3 . IZVORI OBLIGACIJA
– ispitno pitanje
Idemo sada na izvore obligacija.
1) ugovor
;
2) prouzrokovanje štete –
ne sme se reći da je izvor obligacija naknada štete. Izvor
obligacija je prouzokovanje štete;
3) Sticanje bez osnova;
4) Nezvano vršenje tudjih poslova;
5) Jednostrana izjava volje
UGOVOR
Idemo sad na ugovor, da vidimo kako se on zaključuje.
Iz ZOO naučite: ponudu, prihvat, ćutanje ponuđenog. To je čista materija, i nema ničeg
spornog; sem kada budemo radili formu, da vidite – onog momenta kad je forma zadovoljena,
tad je ugovor zaključen.
Znači, dobro obratite pažnju, kad budete čitali ZOO, ponudu i prihvat, to sve
pretpostavlja neformalan ugovor, to sve pretpostavlja ugovor za koji zakon nije stavio formu.
PRIMER I:
Ja vama ponudim «hoćete da vam prodam knjigu od 1.000,00 dinara», a vi meni
kažete «mnogo je 1.000,00, pa to je korišćena knjiga, pa u knjižari košta 1.000,00», «pa dobro
dajte mi onda 800,00», «ja bih dao 700,00», «dajte 700,00», «jel' mogu u dve rate?». Mi smo sve
tu na terenu nekih naših dodgovora. Sad ja vama kažem: «jel' može 600,00 odjednom», a vi
kažete: «može». Mi smo tog momenta zaključili ugovor.
PRIMER II:
Možete vi da dođete kod mene i kažete «meni se sviđa stan koji ste vi oglasili u
novinama», ja kažem «hajde da se dogovorimo» i kažem «ja mogu da prodam za 100.000,00
evra», vi kažete «ja dajem 80.000,00», ili «ja dajem 60.000, ali odjednom», «kad 60.000?», «u
roku od 15 dana», «kada ćete da se iselite?», «sutra ću da se iselim», «dogovorili smo se». Vi
svi se zavučete u to da ste tad ugovor zaključili. Naravno ne. Dođete vi kod mene, odemo u sud,
službenik overi taj ugovor i imamo zaključenje ugovora.
Prema tome, govorimo o ponudi i prihvatu i o susretanju ponuda samo na nivou
neformalnih ugovora. Kod formalnih, to znači morao bi da ...... koji zahtev forme postavlja pred
koji ugovor. Uzmite:
a)
od najnižeg zahteva forme, to je kod ovih ugovora, koji su neformalni
;
b)
pa do višeg, do zahteva da bude pismen
;
c)
onda do još višeg, da bude overen od strane sudskog službenika
;
d)
pa do
najvišeg, da bude overen od strane sudije
.
Znači, za ovu priliku,
kada govorimo o zaključenju ugovora, ugovor je zaključen
onda kada je zahtev forme ispoštovan. I, naravno, kada su se sklopili ovi drugi uslovi, oko
cene, bitnih elemenata; znači, kad su se stranke dogovorile oko bitnih elemenata.
Dakle: ponuda, prihvat i ćutanje ponuđenog – sve to pročitati iz ZOO!!!
4. ZAKLJUČENJE UGOVORA – USLOVI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA
- ispitno
pitanje
Ugovor nastaje saglasnošću volja. On, dakle, pretpostavlja lica koja izjavljuju volju,
predmet i osnov (kauzu). U nekim slučajevima, volja se mora manifestovati kroz unapred
predviđene forme. Dakle,
da bi jedan ugovor nastao i proizvodio pravna dejstva potrebno je
da se ispune uslovi u pogledu sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja, predmeta i osnova,
a ponekad i forme ugovora
.
Sada ćemo govoriti o dve stvari, koje ne možete tako lako da vidite u zakonu, i koje
zahtevaju malo objašnjenje.
U fazi koja prethodi zaključenju ugovora, u fazi dogovaranja, pregovaranja, pronalaženja
zajedničkih elemenata, saglasnosti oko tih elemenata, vi imate dve centralne faze. To je
faza
pregovora
i
faza predugovora
.
5. Pregovori – ispitno pitanje
Faza pregovora je faza koja uopšte ne obavezuje stranke na zaključenje ugovora
.
