NACIONALANA BEZBEDNOST
OBLICI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
( seminarski rad )
Student: Mentor:
Stefan Ćetković prof. dr Mitar Kovač
Pančevo 2014
SADRŽAJ
Uvod _____________________________________________________________3
1. Pojam ugrožavanja bezbednosti __________________________________4
2. Oblici ugrožavanja bezbednosti __________________________________5
2.1.
Spoljni oblici ugrožavanja bezbednosti _________________________5
2.2.
Unutrašnji oblici ugrožavanja bezbednosti_______________________7
3. Ugrožavanje bezbednosti republike Srbije__________________________15
Zaključak _________________________________________________________16
Literatura _________________________________________________________17
1. POJAM UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Svi savremeni sistemi bezbednosti, bez obzira na koji način i sa kojim ciljem su organozovani,
predstavljaju oblik organizovanja datog društva u zaštiti njihovih vitalnih vrednosti. Njihovo
organizovanje polazi od dva osnovna pitanja:
Od kojih oblika i nosilaca ugrožavanja treba štititi to društvo
Na koji način treba da deluju elementi sistema bezbednosti da bi se ostvario osnovni cilj
njegovog uspostavljanja.
1
Neophodno je napomenuti da saglasnost o definiciji pojma ugroženosti ne postoji iz razloga što
se različito upotrebljava. Koriste se različiti termini koji sa sobom nose i različite suštine.
Ugrožavanje u krivično-pravnom smislu znači opasnost, a to podrazumeva manju ili veću
mogućnost oštećenja ili uništenja nekog dobra ili vrednosti.
U socijološkom smislu pojava ugrožavanja vezuje se za društvene sukobe i protivdruštvena
ponašanja i one se ne mogu unapred odrediti.
Drugi smatraju da je ugrožavanje proces koji nastaje usled suprotnih interesa koji se ne mogu
ostvariti istovremeno niti se može postići kompromis o stavovima o uklanjanju sukoba, pri čemu
nosioci različitih interesa mogu biti subjekti unutar same države ili neke druge države.
Kada pogledamo sve ove definicije iz ugla bezbednosti, kao naučne discipline, možemo dati niz
većih ili manjih primedbi. One su ograničene predmetom istraživanja.
Krivično-pravno i socijalno značenje ne uzimaju u obzir prirodne i tehničke aspekte ugrožavanja
jednog društva koji se ne mogu zanemariti. Takođe, iz navedenih definicija ne može se videti
koji obim neke pojave i u kom trajanju mora postojati da bi se to smatralo pojavom ili procesom
ugrožavanja.
Ne upuštajući se u detaljniju analizu različitih teorija o ugrožavanju društva i države ipak smo
skloni mišljenju da iste imaju nedostataka. Glavni nedostatak (manjak) istih se ogleda u činjenici
da navedene definicije (stavovi) o ugrožavanju su ograničene predmetom istraživanja, koji je
najčešće uže postavljen nego bezbednosne pojave o kojima se govori, a koje mogu u manjoj ili
većoj meri uticati na stanje bezbednosti društva ili države. Takođe, veoma teško je iz postojećih
pojmovnih određenja ugrožavanja bezbednosti relativno teško sagledati pravi obim neke pojave
ugrožavanja, ali i u kom trajanju, obimu i intezitetu ispoljavanja (delovanja) ista treba postojati
da bi se to smatralo pojavom ili procesom ugrožavanja. Dakle, sama pojmovna nepreciznost
bezbednosti i ugrožavanja bezbedbosti, ali i relativno veliki broj pokušaja definianja
(egzistirajućih definicija) iste predstavlja poseban problem u suprostavljanju i otklanjanju
ugrožavanja bezbednosti.
