studenti.rs home page
background image

Pojam stete

   Steta je izvor obligacije koja nastaje izmedju lica odgovornog, za smanjenje imovine ili onemogucavanje 

njenog povecanja ili nanosenje fizickog ili psihickog bola ili straha i ostecenog.

  Vanugovorna odgovornost za stetu

 nastaje stetnom radnjom koja stavara obligacioni odnos izmedju stetnika 

i ostecenog, lica izmedju kojih prije nije postojao obligacioni odnos.

  Ugovorna odgovornost za stetu

 nastaje zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju postojece ugovorne 

obaveze.Obaveza neknade stete nastaje ako je postojala uzrocna veza izmedju stete i radnje stetnika i ako je 

jedno lice odgovorno za stetu.Za stetu jedno lice odgovara po principu krivice ili bez obzira na krivicu. 

Vrste stete

  Materijalna steta

 nastaje umanjenjem imovine i sprecavanjem njenog povecanja i moze nastati kao obicna 

(prosta steta) npr. Unistenjem ili ostecenjem neke stvari... i izmakla korist a to je sprecavanje ocekivanog 

povecanja imovine.Materijalna steta se moze podjeliti i na kontkretnu stetu(moze se dokazati i njena visina 

precizno utvrditi u vrijeme sudske odluke) i apstraktnu stetu( ne dokazuje se nego se pretpostavlja, njena 

visina se odredjuje unaprijed prije nego sto je steta prouzrokovana).

Materijalna i nematerijalna steta se , s obzirom a vrijeme i izvjesnostu nastupanju moze podjeliti na 

postojecu ( steta cije su posledice nastupile nakon sto je preduzeta stetna radnja) i buduca( steta izvesno 

nastaje u buducnosti koa produzenje ostecenja ostecenog ili nekog drugog dobra.

   Nematerijalna steta

 nastaje nanosenjema drugome fizickog ili psihickog bola ili straha. Ona moze nastati i u 

slucaju ostecenja ili unistenja stvari.Pravo na naknadu stete ostecenik ima ako unistenje ili ostecenje stvari 

izaziva kod njega fizicke ili psihicke bolove ili strah. Nematerijalnu stetu moze pretrpjeti samo fizicko lice, a 

izuzetno i pravno lice.

Odgovornost po osnovi krivice 

je obaveza stetnika da odgovoara za ugovornu ili vanugovornu stetu koju je 

on prouzrokovao namjerno ili nepaznjom. Ova odgovornost se oznacava i kao subjektivna odgovornost za 

stetu. Stetnik se moze osloboditi odgovornosti za stetu ako dokaze da je ona nastala bez njegove krivice. 

Krivca je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasudjivanje prema ucinjenom djelu.Neuracunljiva lica ne 

odgovaraju kao ni maloljetnici.Postoji krivica kada je stetnik prouzrokovao stetu namjerno ili nepaznjom. 

Ne postoji protivpravnost ako je steta prouzrokovana: u stanju nuzde; u nuznoj odbrani; uz pristanak 

ostecenog; u vrsenju javne duznosti u granicama ovlascenja; U vrsenju svog prava; dejstvom slucaja ili vise 

sile; Vrsenjem dozvoljene samopomoci.

Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne djelatnosti

 

   Za stetu ili djelatnost, od kojih potice povecana opasnost po okolinu, odgovara se bez obzira na 

krivicu(objektivna odgovornost) i smatra se da potice od te stvari (pretpostavka uzrocnosti). Stvari koje po 

svojim osobinama (zivotinje), polozaju (saksija na terasi) ili upotrebi( auto) stavaraju povecan rizik ili 

opasnost stete za ljudski zivot ili zdravlje, kao i djelatnost od kojih preti opasnost stete prevazilazi uobicajene 

granice su opasne stvari, a takva djelatnost je opasna djelatnost.Za stetu od opasne stvari odgovara njen 

imalac, a za stetu od opasne djelatnosti lice koje se njom bavi.

   Imalac opasne stvari ili lice koje vrsi opasnu djelatnost moze se 

osloboditi odgovornosti za stetu ako dokaze: 

1. da steta potice od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a cije se dejstvo nije moglo predvidjeti, ni izbjeci 

ili ukloniti; 2. da je steta nastala iskljucivo radnjom ostecenika ili treceg lica koju on nije mogao predvidjeti i 

cije posledice nije mogao izbjeci ili otkloniti.

