Зоран Станковић, - "Скрипта из Облигационог права", 1.-

УГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ

ОБЛИГАЦИЈА И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС

1.- ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

Израз

облигационо право се употребљава у

два

различита значења:

1.- Као грана позитивног права

представља скуп општих правних норми којима се регулишу облигациони односи.

Облигационо право, Увод у грађанско право, стварно право и наследно право су део грађанског права.

2.- Као правна наука

(теорија) која се бави научном обрадом облигационих односа и правних норми које те односе

регулишу.

Предмет

облигационог права су облигациони односи.

Облигациони односи

су односи између физичких или правних лица

по којима је неко лице дужно да према другом лицу оствари одређено понашање. То је

однос

између најмање два лица у

коме је једно лице овлашћено да од другог захтева да му нешто – да, учини, не учини или трпи.

Облигационо право

се бави

прометом вредности где одређена добра прелазе из имовине неког лица у имовину другог

лица, односно, где неко лице обавља рад или услуге за друго лице и тако повећава или одржава његову имовину, а то
обавља за награду или бесплатно.

За

разлику од стварног права

које карактерише

статичност

правних односа физичких или правних лица, облигационо

право је динамика ових односа.Облигационо право регулише облигационе односе чији је предмет промет роба и промет
услуга.

Значај

облигационог права за промет роба и услуга је велики. Облигациони односи омогућују обављање:

Економског промета

јер највећи део свакодневних потреба задовољавамо ступајући у различите облигационе

односе.

Правног промета

јер се преко облигационих односа обавља промет добара и права поводом њих.

2.- НАСТАНАК И РАЗВОЈ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

Облигационо право је најчешће повезано са робно новчаним односима. Појављује се са појавом робне производње и
размене.

робовласничкој

римској држави је прилично развијено облигационо право. Постојали су робно новчани односи, а била је

потребна и одређена форма за закључење неких уговора.

средњем веку

облигациони односи су потиснути самим враћањем на натуралну привреду.

капитализму

, у периоду кодификације облигационо право се поново развија.

Данас

су робно-новчани односи доминантни и облигационо право је развијено. Промене у облигационом праву су мање

изражене од промена у другим гранама права због развоја робне привреде.

3.- ИЗВОРИ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

Извори

облигационог права се могу посматрати као:

Извори у

формалном

смислу

Извори у

материјалном

смислу

1.- Извори облигационог права у формалном смислу

се могу поделити на:



Писане изворе

(закон, подзаконски акти, међународне конвенсије)



Неписане изворе

(обичај, правила морала)

А)

Наш најзначајнији извор облигационог права је

Закон

о облигационим односима од

01.10.1978

. године. Важио је на целој

територији СФРЈ. Тим законом нису регулисани сви облигациони односи.

Један део

облигационих односа био је регулисан

и другим савезним прописима (пример, област друмског, железничког и ваздушног превоза).

Мањи део

облигационих

односа је у законодавној надлежности република (пример, уговор о доживотном издржавању, промет непокретности).

Ни ЗОО ни републички прописи

не регулишу

одговорност за штету од животиња, од грађевине, за бацање или просипање,

уговор о поклону, послузи и ортаклуку.

ЗОО има

1109

. чланова. Регулише облигационо-правне односе између физичких лица и у привреди. Подељен је на

четири

дела

Зоран Станковић, - "Скрипта из Облигационог права", 1.-

УГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ

Први део

садржи основна начела облигационог права, као и одредбе о настанку обавеза (о уговору, накнади

штете, стицању без основа, дејству и престанку обавеза)

Другим делом

регулисани су поједини уговори који се у теорији права називају именовани уговори, као што су

продаја, размена, зајам, закуп. уговор о делу.

трећем делу

ЗОО предвиђене су норме које се односе на примену меродавног права у случају сукоба

републичких закона.

Четврти део

садржи прелазне и завршне одредбе које се посебно односе на промет робом, примену обичаја и

овог Закона и престанку важења других прописа.

Б)

Обичај

може бити извор права само у случају

кад

се одредбе писаног права покажу као недовољне или

кад

писано

право упућује на примену обичаја.

В) Судска пракса

није формални извор права, па ни облигационог, јер судови не стварају већ само примењују право.

4.- СИСТЕМ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

Облигационо право дели се на

два

дела:

Општи

део,

Посебни

део

1.- У општем делу

изучавају се она правна правила која имају општи карактер и која важе за облигационе односе у

целости.

Материја

општег дела је подељена на осам делова:

првом

делу се излажу извори облигационог односа, врсте обавеза

Други

део обухвата све о уговору као извору облигационог односа

трећем

делу реч је о проузроковању штете као извору облигационог односа

Четврти

део обухвата остале изворе облигационих односа - неосновано обогаћење, незвано вршење туђих

послова и једностране изјаве воље.

петом

делу се говори о дејству облигационих односа

Шести

део садржи начине гашења облигационих односа - испуњење или

исплату

пребијање

опроштај дуга

пренов или новацију

сједињење

застарелост

преклузију

Седми

део односи се на облигационе односе са више дужника или поверилаца.

Осми

део се односи на замену субјеката облигационог односа, уступање потраживања, преузимање дуга и

асигнацију.

2.- У посебном делу

се излажу поједини институти облигационог права и њима својствена правила. По неким писцима у

посебни део

спадају

не само облигациони односи из посебних врста уговора, већ и односи који се темеље на

проузроковању штете другоме, неоснованом обогаћењу, незваном вршењу туђих послова и једностраним изјавама воље.

Код нас

се у посебном делу науке облигационог права излажу само посебне врсте уговора.

5.- ЈЕЗИЧКО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ ОБЛИГАЦИЈА

У почетку

је реч „

obligatio

“ означавала

залагање властите личности

ради осигурања свога обећања да се нешто учини

или не учини. Значење ове речи било је

слично речи залога

У класичном

римском периоду

под облигацијом се подразумева повериочево право потраживања, тј.

однос обавеза –

право

Касније

ова реч подразумева

стварање сваке утуживе обавезе

. Уместо физичке везаности она подразумева правну

везаност. Њоме се означава обавеза виђена са дужниковог становишта као и са становишта трећег лица кога се она не
тиче

Реч облигација има и два

споредна значења

Њоме се назива хартија од вредности дата уписницима јавно расписаних новчаних зајмова (

данас обвезница

)

Писмена исправа којом се посведочава постојање дуга (

данас признаница

6.- ПОЈМОВНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ ОБЛИГАЦИЈА – ОБЛИГАЦИЈА, ТРАЖБИНА И ДУГ, ПОЈАМ ТРАЖБИНЕ, ПРЕДМЕТ
ТРАЖБИНЕ И КОРИСТ ПОВЕРИОЧЕВА ОД ЧИНИДБЕ

Облигација

се може дефинисати у ужем и ширем смислу.

1.- У ужем смислу

облигација је правна

обавеза

одређеног лица да другом испуни неку чинидбу, односно правно

овлашћење

одређеног лица да захтева од другог неку чинидбу.

Зоран Станковић, - "Скрипта из Облигационог права", 1.-

УГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ



Примарне

, с којима настаје и сам облигациони однос (пример, обавеза продавца да преда ствар и да пренесе

право својине и право купца да плати цену)



Секундарне

, које не настају кад и облигациони однос, него касније, ако буду прекршене примарне обавезе.

Споредна права

, а то она права која служе обезбеђењу тражбине и која трају само дотле док се тражбина не подмири.

Обавезе узајамне обзирности

или посебне обавезе су засноване на закону. Садржина тих обавеза није ни одређена у

тренутку постанка облигационог односа већ зависе од даљег тока ствари.

Реч је о обавезама страна у облигационом односу да се једна према другој опходе онако како се може очекивати од
савесних и поштених пословних партнера. (пример, то је обавеза да се предузму потребне мере ради спречавања штете).

4) Права преображавања

се састоје из овлашћења учесника да својом једностраном вољом изазову жељено правно

дејство:



Некима

се може

преиначити

садржина облигационог односа (пример, право да се одустане од уговора и захтева

надокнада штете)



Другима

се облигациони однос може

окончати

, тзв негативно право (пример, право побијања)



Трећима

се може

засновати

законити облигациони однос (пример, када понуђени прихвати понуду и дође до

настанка уговора)

Права на приговоре

је слично негативним правима преображавања јер је уперено против захтева друге стране. Сврха је

да се тај захтев одбије зато што се постојање тражбине негира или да се одложи њено испуњење (пример, приговор
застарелости).

8.- СУБЈЕКТИ ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА

Субјекти

облигационог односа су:

Дужник (debitor)

Поверилац (creditor)

1.- Дужник

је лице које је обавезно на одређено понашање, на чињење или нечињење.

2.- Поверилац

је лице које је овлашћено да од дужника захтева да испуни обавезу. Поверилац верује да дужник хоће да

плати свој дуг и да је то у стању да учини.

Израз

поверилац користи се за лице коме се

дужник обавезао

, или за

овлашћено

лице коме дужник није ништа обећао

односно лице према коме дужник није својевољно преузео обавезу него му је она наметнута по сили закона.

Субјекти облигационог односа имају строго

подељене улоге

. Према њиховом правном положају у облигационом односу

дужникова улога је пасивна а повериочева активна.

Облигациони однос можемо да

посматрамо

са два различита становишта:

1.- Са повериочеве стране

по коме поверилац има право да захтева нешто од дужника, а ако дужник не поступи по

захтеву да га принуди путем суда. За

повериоца

је облигациони однос

тражбина

2.- Са дужникове стране

по коме дужник има обавезу на одређену чинидбу. За

дужника

је облигациони однос

дуг

или

обавеза

Субјекти облигационог односа

нису равноправне стране

1.-

Поверилац

има могућност да дужника правно принуди да испуни своју обавезу, а

дужник

није у стању да натера

повериоца на наплати своју тражбину.

2.-

Поверилац

се може одрећи свог права према дужнику, а

дужник

се не може одрећи своје обавезе према повериоцу.

9.- ЗАШТИТА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА - ДУГ И ОДГОВОРНОСТ И НЕУТУЖИВЕ ТРАЖБИНЕ

Правна средства којима се утицало на дужника да испуни обавезу нису одувек била истоветна.

У античко време

, па и у средњем веку санкције којима се штитио облигациони однос су се тицале

дужникове личности

Данас

је санкција којом се облигациони однос штити чисто

имовинска

Тиме су

дуг и одговорност међусобно одвојени

. Дуг је задржао лични карактер али је одговорност стекла имовинске

одлике. Ту чињеницу казује изрека да дужник дугује а његова имовина одговара.

Зоран Станковић, - "Скрипта из Облигационог права", 1.-

УГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ

Тражбина

је субјективно право. Према ЗОО „Стране у облигационом односу дужне су да изврше своју обавезу и одговорне

су за њено испуњење.

1.- Ако дужник не испуни добровољно своју обавезу

он се на то може принудити преко државних органа:



Правни поредак нуди одређена

средства принуде

. Најважнија су:



тужба за испуњење обавезе

којом поверилац може захтевати најпре оно што му дужник примарно

дугује. Ако испуњење обавезе постане немогуће услед догађаја за који је дужник одговоран, уместо
испуњења поверилац може тражити надокнаду штете.



захтев за принудно извршење на дужниковој имовини.



Aко

дужник не испуни своју обавезу онако како је преузео

поверилац може, поред испуњења главне обавезе

да захтева и

накнаду штете



Ако

дужник не испуни на време своју обавезу

, поверилац може:



раскинути уговор и ускратити своју чинидбу,



захтевати повраћај датог и надокнаду штете због неиспуњења.

2.- Поверилац може принудити дужника и властитим радњама:



Пребијањем

своје тражбине за његову тражбину

Одговорност за дуг

долази до изражаја тек уколико дуг не буде добровољно исплаћен, ако се наплаћује уз помоћ државне

принуде. Дужник одговара за дуг целокупном својом имовином. Међутим, постоје и дугови са ограниченом одговорношћу, за
које дужник одговара само одређеним делом имовине или до одређеног новчаног износа.

Постоје тражбине којима недостаје особина утуживости

. Ако дужник плати својевољно оно што дугује сматра се да је

испунио обавезу, али не може захтевати повраћај датог зато што га поверилац није на то принудио.

Неутуживе тражбине називају се

природне

или

натуралне

облигације. То су:

Застареле тражбине

Тражбине из уговора о допуштеној игри и опклади

Тражбине из уговора који нису склопљени у одговарајућој доказној форми

Од неутуживих тражбина треба разликовати тзв.

несамосталне обавезе.

То су обавезе код којих поверилац може једино

тражити надокнаду штете ако добровољно испуњење изостане због дужникове кривице.

10.- ОДНОС ОБЛИГАЦИОНИХ И СТВАРНИХ ПРАВА - РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ ИЗМЕЂУ ЊИХ

А.- Разлике између облигационих и стварних права

1.- Разлике у економском смислу.-

а)

Облигација

је однос помоћу којег се врши померање имовинских добара:



Из области производње, преко области промета у област потрошње



У границама једне области (пример, тражбина између два трговинска предузећа)



Из области производње или потрошње једног лица у област производње или потрошње другог лица при чему се
заобилази област промета (пример, тражбине услед проузроковања штете другоме).

б)

Стварна права

имају улогу присвајања што се најлакше уочава код права својине. Право својине и облигационо право

су међусобно повезани. То се најбоље може видети код двојаког значења продаје. Продаја за купца представља начин
стицања права својине, а за продавца представља најважније својинско овлашћење – право располагања.

2.- Разлике према предмету.-

а)

Облигација

је право према лицу и представља личну везу између повериоца и дужника.

б)

Стварна права

имају за предмет увек конкретну индивидуализовану ствар. У облигационом односу, кад се дужникова

обавеза састоји у давању неке ствари то може бити индивидуално одређена или ствар одређена по роду.

3.- Разлике према дејству.-

а)

Облигационо право

важи само наспрам

одређених лица

, тј. оних која имају статус дужника. Његово дејство је

релативно

–

inter partes

. Код облигационих права, кад се тражбина измири циљ облигационог односа је остварен у

целости и он се гаси.

Зоран Станковић, - "Скрипта из Облигационог права", 1.-

УГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ



Новчане

, ако имају за предмет одређену суму новца. Имају већи значај у правном промету, углавном су

регулисане императивним прописима. Најчешће се јављају као сложене, јер поред исплате одређене суме новца,
као главне обавезе, дужник дугује и исплату камате као споредне обавезе.



Неновчане

, ако имају за предмет неку другу ствар или радњу.

4.- Према времену трајања

на:



Тренутне

, код којих се престација извршава у једном тренутку или у једном краћем временском периоду и састоји

се из једног акта чињења (пример, обавеза купца да плати цену у готовом).



Трајне

, код којих се престација извршава у дужем временском периоду и састоје се из више аката чињења или

нечињења (пример, обавеза закуподавца да преда закупљену ствар закупцу на коришћење)

Сукцесивне облигације

су посебна врста трајних облигација код којих се престација извршава у деловима који

један другом следују. Само код трајних облигација може доћи до изражаја утицај промењених околности.

5.- Подела на



Чисто личне

, које су везане за личност дужника, за његова лична својства. Само он може извршити облигацију,

али могу бити везане и за личност повериоца (пример, обавеза издржавања).

У римском праву су се називале

obligatio intuitu personae.

Код чисто личних облигација

не може да дође

до

промене личности дужника или повериоца нити оне прелазе на следбенике.



Неличне

облигације су оне које нису везане за личност дужника или повериоца.

6.- Према броју предмета и лица

на:



Просте

, код којих постоји један поверилац и један дужник и предмет дужникове обавезе је само једна радња.



Сложене

, код којих има више поверилаца и један дужник или више дужника а један поверилац, или више

поверилаца и више дужника и оне код којих су предмет дужникове обавезе више радњи.

Сложене облигације деле се на:



Сложене облигације са више лица

које могу бити

заједничке

(

подељене

солидарне

неподељене

, и



Сложене облигације са више предмета

могу бити

кумулативне

алтернативне

факултативне

12.- ИНДИВИДУАЛНЕ И ГЕНЕРИЧНЕ ОБАВЕЗЕ

1.- Индивидуалне

су оне облигације чији је предмет одређен појединачно (индивидуално). Облигација се може испунити

само предајом тачно одређеног предмета или извршењем тачно одређене радње (пример, дужник дугује да преда кућу која
се налази у одређеној улици и под одређеним бројем).

Осим дуговане ствари дужник не може дати ни једну другу, па макар она била истог рода и једнаке вредности као дугована.

Индивидуалне обавезе се по правилу односе на

незаменљиву

ствар. Могу се односити

и на заменљиве

ствари (пример,

кад неко купи цео овогодишњи род кромпира одређеног лица).

2.- Генеричне

су оне облигације чији је предмет одређен по врсти (по роду). Облигација се може извршити предајом ма које

ствари тога рода. У случају пропасти по роду одређене ствари, облигација не престаје. Код генеричних облигација
примењује се правило да род не пропада

Дужник

не може дати ствар

испод средњег квалитета. Међутим, ако му је позната намена ствари, дужан је дати ствар

одговарајућег квалитета, а то значи и изнад средњег квалитета.

незаменљива ствар

може бити предмет генеричне обавезе (пример, кад се неко обавеже да прода ма које три слике

одређеног сликара).

Значај

разликовања генеричних од индивидуалних обавеза долази до изражаја код случајне пропасти ствари пре предаје

повериоцу. Индивидуална обавеза услед тога се гаси а генерична не.

Подврсту

генеричких, чине