Облици организованог криминалитета у
привредно-финансијској области
(семинарски рад)
Ментор:
Студент:
1. организованог криминалитета, кривичних дјела са елементима
организованости, као и кривичних дјела повезанох са таквим дјелима
или учинилаца таквих дјела у случајевима када наведена дјела нису у
надлежности Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине,
2. нејтежих облика кривичних дјела против привреде и платног
промета и против службене дужности, када је због околности извршења
или посљедица дјела кривично гоњење од посебног значаја за
Републику Српску, као и кривична дјела повезаних са таквим дјелима
или учиниоцима таквих дјела.
3. других кривичних дјела предвиђених Кривичним
законодавстом Републике Српске, код којих је као најмања запријећена
казна затвора у трајању од пет година, а када је због околности
извршења дјела или посљедица дјела кривично гоњење од посебног
значаја за Ребублику Српску, као и кривичних дјела повезаних са
таквим дјелима или учиниоцима таквих дјела.
4
2. ОБЛИЦИ И БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА У
ПРИВРЕДНО-ФИНАНСИЈСКОЈ ОБЛАСТИ
Један од најзапаженијих видиова организованог криминалитета
у привредно-финансијској области, којим криминалне организације
стичу велики профит, је фалсификовање новца и прање новца. Поред
ових профитабилних облика криминалне дјелатности, организовани
криминалитет, се бави и другим видовима криминалитета у
привредно-финансијској области као што су: улагање новца у легалан
бизнис, манипулације у поступку приватизације, крјумчарење разном
робом велике вриједности, спољнотрговински промет и девизно
пословање, обављање других профитабилних послова кориштењем
свога положаја, кориштење корупције како би се наведене трансакције
обавиле на најлакши начин. Наведени облици се испољавају кроз разне
финансијске, привредне и друге трансакције, па се може рећи да је та
дјелатност искључиво везана за област привреде и финансија.
Облици криминалитета који се јављају у привредно-финансијској
области су се веома вјешто прилагођавали новим друштвено-
економским односима и позитивним законским прописима који
регулишу ову материју. Знатна специфичност криминалитета, који се
јавља у овој области, огледа се у томе што учиниоци ових дјела веома
добро познају законске прописе, па своју криминалну дјелатност
усмјеравају до самих граница дозвољеног понашања и вјешто
искориштавају одређене правне празнине, као и честе измјене, допуне
и открива и недоречености законских прописа.
Битна карактеристика криминалитета који се јавља у
прривредно-финансијској области је његова прикривеност, јер
посљедице, које проузрокује ова дјела, се тешко откривају због тога што
су у вријеме извршења дјела непознати и кривично дјело и његов
учинилац, па се углавном откривањем кривичног дјела открива и
њихов учинилац.
Криминалитет у привредно-финансијској области више
продукује пропадање земље него класични облици криминалитета,
зато што доводи до настанка огромних штета, неправде, кршења права
грађана, продукује незапосленост, нарушавају се економски односи,
долази до противправног присвајања имовине као и до неоснованог
богаћења једног слоја људи, што доводи до слабљења економске моћи
земље.
5
стварног поријекла новца и других облика капитала на тржишту. Ради
се о процесу прикривања илегалних извора прихода остварених путем
извршења кривичних дјела, с циљем укључивања тих прихода у токове
легалног финасијског пословања.
Термин «прање новца» настаје у САД-у у периоду забране точења
алкохола тзб. прохибиције, у трећој деценији прошлог века, када су
криминалци зарађени новац од илегалне производње и кријумчарења
акохолних пића приказивали као зараду коју су остварили у ланцу
својих праоница за прање рубља и аутомобила. Поводом те појаве
почело је да се употребљава термин «прање новца», одакле га је
преузела криминалошка наука.
Под садржајем појма «прање новца» подразумјева се дјелатност
субјекта, најчешће из области сиве економије и организованог
криминалитета, којима ѕе остварују услови за легализацију
противправно стечене добити, чиме се покрива њено криминално
поријекло и ствара представу о законитој дјелатности.
3
Својим интерграцијом у легалне финансијске токове прикрива се
противправно стечен новац и криминална дјелатност учинилаца ове
незаконите радње, који добијају статус угледних економских моћника
и поштених грађана.
Резултати студије Међународног монетарног фонда показују да
нето приход у свијету, од незаконитих радњи, достиже висину од 500 до
1000 милијарди долара, што је готово 2 % свијетског друштвеног
прихода. Такође се наводи да је вриједност средстава настали прањем
новца много већа него друштвени бруто производ у појединим
земљама. Прање новца, у многим земљама, је директно
пропорционално криминалу у предметним земљама, због тога што је
предмет новца неопходно за криминалце да би могли уживати у
плодовима криминала. Данас се проње новца у већини земаља сматра
озбиљним злочином. На основу тога потребно је да се успоставе
адекватне законске мјере и процедуре које се усмјеравају на рјешавање
питања која се тичи спречавања, откривања, истраживања и
предузимања адекватних мјера у случајевима прања новца.
Начин прања новца се стално унапређује путем примјене свих
софистицираних техника и метода. Састоји се у фалсификовању
финансијске документације и манипулације у систему међубанкарских
трансакција, али се јавља и у другим дјелатностима и то у оним
областима криминалитета у којима дјелује организовани и
транснационални организовани криминалитет. Посљедњих година се
значајно изражава у утајама пореза, илегајној трговини дрогама и
3
М. Бошковић, Организовани криминалитет и корупција, Висока школа унутрашњих
послова, Бања Лука, 2004. године, стр. 180.
7