Odgovornost za drugog

U odredjenim situacijma za prouzrokovanu stetu ne odgovara stetnik nego neko drugo lice koje je sa njim u 

pravno relevantnom odnosu.Pravila o odgovornosti za drugog ne iskljucuju u potpunosti odgovornost 

stetnika za prouzrokovanu stetu.

   Odgovornost roditelja, staraoca i drugih lica 

nastaje ako je stetnik nesposobn za rasudjivanje ili mladji 

od 7 godine.

Lice koje usled dusevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja nije spospbno za rasudjivanje ne odgovara za 

stetu koju je drugome prouzrokovao. Za stetu odgovara onaj koji je na osnovu zakona ili odluke nadleznog 

organa ili ugovora duzan da vodi nadzor nad njim. Odgovornost ovih lica zasniva se na pretpostavljenoj 

krivici. Pretpostavlja se da je steta nastupila zbog toga sto ta lica nisu vrsila potrebnu duznost nadzora nad 

licima nesposobnim za rasudjjivanje.

background image

   Kada se steta naknadjuje u novcu, visina naknade stete odredjuje se prema cjenama u vrijeme 

donosenja sudske odluke, izuzev slucaja kada zakon naredjuje nesto drugo.

   Izmakla korist utvrdjuje se u visini ocekivane koristi koja je izmakla i naknadjuje se uspostavljanjem 

ranijeg stanja i naknadom u novcu.

  Visinu naknade stete sud moze odrediti i po afekcionoj vrijednosti, tj. vrijednosti stvari skoja je ona 

imala za ostecenog, a ne s obzirom na trzisnu vrijednost stvari.

Snizenje naknade 

Sud moze sniziti naknadu: 1. ukoliko je marerijalno stanje ostecenika takvo da predstavlja osnovan 

razlog za snizenje naknade; 2. ako steta nije prouzrokovana namjerno ni krajnjom nepaznjom; 3. ako je 

odgovrno lice slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade stete dovela u oskudicu.

Sud moze sniziti naknadu stete i u slucaju kada je stetnik prouzrokovao stetu radeci nesto radi koristi 

ostecenom. Kada je ostecenik doprinjeo da steta nastane ili da bude vece nego sto bi bila, ima pravo samo 

na srazmjerno smanjenu naknadu stete.

Naknada materijalne stete u slucaju smrti, tjelesne povrede i ostecenja zdravlja 

Stetnik koji je prouzrokovao neciju smrt duzan je naknaditi uobicajene troskove njegove sahrane. Lica 

koja po zakonu imaju pravo na naknadu za dusevne bolive prouzrokovane smrcu bliskog srodnika imaju 

pravo na naknadu troskova nabavke crnine... Kad smrt nekog lica ne nastane trenutno, nego nakon 

proteka odredjenog vremena od zadobijnja tjelesne povrede, odgovorno lice je duzno naknaditit i 

troskove njegovog lijecenja od zadobijanja povreda i druge potrebne troskove u vezi sa lijecenjem, kao i 

zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

   Pravo na naknadu stete za izgubljenu zaradu zbog nesposobnosti za rad sticu naslednici poginulog, lica 

koja je poginuli izdrzavao ili redovno pomagao, kao i ona lice koje je po zakonu imalo pravo zahtjevati 

izdrzavanje od poginulog.

   Licima koje je poginuli izdrzavao steta se naknadjuje placanjem novcane rente ciji se iznos odredjuje s 

obzirom na sve okolnosti slucaja, a koji ne moze biti veci od onoga sto bi ostecenik dobijao od poginulog 

da je ostao ziv.

Stetnik koji drugome nanese tjelesnu povredu ili mu narusi zdravlje, duzan je naknaditi mu troskove 

ljecenja i druge potrebne troskove u vezi sa tim, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za 

vrijeme lijecenja, kao vid materijalne stete.Treca lica i clanovi porodice tako imaju pravo na naknadu 

materijalne stete za pruzanje tudje njege i pomoci.