Definisanje, razvrstavanje i objašnjenje različitih izvora i oblika delovanja protiv bezbednosti
države, može se izvršiti sa aspekta razlicitih naučnih, teorijskih, metodoloških i praktičnih
stanovišta. Treba imati na umu da se pojedinim vrstama i oblicima ugrožavanja bave različite
1
Stajić Lj., Osnovi bezbednosti, Beograd, 2006, str. 41
nauke, odnosno prirodne ili društvene nauke u cilju detaljijeg i sveobuhvatnijeg proučavanja istih
njihovom pariranju i eliminisanju. Tako npr. prirodnim činiocima ugrožavanja bave se prirodne
nauke u onom delu u kome se čovek ispoljava kao biološka vrsta i njegovim ličnim činiocima,
koji utiču na to.
2
Suštinu i strukturu pojava ugrožavanja nije uvek lako indetifikovati i razvrstati kao ni odrediti
njihov obim i intezitet ili krajnje efekte ugrožavanja jer su interesi društvenih slojeva često u
nesaglasnosti ili u neskladu sa interesima vladajućih političkih grupa, pa čak i njihovih lidera.
Potreba savremenog društva, po pitanju sistema nacionalne bezbednosti i kapaciteta bezbednosti
države, u suštini je često idealizovan, odnosno izraz je idealizovanog cilja kome teži pojedina
nacija ili politička partija na čelu sa njenim liderom. Ugrožavanje bezbednosti društva (društveni
sukobi) su gotovo svakodnevno stvarnost današnjeg društva bez obzira na dostignuti stepen
razvoja.
Uzimajući u obzir navedene činjenice, a pre svega obzirom na mogućnost ugrožavanja sistema
bezbednosti, pod pojmom ugrožavanja podrazumevaju se sve društvene pojave nastale
delovanjem čoveka, prirodne pojave ili pojave nastale u sferi tehničko-tehnoloških sistema koje
su značajnijeg obima usled kojih mogu nastati ili nastaju štetne posledice po integritet čoveka,
njegovu bezbednost, slobodu i imovinu, kao i po integritet, subjektivitet države, njen bezbdnosni
i celokupni kapacitet.
Ugrožavanje je svaka vrsta društvene, prirodne i mehaničke opasnosti kojom se ugrožavaju
integritet, sloboda, imovina ili zdravlje ljudi, kao i teritorijalni integritet i suverenitet i ustavi
poredak i pravo države, naoda, nacija ili društvenih grupa i pojedinaca
.
3
2. OBLICI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Možemo reći, nema zemlje koja danas nije iz ovih ili onih razloga, manje ili više ugrožena
delovanjem različitih snaga, bilo spolja bilo iznutra. Razlozi za postojanje te ugroženosti su,
između ostalog, u njihovom međunarodnom ili geopolitičkom položaju, hegemoniji velikih sila,
unutrašnjoj nestabilnosti, nerazvijenosti demokratskih institucija, raznim suprotnostima interesa,
postojanju separatističkih težnji nacionalnih manjina kod višenacionalnih država i drugo.
Osnovna podela prema mestu nastanka, na spoljnu i unutrašnju bezbednost, pojave ili delatnosti
ugrožavanja mogu se podeliti na organizovane, usmeravane i dolaze spolja (izvan teritorije
zemlje) i one čiji se osnovni uzroci i nosioci nalaze unutar temlje.
Prema mestu odakle dolaze ili gde nastaju, oblici ugrožavanja bezbednosti dele se na :
Spoljne (oružani i nenaoružani)
Unutrašnje (oružani i nenaoružani)
2.1. SPOLJNI OBLICI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Spoljni oblici ugrožavanja bezbednosti dele se na oružane i neoružane.
Spoljni oružani oblici bezbednosti su:
2
Rakić M., Vejinović D., Ugrožavanje sistema nacionalne bezbednosti republike Srbije i republike Srpske, Banja
luka, 2013, str.41.
3
Stajić Lj., Osnovi sistema bezbednosti, Novi Sad, 2010, str. 52.
