24. Dejstva ugovora među ugovornim stranama
Ugovor
je
saglasnost volja ugovornih strana
(dva ili više lica), kojom nastaje, menja se ili
prestaje OO.
Opšta dejstva ugovora:
obligacionopravno
dejstvo i
relativno
dejstvo.
Obligacionopravno dejstvo –
Svaki ugovor proizvodi određena
pravna dejstva
, tj.
prava (ovlašćenja) i obaveze za određena lica.
U našem pravu, ugovor
ima samo obligacionopravno dejstvo
, tj. proizvodi samo
obligaciona prava, tj. predstavlja način sticanja obligacionih prava.
U našem pravu, ugovor
nema stvarnopravno dejstvo
, već je za stvarna prava ugovor
samo pravni osnov (
iustus titulus
), ne i način sticanja (
modus acquirendi
). Npr., kod
prenosa PS, za sticanje PS nije dovoljno samo zaključenje kupoprodajnog ugovora (to je
pravni osnov), već je potrebno izvršiti i predaju stvari kod pokretnih stvari, tj. upis u
katastar nepokretnosti kod nepokretnih stvari (to su načini sticanja), čime se stiče pravo
svojine.
Relativno dejstvo –
Kada se ugovor zaključi, on proizvodi obavezno
pravno dejstvo
samo prema ugovornim stranama
(lica koja neposredno i posredno učestvuju u
zaključenju ugovora) – relativno dejstvo, ali
ne proizvodi pravna dejstva i prema trećim
licima
, što znači da nema apsolutno dejstvo prema svima (
erga omnes
).
Trećim licima se smatraju samo ona lica koja u njegovom zaključenju nisu učestvovala ni
neposredno, ni posredno. Ako ugovorne strane ne zaključe ugovor same, neposredno,
već preko punomoćnika, tj. posredno, tada punomoćnici nisu treća lica.
Ugovor
proizvodi pravno dejstvo i za naslednike ugovornih strana
, na koje prelaze sva
prava i obaveze njihovih pravnih prethodnika, osim:
kod ličnih ugovora (
intuitu personae
) kod kojih je bitan elemenat ugovora osobina
ličnosti neke od ugovornih strana (kod ugovora o doživotnom izdržavanju, delu,
punomoćstvu, ortakluku);
kada same ugovorne strane ograniče dejstva ugovora za života jedne od njih
(ugovor
o zakupu prestaje kada umre jedna od strana, ali dospela prava i obaveze prelaze na
naslednike).
Posebna dejstva dvostrano-obaveznih teretnih ugovora –
Generalno posmatrano,
posebnim dejstvima
se štiti jednaka vrednost (ekvivalentnost) uzajamnih davanja
(prestacija)
.
Ovde spadaju:
1.
obaveza
zaštite od pravnih nedostataka
stvari (evikcija),
2.
obaveza
zaštite od materijalnih nedostataka
stvari,
3.
prekomerno oštećenje
,
4.
promenjene okolnosti
,
5.
nemogućnost ispunjenja
ugovora,
6.
prigovor neispunjenja
ugovora.
25. ● Obaveza zaštite od pravnih nedostataka (evikcija)
Spada u
posebna dejstva dvostrano-obaveznih teretnih ugovora
, a kojim dejstvima se
štiti jednaka vrednost (ekvivalentnost) uzajamnih davanja (prestacija).
Pojam –
Evikcija se sastoji u
pravnom
uznemiravanju pribavioca (sticaoca) stvari
, kojim
se njegovo pravo na pribavljenoj stvari isključuje, umanjuje ili ograničava.
Pravni nedostatak
je činjenica da
treće lice ima neko SP na stvari
koja je bila predmet
OO, a koje
isključuje, umanjuje ili ograničava pravo pribavioca.
Treće lice pokreće spor
protiv pribavioca
reivindikacionom tužbom
, radi oduzimanja
stvari pribaviocu (sticaocu).
Uslovi za postojanje evikcije:
1.
da se radi o
pravnom uznemiravanju
pribavioca;
2.
da je
pravni nedostatak postojao u momentu zaključenja ugovora
, tj. u vreme kada je
pribavilac (sticalac) trebalo da stekne pravo o kome je reč;
3.
savesnost pribavioca
, tj. da pribavilac (sticalac) nije znao za taj nedostatak;
4.
da je
pribavilac blagovremeno obavestio prenosioca
o pravnom uznemiravanju.
Zaštita od evikcije –
Ako su ispunjeni navedeni uslovi za postojanje evikcije,
prenosilac
ima obavezu da pruži zaštitu pribaviocu
, u slučaju da do evikcije dođe. Naime, on je
dužan da se umeša u spor i da dokaže da je on pravi vlasnik prodate stvari, te da treće
lice nema nikakva prava.
Savesnost ili nesavesnost prenosioca
, tj. činjenica da li je znao ili nije znao za pravni
nedostatak:
nije od značaja za
nastanak
obaveze zaštite od evikcije
, jer je njegova odgovornost
objektivna, ali
jeste od značaja za
utvrđivanje
visine naknade štete
koju je pribavilac pretrpeo.
Pravo pribavioca (sticaoca) na zaštitu prestaje (prekluzivan rok)
posle
1 godine
od
dana saznanja
za postojanje prava trećeg lica.
Vrste evikcije:
1. potpuna evikcija
– postoji kada je
pribaviocu oduzeta cela stvar
; ovde se ugovor
raskida po samom zakonu, a prenosilac je dužan da vrati sve ono što je primio od
pribavioca, kao i da mu nadoknadi eventualnu štetu;
2. delimična evikcija
– postoji kada je
pribaviocu oduzet samo deo stvari
(npr. deo
parcele), kao i kada
na prodatoj stvari postoji teret
(npr. pravo službenosti); ovde
dolazi ili do raskida ugovora, ili se zahteva srazmerno smanjenje cene.
Ova podela je značajna za utvrđivanje visine naknade štete koju prenosilac duguje
pribaviocu, jer u
oba slučaja pribavilac (sticalac) ima pravo na naknadu štete
.
Razlika između evikcije i faktičkog uznemiravanja –
Faktičko uznemiravanje
je
PROTIVpravno uznemiravanje
koje se štiti posesornom
(državinskom) tužbom zbog smetanja poseda (državine).
Evikcija
je
pravno uznemiravanje
koje se ispoljava tako što se pojavljuje treće lice koje
smatra da je ono vlasnik stvari.
26. -- Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka
XXX
27. Prekomerno oštećenje (
laesio enormis
)
Spada u
posebna dejstva dvostrano-obaveznih teretnih ugovora
, a kojim dejstvima se
štiti jednaka vrednost (ekvivalentnost) uzajamnih davanja (prestacija).
Jedno od
osnovnih načela
dvostrano-obaveznih teretnih ugovora je
načelo jednake
vrednosti (ekvivalentnosti) uzajamnih davanja (prestacija)
. Dešava se da su ta proporcija
i odnos narušeni.
Sam
termin ’zelenaški’
je nastao, kada su zelenaši od seljaka kupovali žito “na zeleno”,
po znatno nižoj ceni, a kasnije ga prodavali po većoj i ostvarivali profit, pri čemu su
koristili stanje nužde kod seljaka koji su morali da prihvataju nepovoljne uslove.
Ništavost –
Ovo je d
vostrano-obavezan
i teretan ugovor, koji je u našem pravu
zabranjen
, pa je kao takav
apsolutno ništavan
. Može biti i
delimično ništav
, i tada se
može poništiti samo u onom
delu
u kome ima zelenašenja
, a ne u celini.
Zelenaškim ugovorom se
vređaju sledeća načela
:
načelo jednake vrednosti (ekvivalentnosti) uzajamnih davanja (prestacija)
i
načelo savesnosti i poštenja
.
Uslovi postojanja zelenaškog ugovora (ZOO):
1.
da je
ugovor dvostrano-obavezan i teretan
– ne može se primeniti kod dobročinih
ugovora jer nema uzajamnih davanja (npr. ugovor o poklonu),
2.
očigledna
nesrazmera u uzajamnim davanjima
(prestacijama)
ugovornih strana
faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju;
3.
nepovoljan položaj ili stanje nužde jedne ugovorne strane
– nužda, teško materijalno
stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost prema zelenašu;
4.
namera iskorišćavanja
od strane jedne ugovorne strane (zelenaša) – potrebno je da
je zelenaš znao ili je mogao znati za nepovoljan položaj ili stanje nužde druge
ugovorne strane.
Prava oštećene strane:
1.
zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos
– ukoliko sud udovolji tom zahtevu,
ugovor ostaje na snazi, ali sa odgovarajućom izmenom (npr. zahtev da se smanji
ugovorna kamata na zakonom propisanu kamatnu stopu); ovo pravo
zastareva
u
roku od
5 godina
od zaključenja ugovora, i
2.
tužba za poništaj zelenaškog ugovora
– ona
ne zastareva
jer se radi o apsolutno
ništavom ugovoru.
