Oblici preduzeća

UVOD

Preduzeće je osnovni privredni subjekt,koji se osniva radi sticaja dobiti ili profita.
Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima određenu količinu roba ili gotovih
proizvoda, nastojeći da povećaju dobit. Kada odlučuju o proizvodnji i ponudi, preduzeća
nastoje da svoje proizvode ili usluge prodaju po cenama koje bi pokrile cenu koštanja i
ostvarili određeni iznos dobitka.Kao cilj poslovanja preduzeća postavlja se stvaranje
proizvoda kojima se mogu zadovoljiti drustvene potrebe. Zato se proizvod smatra
rezultatom poslovanja. Preduzeća koja ne vode računa o troškovima i prihodima mogu
biti uklonjena sa privredne scene. Preduzeća koja opstaju,teže da povećaju svoju dobit.
Nastanak preduzeća se vezuje za razloge materijalne prirode, npr. težimo da sebi
obezbedimo materijalnu sigurnost. Zasluga za nastanak preduzeća se, takođe, prepisuje i
nekim psiho-sociološkim i spoljnim faktorima.
Najvažniji uslov koji mora biti ispunjen za nastanak preduzeca je zakonski propis i propis
lokalne uprave.
Zakoni definišu pod kojim uslovima preduzeće nastaje, pod kojim uslovima posluje, koja
su mu prava i obaveze i kako se gasi.
Zakon, takođe, definiše i oblike preduzeća.

OBLICI PREDUZEĆA

U našem privrednom sistemu postoje sledeći oblici preduzeća:

privredna društva

javna preduzeća

zadruge i

društvena preduzeća

1. PRIVREDNA DRUŠTVA

Privredna društva mogu biti:

društva sa neograničenim rizikom ( društva lica )

društva sa ograničenim rizikom ( društva kapitala)

Društva lica odlikuju personalna svojstva, poznanstva i poverenje članova, a samim tim,
neograničena je odgovornost za obaveze društva.
Društvom lica upravljaju ortaci, a ne posebni organi, koje ne mora da ima. U društva
lica spadaju:

ortačko trgovačko društvo ( javno trgovačko društvo)

obično komanditno društvo

1.2 KOMANDITNO DRUŠTVO

Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više pravnih i (ili)
fizičkih lica, radi obavljanja delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, a čiji je cilj
sticanje profita.
Komanditno društvo ima dve vrste članova, a to su:

komplementar

i i

komanditori

Komplementari vode poslovanje društva neograničeno, tj. celokupnom svojom
imovinom.
Komanditori ne učestvuju u vodjenju poslovanja društva i odgovaraju za svoje obaveze
samo do isnosa uloženih sredstava.
Početna imovina društva sastoji se od osnivačkih sredstava osnivača društva. Ona se
može povećati ili smanjiti.
Imovina društva je odvojena od lične imovine članova,čak i onih članova koji
odgovaraju i ličnom imovinom za obaveze društva, tako da komanditno društvo za
svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom.
Komanditno društvo posluje pod zajedničkim poslovnim imenom svih, nekolicine ili
jednog člana.
Poslovno ime mora da sadrži oznaku „ k.d“ ili „kd“ kojom se jasno ukazuje da je reč o
komanditnom društvu.
Komanditno društvo je društvo sa malim brojem ortaka. Visina uloga članova od kojeg
se stiče udeo u društvu,zavisi od ugovora i oni ne moraju biti jednaki. Ukoliko iz
komanditnog društva istupe svi komplementari, a novi ne stupe, u zakonom propisanom
roku ( 3 ili 6 meseci ) komanditno društvo, mora promeniti pravnu formu u društvo sa
ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.
Ako iz ovog društva istupe svi komanditori, a novi ne stupe u zakonom propisanom
roku, komanditno društvo mora promeniti pravnu formu u ortačko društvo ili u
preduzetnike.
Sve novonastale promene se upisuju u registar.