Izmjena dosudjene naknade

Naknada stete u vidu novcane rente, po pravilu, dosudjuje se dozivotno ili za odredjeno vrijeme a praca 

se mjesecno unaprijed u jednakim iznostima, na osnovu okolnosti utvrdjenih u vrijeme donosenja 

odluke. Ukoliko su okolnosti koje jesud imao u vidu prilikom donosenja ranije odluke, nakon toga, 

znatnije izmjenjene, sud moze izmeniti dosudjenu visinu rente.

Naknada materijalne stete u slucaju povrede casti i sirenja neistinitih navoda

Obaveza naknade materijalne stete tereti lice koje drugome povrijedi cast ako mu time prouzrokuje 

stetu. Cast nekog lica moze biti povrijedjena usmenim ili pismenim izjavama, gestikulacijom, dodirom, 

udarcem...Povreda casti nekog lica moze biti izazvana iznosenjem ili prenosenjem neistinitih navoda o 

proslisti..

Odgovorno je lice koje povredi cast, odnosno siri nistinite navode samo ako je time prouzrokovana 

materijalna steta nekom licu. Ako je povredjen ugled i cast, pored materijalne stete, koja se ispoljava u 

umanjenju imovine i sprecavanju njenog povecanja, kada ostecenik stice pravo na naknadu materijalne 

stete.

Sicanje bez osnova 

Sticanje bez osnova je uvecanje ili ocuvanje imovine jednog lica koje ima za posledicu umanjenje 

imovine drugog lica. U tako nastalom posebnom izvoru obligacije sticalac je u obavezi da ono sto je 

primio bez osnova, ili sto bez osnova drzi, vrati drugoj strani koja je ovlascena da zahtjeva vracanje 

stecenog bez osnova ili naknadu stecene koristi. Sticanje bez osnova postoji kada je doe imovine jednog 

lica presao na bilo koji nacin u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema osnov u noekom pravnom poslu ili 

zakonu.

    Sticanje bez osnova postoji ako su kumulativno ispunjene sledece pretpostavke: 1. uvecanje imovine; 2. 

umanjenje imovine; 3. da je umanjenje i uvecanje imovine prouzrokovano jednom radnjom; 4. 

Page 3 (preview)
background image

-U ugovoru o prodaji, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može, ako nije što drugo 

određeno, da zahteva ispunjenje obaveze ili raskine ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastaje 

po samom zakonu.

-Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od jednog ugovarača, druga strana ima pravo na naknadu 

štete   koju   zbog   toga   trpi,   prema   opštim   pravilima   o   naknadi   štete   nastale   povredom   ugovora.   U   tim 

situacijama može se zahtevati naknada 

apstraktne i naknada konkretne štete

.

Apstraktna štete

Ako je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od jednog ugovarača, a stvar ima tekuću cenu, druga strana 

može zahtevati razliku između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora.

Razlika između cene određene ugovorom i tekuće cene utvrđuje se na dan raskida ugovora na tržištu mesta 

“u kome je posao obavljen“.

Konkretna šteta

Za prodavca, odnosno kupca može nastati konkretna šteta posle raskida ugovora o prodaji zbog toga što je 

prodao stvari radi poktića štete ili je izvršio kupovinu, takođe radi pokrića štete.

Ako jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može, pod određenim pretpostavkama, 

obaviti prodaju radi pokrića odnosno kupovinu radi pokrića.

Pretpostavke za prodaju ili kupovinu radi pokrića

-

Raskid ugovora o prodaji

Prodaju   ili   kupovinu   radi   pokrića   ovlašćena   strana   može   obaviti   ako   je,   prvenstveno,   ispunjena   opšta 

pretpostavka-da je prodaja, pre toga, raskinuta zbog povrede ugovora od jednog ugovarača. Ako je jedna 

strana samo pala u docnju- svoju obavezu nije ispunila na vreme, to nije dovoljan razlog za zaključenje 

prodaje ili kupovine radi pokrića.

-

Predmet prodaje i kupovine radi pokrića su generičke stvari

Predmet ugovora o prodaji i kupovini su stvari određene po rodu. Obaveza određene po rodu stvari ispunjava 

se predajom stavri po izboru dužnika, ako drugačije nije ugovoreno. Prodaja i kupovina radi pokrića se 

zaključuje ako je prethodno raskinut ugovor o prodaji koji je za predmet imao po rodu određene stvari. 