Mogu da pregovaram sa vama 3 godine zato što vam se sviđa neki moj stan i da uopšte ne dođe
do ugovora.
Ne možete da naterate drugu stranu da zaključi ugovor.
- Šta mislite, zašto?
-
Zato što se nismo dogovorili oko bitnih elemenata
! To je suština stvari.
- Znači, to je faza pregovora, kojom stranke pokušavaju da se dogovore oko bitnih
elemenata ugovora.
- Ali, mora na nešto da obaveže.
Ne može da obaveže na zaključenje ugovora, ali može
da obaveže na naknadu štete
.
- Kad to obaveže na naknadu štete?
-
Ako jedna strana koja je učestvovala u pregovorima uopšte nije imala ozbiljnu
nameru da zaključi ugovor
. Ovo treba dobro zapamtiti!!! Znači,
ne može da proizvede
obavezu da se ugovor zaključi, ali može da proizvede obavezu da se šteta naknadi. I to šteta
koja je proizašla iz tih pregovora, u koje je jedna strana ušla bez ozbiljne namere da
zaključi ugovor
.
- Pitaćete se, kako je to?
Primer I
: Razvode se muž i žena, imaju jedan automobil, škodu oktaviju, koju voze već 5
godina. On kaže: «Ja hoću tu škodu, platiću ti 1.000,00 evra». Žena: «kako da mi platiš 1.000,00
evra, kad to vozilo košta 5.000,00 evra?» Muž: «ma kakvih 5.000,00 evra, ako može da se dobije
i 2.000,00 evra.» Hajde sad da probamo, šta je; oglase oni tu škodu oktaviju; dođe čovek iz
Subotice, pogleda to vozilo, odu kod majstora, pa majstor kaže: «to može na tržištu, dobro je
vozilo, da košta 5.000,00 evra». A ovaj kaže: « ma idi, ovaj bi dao 5.000,00 a nema pojma.Idemo
mi dalje.» Pa onda dođe jedan iz Niša, itd. I tako se obaveste muž i žena da to vozilo na tržištu
vredi 4.000,00 evra. Oni naravno, kad zadovolje ovaj svoj interes, odustanu; ovi ljudi se nađu u
čudu i neko od njih potegne tužbu i kaže: «čekaj malo, nećeš ti mene da maltretiraš». Pođe, tuži
ih i traži naknadu štete zbog toga što su oni njega izložili šteti tim pregovorima u koje oni nisu
uopšte ozbiljno ušli kao ugovarači. I dobije naknadu štete. Šta bi ušlo u tu naknadu štete? Njegov
dolazak (putni trošak iz Subotice); jedan dan nije radio, pa je izgubio zaradu; pa je ovde imao
dve noći u hotelu, pa je imao hotelske troškove... Nakupi se tako jedno 10.000 dinara.
On ne može da ima kaparu. U agencijama predugovor ne overe i stave mu kaparu, i kada
dođu u sud, sudija kaže: «ne vredi to ništa. Nemaš zaštitu. Imaš zaštitu samo da ti vrati to što ti je
dao, i to u jednokratnom iznosu.» Ta «kapara» u stvari i nije kapara. A videćemo i zašto.
Znači, suština predugovora je da se obezbedi njegovo dejstvo, ali samo pod uslovom da
je imao sve elemente glavnog ugovora. Zavisi koji ugovor je bio u pitanju, sve elemente mora da
ima.
- Dalje se postavlja pitanje, zašto se taj predugovor zaključuje?
- Zbog toga što u momentu njegovog zaključenja nema svih uslova za zaključenje
glavnog ugovora.
- Šta to može da nema?
PRIMER:
Jedan čovek je naslednik, nesumnjivo, umro mu je otac, ali oko raspravljanja
zaostavštine imaju velike muke; brat mu je u Americi, dok brat dođe, dok da izjavu, dok se
dobije rešenje; i ja ne bi baš htela da dajem veliki novac, da ugovaram, dok ja ne budem
imala to nasledno rešenje. I mi odlažemo ugovor za 6 meseci, stara zaostavština je završena, ja
imam perfektan izvod iz zemljišnih knjiga da je moj prodavac vlasnik, i ja tako...
...To rade i Agencije, kada se stranka jako žuri da to uradi, a nije potpuno spremna na
zaključenje ugovora, i one odlažu to.
- Agencije, šta greše?
- Greše što ne overe predugovor.
Nema predugovora dok nema dve stvari: sve
elemente glavnog ugovora i formu glavnog ugovora
. Tek tada je to perfektan predugovor.
Mora da ima tu formu.
- Kada nema tu formu, šta je u suštini on?
- Obična priznanica.
STICANJE BEZ OSNOVA
ZOO Član 210:
„(1) Kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog
lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da
ga vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi.
(2) Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom
na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.“
Mi još, u žargonu kažemo «neosnovano obogaćenje», ali najpravilnije je reći – sticanje
bez osnova.
-
Šta je suština kod tog sticanja bez osnova
?
-
Prelaz imovine jednog lica u imovinu drugog lica, a to nema pravni osnov kao
podršku.
Zato se i zove sticanje bez osnova. Naravno,
ako se to dogodi, onaj ko je oštećen tim
neosnovanim prelazom ima pravo da se obrati sudu tužbom iz pravno neosnovanog
obogaćenja i da traži povraćaj datog.
- Sad mi možemo da se zapitamo,
kako je uopšte moguće u pravnom saobraćaju da ta
imovina pređe od jednog prema drugom licu a da za to nema pravnog osnova
? Kako može?
-
Može da dođe i radnjom onoga ko je osiromašio i radnjom onoga koji se obogatio
.
Može i radnjom jednog i drugog.
Npr
. neko lice može da plati nešto što misli da duguje, a ne duguje. On će da plati dva
puta istu obavezu. Suština je, da bi zadržao pravo na povraćaj datog, da u momentu plaćanja ne
zna da je isplatio nedugovano.
Član 211. ZOO zabranjuje pravo na vraćanje licu, koje je u momentu plaćanja znalo da plaća
nedugovano.
„Ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje,
izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.“
- Kako bi ste vi to razumeli?
- Znači, nema pravo na vraćanje.
- Šta to znači? «Izuzev ako je zadržao pravo da zahteva vraćanje ili je platio da bi izbegao
prinudu».
PRIMER
: Ugovorite kupovinu stana i imate neku orijentacionu cenu, i vi ugovorite mogućnost
da prema fazama gradnje oni vama ispostavljaju anekse, i da vi te anekse prihvatate. Oni krenu
da vam naplaćuju anekse, pa kad god im zatrebaju pare oni ispostavljaju aneks ugovora. I vi
vidite da ćete preplatiti to. Ali, oni pišu ovako: «ukoliko u roku od 8 dana ne izvršite uplatu mi
ćemo stan prodati». On je skoro pred useljenjem...
- Šta vi radite?
- Vi platite i napišete dole: «ja plaćam ovo da bih izbegao štetne posledice. Smatram da
plaćam nedugovano i zadržavam pravo na povraćaj datog.» T
o zadržavanje prava mora da
bude usmereno prema poveriocu u momentu kada vi plaćanje vršite. Tada vi zadržavate
pravo na povraćaj datog.
- A oni vam sada uzvraćaju «nećeš ti sa nama tako. Mi ćemo to prodati, ne možeš ti da
zadržavaš pravo».
- On onda mora da optira. On plati a da nije zadržao pravo.
- Ali, znate čime se brani?
- Brani se time da je plaćanje izvršio da bi izbegao prinudu.
- Šta bi za njega bila prinuda?
- To što su oni pretili prodajom stana. To je za njega imovinska prinuda kojoj on nije
mogao da odoli...
- To znači,
ta dva razloga mogu da zadrže njegovo pravo na povraćaj datog. Jedan
je razlog – da bi izbegao prinudu, a drugi je razlog – da je zadržao pravo na povraćaj
datog istovremeno sa izvršenom uplatom.
Znači, ja znam da ne dugujem, ali to činim i činim
pod ovim uslovima, i zadržavam pravo na povraćaj datog.
-
Šta znači «zadržava pravo na povraćaj datog»
?
-
To znači da može da traži da mu se vrati to dato, i naravno uz to, po pravilu, ide i
kamata kao jedna paušalna naknada štete, zbog toga što se neko koristio njegovim novcem
iako on nije bio obavezan da ga da.
- Ali, gledajte.
Tako gledano, to plaćanje je izvršeno s obzirom na osnov koji u
momentu plaćanja nije postojao.
A mi smo danas skoro sve vreme razgovarali o sticanju bez
osnova.
- Ali, kako smo razgovarali?
- Razgovarali smo o sticanju bez osnova, o povraćaju datog, kao posledici ništavosti
ugovora i ugovora koji se raskida. To znači, ako hoćemo generalno da kažemo koje su okolnosti
pod kojima se to čini, plaća nedugovano, to je ili:
-
Da se ti poslovi (materijalni, pravni) vrše u korist vlasnika posla, u korist i radi
zaštite njegovih interesa. Dalji uslov je da takav posao ne trpi odlaganje.
Npr.
Ne možete vi u mom odsustvu da procenite da bi moja kuća trebalo da se spolja okreči. To
je moja procena, ja sam vlasnik tog posla.
- Ali, šta možete da uradite?
- Možete ako je pao grad i ako mi je polomio crepove, a ja sam u inostranstvu, naravno vi
postavite to, u nužnoj meri koja će sprečiti da se dalje ta voda sliva.
To znači, to
poslovodstvo bez naloga jeste u odsustvu ovlašćenja, ali jeste neodložan
posao koji ne trpi odlaganje i koji je u korist vlasnika posla. Naravno, njega treba
obavestiti o tome, da bi znao da postoji jedna obligacija u koju je ušao nezvanim vršenjem
tuđih poslova.
Prilikom ovog posla mora poslovođa bez naloga da se ponaša kao dobar domaćin i
da pokriva samo ono što je nužno i neophodno, i da se pri tom rukovodi potrebama onoga
koji je vlasnik posla.
Naravno,
ima pravo na naknadu svih korisnih i nužnih izdataka, a
njemu pripada i primerena nagrada za trud.
Naravno,
ukoliko postoji zabrana, u prisustvu
zabrane on to poslovodstvo bez naloga ne može da vrši
.
PROUZROKOVANJE ŠTETE KAO IZVOR OBLIGACIJA
Prouzrokovanje štete je izvor obligacija i karakteristika tog izvora je da između
poverioca i dužnika pre fakta prouzrokovanje štete nije postojao bilo kakav odnos uređen
zakonom.
Znači, nikakav odnos uređen zakonom, nikakav pravni odnos nije postojao.
Između naknade štete koja se dosuđuje zbog povrede ugovorne obaveze i naknade štete
koja se dosuđuje iz delikta postoje značajne razlike.
1) Za vanugovornu štetu je relevantan svaki oblik krivice
. Zato
zakon kaže «ko
drugom prouzrokuje štetu je dužan da je nadoknadi» - uopšte nije relevantno da li je
učinjena sa namerom ili iz krajnje nepažnje ili iz obične nepažnje. To po pravilu nema
uticaja ni na postojanje obaveze, a nema uticaja ni na visinu.
Kod ugovorne štete ponekad se odgovornost vezuje za određeni, najčešći oblik
krivice
. A, vi znate šta je ugovorna šteta.
To je šteta nastala povredom neke ugovorne
obaveze.
2) Poverilac i dužnik kod vanugovorne štete ne mogu unapred ni da ograniče ni da
isključe odgovornost
.
Ja ne mogu jer sam sada u dobrim odnosima sa vama da se dogovorim da
ukoliko vam pričinim štetu da ja za nju neću da odgovaram. Ili, ukoliko je pričinim ja ću
ograničeno da odgovaram.
-
Takvo ugovaranje bi bilo apsolutno ništavo
.
- Zašto bi bilo apsolutno ništavo?
-
To se više protivi dobrim običajima i javnom poretku
. Jer
nije saglasno dobrim
običajima da se ugovara da se ne odgovara za štetu još pre nego što je ona nastala.
Kod ugovorne odgovornosti imamo mogućnost da se unapred dogovori da se za
povredu ugovorne obaveze ne odgovara, ili da se ograniči odgovornost
.
Npr
. U osiguravajućim zavodima unapred pravilima se kaže «neće odgovarati», pa kaže za koje
slučajeve nastupanja štete, a limit je, u stvari, ograničenje odgovornosti. Znači, kod ugovorne
štete je to moguće. Zašto? Zato što je ugovorno osiguranje – osiguranje, i tada vi to u jednoj
relaciji možete tu da ustanovite. Ali, ne može štetnik koji pričini nekome štetu, npr. u
saobraćajnoj nezgodi, da je u odnosu koji je unapred isključio njegovu odgovornost.
