kretanje
kratkoročnog kapitala i uticaj špekulacije na njihove odnose su svakako mnogo kompleksniji.
- 5 -