Ugovor o kupovini radi pokrića ne može, međutim, imati za predmet kupovinu stvari drugog roda tj.onih koje 

izlaze iz okvira roda stvari obuhvaćenih prvobitnim ugovorom o prodaji.

-

Rok za obavljanje prodaje ili kupovine radi pokrića

Prodaja   odnosno   kupovina   radi   pokrića,   mora   biti   obavljena   u   razumnom   roku.   Izraz   „razuman   rok“ 

predstavlja pravni standard koji se konkretizuje u svkom pojedinom slučaju tako da može, zavisno od 

okolnosti, imati razlićitu dužinu.   Razuman rok bi trebalo odrediti s obzirom na vreme koje je prodavcu 

(kupcu) potrebno da se pripremi za tu prodaju (kupovinu) i utvrdi gde i pod kojim uslovima može da stvar 

proda (kupi). Ovaj rok zavisi od vrste stvari ali i od situacije na tržištu.  Ako se cena stvari na tržištu naglo 

povećava ili smanjuje rok  za prodaju odnosno kupovinu radi pokrića je kraći, nego u slučaju kad su cene 

stabilne. U pravnoj nauci i praksi je, međutim, na različit način određen od kad taj rok teče. Pravila o prodaji i 

kupovini radi pokrića važe i za prodaje u kojima je rok bitan sastojak ugovora. 

-

Razuman način prodaje (kupovine) radi pokrića

Zoo nije potpunije odredio način prodaje (kupovine) radi pokrića. U zoo upotrebljena je opšta formulacija- da 

ovi ugovori moraju biti obavljeni na razuman način. Istina, da zoo određeuje da prodaja, odnosno kupovina 

radi pokrića mora biti izvršena. Taj izraz, međutim, nema u vidu izvršenje obavza iz ugovora o prodaji 

(kupovini) radi pokrića, nego da je ovaj ugovor zaključen, tj.zasnovan, a ne ispunjen (izvršen). Istaknuto 

tumačenje je da, kad jedna strana strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti 

prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu  radi pokrića.

U zoo nije određeno mesto prodaje (kupovine) radi pokrića. Opravdano je prihvaćen stav da je mesto prodaje 

(kupovine) radi pokrića mesto u kojem je prema ugovoru trebalo da bude predaja (isporuka) stvari, odnosno 

background image

promenjenih okolnosti, prekovremenom oštećenju, zelenaškom ugovoru, prigovoru neispunjenja ugovora 

(exceptio non adimpleti contractus) itd. Nije moguće isticati u ugovoru o poklonu. 

UGOVOR JE DOBROČIN

  Poklonoprimac za prestacije koje je primio ne duguje poklonodavcu nikakvu 

naknadu.   On   se   zaključuje   s   namerom   da   se   poklonopricu   poklon   učini     i   tako   umanji   imovina 

poklonodavca,   što   je   učinio   poklon   ranijem   poklonodavcu.

UGOVOR   JE   KOMUTATIVAN

  Poklon   je 

komutativan ugovor jer je, u vreme njegovog zaključenja, stranama poznato ko je poverilac, ko dužnik i šta 

je predmet obaveze poklonodavca. Ako je zaključen ugovor o poklonu buduće stvari čija se vrednost ne zna 

u   vreme   zaključenja   ugovora   (na   primer,   ugovor   o   poklonu   roda   kupina   za   2006   godinu),   ugovor   je 

aleatoran.

UGOVOR SE ZAKLJUČUJE S OBZIROM NA LIČNOST 

U ugovoru o poklonu bitna su svojstva obe 

srane. On najčešće nastaje izmedju srodnika i drugih bliskih lica, s obzirom na odredjenu ličnost.

BITNI ELEMENTI UGOVORA O POKLONU 

Ugovor o poklonu nastaje kad dve strane postignu saglasnost o 

njegovom   predmetu.Pored   ovog   sastojka   nuzna   je   I   namera   da   se   poklon   ucini.Saglasnost   strana   o 

predmetu ugovora I postojanje namere da se poklon ucini su nuzni u svakom ugovoru o poklonu.