Sličnosti između zelenaškog ugovora i instituta prekomernog oštećenja:
1.
oba se primenjuju kod
dvostrano-obaveznih teretnih ugovora
,
2.
postoji
očigledna
nesrazmera u prestacijama (uzajamnim davanjima) ugovornih
strana
.
Razlike između zelenaškog ugovora i instituta prekomernog oštećenja:
Zelenaški ugovor
Institut prekomernog oštećenja
1.
postoji
nepovoljan položaj ili stanje
nužde
oštećene strane,
2.
apsolutno ništav
ugovor,
3.
tužba za poništaj
ne zastareva
.
1.
postoji
zabluda ili prevara
oštećene
strane,
2.
rušljiv
ugovor,
3.
tužba za poništaj
zastareva
nakon 1
godine od dana zaključenja ugovora.
Ustupanje ugovora
Pojam –
Ustupanje ugovora podrazumeva
zaključenje ugovora o ustupanju ugovora
kojim se
trećem licu ustupa
pravni položaj
u nekom dvostrano-obaveznom ugovoru, pri
čemu je
neophodan pristanak druge ugovorne strane
iz ugovora koji se ustupa.
Naime, jedna ugovorna strana (ustupilac) ustupa svoj pravni položaj u dvostrano-
obaveznom ugovoru nekom trećem licu (prijemniku), koje time postaje nosilac svih
njegovih prava i obaveza iz tog ugovora.
Ugovorne strane
su
ustupilac
i
prijemnik
.
Dakle, ustupanjem ugovora
dolazi do
promene
jedne od ugovornih strana
u dvostrano
obaveznom ugovoru, dok
nepromenjeni
ostaju
predmet i osnov ugovora
.
Uslovi koji moraju biti ispunjeni za ustupanje ugovora:
1.
zaključenje ugovora
o ustupanju ugovora
– predmet ovog ugovora su prava i
obaveze ustupioca iz ugovora koji se ustupa;
2.
pristanak druge ugovorne strane
– može se dati pre, tokom ili nakon zaključenja
ugovora o ustupanju, i to u formi propisanoj za punovažnost ustupljenog ugovora;
3.
ugovor koji se ustupa
:
mora biti
dvostrano-obavezan
ugovor – ako se radi o jednostrano obaveznom
ugovoru, tada nema ustupanja ugovora, već se radi ili o cesiji ili o prijemu duga;
ne sme biti ličan
(
intuitu personae
);
ne sme biti izvršen
.
Dejstvo ugovora o ustupanju ugovora:
1.
ustupilac izlazi
iz ustupljenog ugovora, a na njegovo mesto
dolazi prijemnik
;
2.
prelaze sva prava i obaveze
,
osim
izvesnih sporednih
(
akcesornih) prava
– npr.
jemstvo, zaloga trećih lica; (da bi došlo do prelaska i ovih prava, jemac i zalogodavac
moraju dati saglasnost da odgovaraju i za prijemnika);
3.
prava i obaveze prelaze
sa ustupioca na prijemnika
u momentu davanja pristanka
druge ugovorne strane;
4.
ustupilac je odgovaran
prijemniku
za punovažnost
ustupljenog ugovora;
5.
ustupilac ne garantuje
prijemniku da će mu druga ugovorna strana iz ustupljenog
ugovora ispuniti svoje obaveze, niti garantuje drugoj strani za prijemnika;
6.
druga strana može istaći prijemniku
sve
prigovore
iz ustupljenog ugovora, prigovore
koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.
SREDSTVA OBEZBEĐENJA IZVRŠENJA UGOVORA –
Za orjentaciju !!!
Svrha –
Služe
da se poverilac zaštiti
od eventualnog neispunjenja ugovorne obaveze od
strane dužnika, ili od neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze.
Poverilac ima na raspolaganju
tužbu
u slučaju da dužnik ne ispuni svoju obavezu, ali je
taj postupak spor, tako da je bolje ugovoriti
sredstvo obezbeđenja
koje poveriocu daje
veću garanciju i sigurnost da će dužnik ispuniti svoju obavezu.
Stvarna sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora –
Dužnik
predaje
stvar
u državinu
poverioca
, iz koje poverilac može da se naplati ako dužnik ne izvrši svoju obavezu iz
ugovora. Ovde spadaju:
kapara
,
kaucija
,
zaloga
,
hipoteka
.
Lična sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora –
Dužnik
se obavezuje
da će isplatiti
poveriocu određenu sumu novca
u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze, a ne
predaje se stvar u državinu poverioca kao sredstvo obezbeđenja. Ovde spadaju:
ugovorna kazna
,
odustanica
,
jemstvo
.
30. ●●● Kapara i kaucija
Kapara i kaucija spadaju u
stvarna sredstva
obezbeđenja izvršenja ugovora
, kod
kojih
dužnik
predaje stvar
u državinu poverioca
, iz koje poverilac može da se naplati ako
dužnik ne izvrši svoju ugovornu obavezu.
Sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora
, inače,
služe da se poverilac zaštiti
od
eventualnog neispunjenja ugovorne obaveze, ili od neblagovremenog ispunjenja
Kapara kao odustanica –
Ako je ugovorom o kapari
ugovoreno i pravo svake strane da
odustane od ugovora
, kapara se smatra i kao odustanica:
ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je
gubi kaparu
,
ako odustane strana koja je primila kaparu, ona je
udvostručeno vraća
.
Razlike između kapare i avansa –
Kapara
Avans
1.
daje se kao znak da je ugovor zaključen
kao sredstvo obezbeđenja ugovora,
2.
ne može se uvek uračunati u ukupan
iznos duga prilikom konačne isplate,
3.
vraća se samo ako je poverilac kriv za
neispunjenje ugovora,
4.
može se primeniti kod skoro svih
ugovora.
1.
daje se na ime delimičnog izvršenja
novčane obaveze,
2.
uvek se uračunava u ukupan iznos duga
prilikom konačne isplate,
3.
uvek se vraća kod neispunjenja ugovora
,
4.
može se primeniti samo kod novčanih
obaveza.
Kaucija –
Suma novca
koju
dužnik
predaje
prilikom zaključenja ugovoram, kao
sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora.
Kaucija nastaje
zaključenjem
ugovora o kauciji
, a
predmet kaucije
je
novac
.
Razlika između kapare i kaucije:
Kapara
Kaucija
1.
znak da je ugovor zaključen
i sredstvo
obezbeđenja ugovora,
2.
predmet
kapare su novac ili druge
zamenljive stvari,
3.
može se smanjiti
(sud),
4.
propada samo ako je dužnik kriv
za
neizvršenje ugovora,
5.
obezbeđuje obe ugovorne strane
.
1.
samo sredstvo obezbeđenja ugovora,
2.
predmet
kaucije je novac,
3.
ne može se smanjiti
,
4.
uvek propada kod neizvršenja ugovora
,
bez obzira na razlog neizvršenja,
5.
obezbeđuje samo primaoca kaucije
.
31. ● Zaloga i hipoteka
Zaloga i hipoteka spadaju u
stvarna sredstva
obezbeđenja izvršenja ugovora
, kod
kojih
dužnik
predaje stvar
u državinu poverioca
, iz koje poverilac može da se naplati ako
dužnik ne izvrši svoju ugovornu obavezu.
Sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora
, inače,
služe da se poverilac zaštiti
od
eventualnog neispunjenja ugovorne obaveze, ili od neblagovremenog ispunjenja
ugovorne obaveze od strane dužnika, i dele se na
stvarna i lična
sredstva obezbeđenja,
pri čemu su stvarna sredstva po pravilu jača od ličnih sredstava obezbeđenja.
Zaloga –
Kada govorimo o zalozi mislimo na založno pravo na pokretnoj stvari, i to na
ručnu zalogu
, koja je veoma često sredstvo obezbeđenja u pravnoj praksi.
Definicija –
Nastaje
ugovorom o zalozi
, kojim se
dužnik ili treće lice
obavezuju se da će
poveriocu
predati neku pokretnu stvar
, iz koje se poverilac može namiriti ako dužnik ne
ispuni svoju obavezu iz glavnog ugovora na vreme.
Ugovorne strane
kod ugovora o zalozi zovu se
zalogodavac
i
zalogoprimac
.
Založno pravo stiče se
predajom
predmeta zaloge
u neposrednu državinu poverioca
, ili
posrednu državinu
preko trećeg lica, i zaloga postoji dok god se predmet zaloge nalazi u
državini zalogoprimca.
Prava i obaveze zalogodavca:
da preda stvar
koja je predmet zaloge,
