Облици владавине
Висока скола струковних студија за менаджмент у саобраћају
Семинарски рад
Облици владавине
Тема: Облици владавине
Име и Презиме: Милан Илић
Ментор:
2
Облици владавине
доносити на два начина: консензусом или пак већином гласова њихових чланова.Сматра
се да је консензус присутан у лабавијим државним заједницама док је већинско
одлучивање најчешће присутно у државама федералног облика државног уређења.Шеф
државе на своју функцију може доћи на три начина:избором - непосредно од стране
народа или пак посредно, избором од стране законодавног тела (парламента), насљеђем
као и државним ударом, односно пучем (узурпација власти). Изборни и наследни пут су
легални у односу на постојећи правни поредак, док је долазак на власт државним ударом
или пучем нелегалан јер устав ниједн едржаве не допушта такву могућност. Међутим,
историјски посматрано, може се рећи да су поглавари држава често долазили на власт
управо на овај начин, што је у монархијском облику владавине представљало смену
владајућих династија, а у републиканском најчешће стварање тоталитарних, диктаторских
режима.Зависно од конкретног облика владавине, али и од облика државне власти, о
чему ће касније бити речи, шеф државе може имати различита овлашћења. Уколико је он
истовремено и врховни(суверени) државни орган као што је случај у апсолутистичким
монархијама, онда је сва власт сконцентрисана у његовим рукама.Међутим, у другим неке
врстама облика владавине, шеф државе је,поред тога што представља државу према вани
- у односима са другим државама и међународним организацијама - и према
унутра,најчешће и шеф управе или пак орган који има одређена (већа или мања)
овлашћења у овом сегменту државне власти, командант оружаних снага и слично. Поред
овога, он може имати већа или мања овлашћења у вршењу законодавне и судске власти.
Ова овлашћења могу бити веома значајна, као што је могућност распуштања парламента,
право законодавне иницијативе, право суспензивног вета(санкције) на законе које усвоји
парламент и слично. Такође,овлаштења шефа државе могу да обухвате и могућност
предлагања или пак именовања кандидата на највише судске функције у држави.Поред
овога, шеф државе најчешће има ексклузивно право да даје амнестију и помиловање,
предлаже или именује амбасадоре и сл.Дакле, зависно од организације овог државног
органа одређују се и конкретни облици владавине. У правној теорији се, већ уобичајено,
сматра да постоје два основна облика владавине:монархија и република. Такође, сматра
се да је, ако шеф државе навласт долази изборним путем, реч о републици, а да се, ако је
то пак наследни пут, ради о монархији. Државним ударом или пучем могу бити
успостављене и република и монархија, док су револуције најчешће успостављале
рецублику, мада нису искључивале могућност каснијег монархистичког преврата
(Наполеоново царство).
Облици владавине Социјалистичким револуцијама су, у правилу, укидани монархијски
облици владавине. Монархија и република, како то истиче Р. Д.Лукић, не представљају
старији и млађи облик владавине, јер би тада,основано, могло да се закључи како млађи
4
Облици владавине
облик смењује старији.Напротив, република и монархија, историјски посматрано,
подједнако су старе јер се упоредно јављају кроз читаву људску историју. Посто је
примери да је једна држава од самог почетка монархија или пак република, као што има и
другачијих примера, да је монархија претворена у републику или република у
монархију.Ако поставимо питање зашто су неке државе традиционално монархије а неке
пак имају републикански облик владавине може се приметити да је једно време сматрано
да монархија одговара великим, а република малим државама градског типа.
Међутим,такво мишљење је оповргла историјска пракса 19-ог века у коме су и велике
државе организоване као републике. Исто тако, у 18. виеку,уочи Француске револуције,
сматрано је да монархија никад неће моћи да се сложи са модерном демократијом, чији
се долазак предосећао. Међутим, модерна демократија није уништила монархију, већ је
само довела до њеног претварања из апсолутне у ограничену - уставну, а касније и у
парламентарну. Дакле, могло би се рећи да многобројни фактори, о чему ће речи бити
касније,одлучују о томе који ће конкретан облик владавине бити заступљен у једној
држави. Оно што, сасвим извесно, показује историјска пракса јесте чињеница да су нове
државе, без икаквих политичких и других традиција, много плодније тле за учвршћење
републике него ли пак монархије. Сагласно томе, може се закључити да није случајно што
је модерна република настала крајем 18-ог века управо у данашњим САД, одакле је
прешла, прво у Француску, а потом и у неке друге европске државе.Дакле, може се рећи
да су облици владавине изведени по формално правном критеријуму организације коју
има шеф државе, а који је описан у њеном уставу. Стога, облици владавине не говоре
много о стварној природи друштвених и политичких односа у једној земљи. Тако, једна
монархија може бити демократска држава модерно гтипа док се, рецимо, у
републиканском облику владавине може радити о аутократским режимима и обрнуто.
Истина, у свакодневној представи, република се најчешће поистовјећује са демократијом,
а монархија са аутократијом и владарским самовлашћем. Међутим, у стварности то често
не бива тако. Наиме, има безброј примера који доказују да и република може бити
диктаторска (нпр. Шпанија у време Франка),док монархија може да буде демократска,
попут многих европских држава као што су Велика Британија, Шпанија,Шведска и др.
2. Монархија
2.1. Појам монархије
Израз монархија (гр. Mon-archos - владалац, самодржац,самовладар, монархија - влада
једног човека) представља заједнички назив за све оне облике владавине у којима се на
челу државе налази лице са посебним и јасно издвојеним привилегијама. У ширем и
5