PREDMET 

POKLONA

-Predmet poklona je bilo koje imovinsko pravo.To moze biti pokretna ili nepokretna stvar u 

prometu,neko   drugo   prenosivo   apsolutno   pravo(na   patent,model,uzorak,zig   itd.)ili   obligaciono 

pravo.Predmet ugovora o poklonu mora ispunjavati predpostavke odrdjene za bilo koji ugovor.On mora biti 

moguc,dopusten I odredjen,tj odrediv. Ugovorom o poklonu se na poklonoprimca prenosi pravo svojine ili 

drugo imovinsko pravo.Prenosilac na sticaoca moze preneti ona prava koja ima.Moguce je da pklonodavac 

pokloni poklonoprimcu tudju stvar. 

CUVANJE   POKLONJENE   STVARI

-Ako   je     predmet   poklona   stvar   koja   nije   odmah   predate 

poklonoprimcu,na strain poklonodavca nastaje obaveza da stvar cuva do isteka roka odredjenog zanjenu 

predaju.Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari u ovom slucaju snosi poklonodavac.Do predaje stvari 

poklonodavac snosi troskove njenog odrzavanja.Plodovi koje stvar daje do roka predaje stvari pripadaju 

poklonodavcu kao vlasniku stvari,a od momenta kada jet u stvar trebalo da preda-poklonoprimcu.

RASKID UGOVORA O POKLONU

-Zakljuceni ugovor o poklonu proizvodi dejstva kao I bilo koji drugi 

ugovor.Na ime ,,ko jedanput poklon ucini,ne moze vise natrag uzeti,osim osobitih slucajeva,,.Ugovor o 

poklonu se,shodno tome,moze jednostrano raskinuti ako je to ugovorom predvidjeno.Ukoliko je ugovor o 

poklonu u potpunosti izvrsen,sporazum o njegovom raskidu uz obavezu poklonoprimca da poklonodavcu 

vrati   predmet   poklona,predstavlja   novi   ugovor   o   poklonu   sa   promenjenim   ulogama   ugovornih 

strana.

OPOZIV UGOVORA O POKLONU

-Ako se steknu okolnosti predvidjene zakonom izvrseni ugovor o 

poklonu se moze opozvati.Okolnosti zbog kojih se ugovor moze opozvati nastaju na strani ostavodavca ili 

treceg lica.

OPOZIV U SLUCAJU OSIROMASENJA POKLONODAVCA

-Poklonodavac koji je posle zakljucenja 

ugovora o poklonu osiromasio tako da nema dovoljno sredtava za zivot,ili za izdrzavanje lica koja je po 

zakonu duzan izdrzavati,moze raskinuti ugovor pre nego sto je stvar predao poklonoprimcu.Ako je već 

predao predmet poklona poklonoprimcu, poklonodavac ga može opozvati i zahtevati da mu poklonoprimac 

vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini. Za opoziv ugovora o poklonu potrebno 

je da se steknu sledeće pretpostavke: a)da poklonodavca nema ko po zakonu da izdržava, odnosno da lica 

koja su obavezna da ga izdržavaju to nisu u stanju b) da poklonoprimac nije u istom stanju u kojem se 

nalazi poklonodavac c)da poklonjena stvar ili njena vrenost još postoji u imovini poklonoprimca.Ako se 

ostvarene pretpostvke za opozivanje zahtev za opoziv poklona poklonodavac će uputiti vansudskim putem 

poklonodavcu   a   po   potrebi   sudskim   putem-podnošenjem   tužbe   opštinskom   sudu   protiv 

poklonoprimca.

OPOZIV ZBOG GRUBE NEZAHVALNOSTI

-Poklonodavac može opzvati ugovor o poklonu 

ako je poklonoprimac ispoljio grubu nezahvalnost prema poklonodavcu.Ako je poklonoprimac ispoljio 

određeni   stepen   nezahvalnosti   prema   poklonoprimcu   to   je,   po   većini   građanski   zakonika   razlog   za 

opozivanje poklona. Tužba za opoziv poklona se može podneti u roku od deset godina, od dana kad je 

poklonodavac saznao za radnje poklonoprimca koje predstavljaju veliku nezahvalnost.Pravo na opoziv 

poklona   ne   prelazi   na   naslednike   poklonodavca   koji   je   umro   pre   isteka   roka   za   opoziv.

VRAĆANJE 

Page 6 (preview)
background image

Želiš da pročitaš svih 1 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti