3
Kad je za zaključenje ugovora potrebna
saglasnost trećeg lica
, ova saglasnost može biti data
pre
zaključenja ugovora, kao dozvola, ili
posle
njegovog zaključenja, kao odobrenje, ako zakonom nije
propisano što drugo (moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za čije se zaključenje daju).
Obavezno zaključenje i obavezna sadržina ugovora
Ako je neko po zakonu obavezan da zaključi ugovor, zainteresovano lice može
zahtevati
da se takav
ugovor
bez odlaganja
zaključi.
Odredbe propisa kojima se, delimično ili u celini,
određuje sadržina ugovora
sastavni su delovi tih
ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.
Pregovori
Pregovori koji prethode zaključenju ugovora
ne obavezuju
i svaka ih strana može prekinuti kad god
hoće, ali strana koja je vodila pregovore
bez namere
da zaključi ugovor odgovara za štetu nastalu
vođenjem pregovora, kao i strana koja je vodila pregovore u nameri da zaključi ugovor, pa
odustane od
te namere bez osnovanog razloga
i time drugoj strani prouzrokuje štetu.
Ako se drukčije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zaključenje
ugovora, a zajedničke troškove snose na jednake delove.
Vreme i mesto zaključenja ugovora
Ugovor je zaključen onog časa kad ponudilac
primi izjavu ponuđenog da prihvata
ponudu. Smatra se
da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku
kad je učinio ponudu.
Ponuda
Ponuda je
predlog
za zaključenje ugovora učinjen
određenom licu
, koji sadrži
sve bitne sastojke
ugovora
tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Pri tom, ako su ugovorne strane
posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora
ostavile neke sporedne tačke za docnije
,
ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke će urediti sud vodeći računa o prethodnim
pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima (ako sami ugovarači ne postignu
saglasnost o njima).
Kao ponuda se smatra i predlog za zaključenje ugovora učinjen
neodređenom broju lica
, koji sadrži
bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen (
opšta ponuda
) +
izlaganje robe sa označenjem
cene
(ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja).
Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni putem štampe, letaka,
radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo
poziv da se učini ponuda
pod objavljenim uslovima. Pošiljalac takvih poziva će odgovarati za štetuako
bez osnovanog razloga nije prihvatio ponudu ponudioca.
Ponudilac je
vezan ponudom
izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu
isključio,
ili ako to
isključenje proizlazi iz okolnosti posla. Ponuda se može
povući
samo ako je ponuđeni primio
povlačenje pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Ponuda u kojoj je određen rok za njeno
prihvatanje obavezuje ponudioca
do isteka tog roka
. Ako u njoj nije naznačen rok do koga obavezuje:
a učinjena je
odsutnom licu (
poštom, mejlom
) →
vezuje ponudioca za vreme koje je redovno
potrebno da ponuda stigne ponuđenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o
prihvatanju stigne ponudiocu.
učinjena
prisutnom licu (
telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom
)→
smatra se
odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom
pripada izvestan rok za razmišljanje.
Ponuda i prihvat ponude za ugovor za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu
obavezuje
ponudioca ili prihvatioca
samo ako je učinjena u toj
formi
.
Prihvatanje ponude
Ponuda je
prihvaćena
kad:
4
ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu
kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu
kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između
zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.
Prihvatanje se može
povući
ako ponudilac primi izjavu o povlačenju pre izjave o prihvatanju ili
istovremeno sa njom.
Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno
predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni
,
smatra se da je ponudu
odbio
i da je sa svoje strane učinio
drugu ponudu
svome ranijem ponudiocu.
Ćutanje ponuđenog
ne znači prihvatanje ponude i
nema dejstva
odredba u ponudi da će se ćutanje
ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili
ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.
Ali, kad ponuđeni stoji u
stalnoj poslovnoj vezi
s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je
prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je
nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
Isto
tako, lice koje se ponudilo drugom da
izvršava njegove naloge
za obavljanje određenih poslova, kao i
lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga
nije
odmah odbilo
[ako u slučaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je
ugovor zaključen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuđenom].
Prihvatanje ponude izvršeno sa
zadocnjenjem
smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog. Ali,
ugovor je zaključen
ako je izjava o prihvatanju koja je
učinjena blagovremeno
, stigla ponudiocu
posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata
blagovremeno, osim ako ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu
izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog
zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.
Ponuda
ne gubi dejstvo
ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja,
izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.
Predugovor
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor.
Ako je propisana forma uslov punovažnosti glavnog ugovora to važi i za predugovor. On obavezuje ako
sadrži
bitne sastojke glavnog ugovora
a ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zaključenja
toliko izmenile da ne bi bio ni zaključen da su takve okolnosti postojale u to vreme.
Zaključenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od
šest meseci
od isteka roka predviđenog za
njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima
ugovor trebalo da bude zaključen. Na zahtev zainteresovane strane sud će
naložiti drugoj strani
koja
odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi
u roku
koji će joj odrediti.
Predmet
Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju.
Ona mora biti:
moguća
- ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet
obaveze koji je u početku bio nemoguć postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
dopuštena
- a nedopuštena je ako je protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
običajima
određena – odrediva –
odrediva je kad ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti
ili su strane ostavile trećem licu da ga odredi (ako to treće lice neće ili ne može da odredi
predmet obaveze, ugovor je ništav).
U suprotnom, ugovor je ništav.
Osnov
Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov, a on je nedopušten ako je protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim običajima – i onda je ugovor ništav. Pretpostavlja se da obaveza
ima osnov iako nije izražen.
6
sopstvenim radom) bez odobrenja zakonskog zastupnika oni su
rušljivi
, ali mogu biti
osnaženi
njegovim naknadnim odobrenjem zakonskog zastupnika.
Poslovno sposobno lice može zahtevati da se
poništi ugovor
koji je bez potrebnog odobrenja zaključilo
za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku od
3 meseca
od
dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.
Mane volje
Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom PRETNJOM izazvao
opravdani strah
(ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno
dobro ugovorne strane ili trećeg lica) kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila
ugovor, druga strana može tražiti da se
ugovor poništi
.
ZABLUDA je
bitna
ako se odnosi na:
bitna svojstva predmeta
na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice
na okolnosti koje se po
običajima u prometu ili po nameri stranaka
smatraju odlučnim, a
strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine
zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze – samo kod besteretnih ugovora
Strana koja je u zabludi (ili je izjavila volju preko lica koje je u zabludi) može tražiti
poništaj ugovora
zbog bitne zablude, osim:
1. ako pri zaključenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.
2. ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo
U slučaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži
naknadu
pretrpljene štete
bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.
Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji NESPORAZUM o prirodi
ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze,
ugovor ne nastaje.
Ako
jedna strana
izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time
navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad
zabluda nije bitna. Strana koja je zaključila ugovor pod PREVAROM ima pravo da zahteva
naknadu pretrpljene štete
. Ako je prevaru učinilo
treće lice
prevara utiče na sam ugovor ako
je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru a kod
ugovora bez naknade nezavisno od toga.
PRIVIDAN UGOVOR nema dejstva među ugovornim stranama, ali ako on prikriva neki drugi
ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Prividnost ugovora
ne može se isticati prema trećem savesnom licu.
Forma ugovora
Zaključenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom
ili voljom stranaka
drukčije
određeno.
ZAKONSKA FORMA
Zahtev zakona
da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve
docnije izmene ili dopune
ugovora, ali su punovažne i docnije usmene dopune:
sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno ukoliko to nije protivno
cilju radi koga je forma propisana.
kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma
propisana samo u interesu ugovornih strana.
Formalni ugovori mogu biti
raskinuti
neformalnim sporazumom, izuzev ako je za određeni slučaj
zakonom predviđeno što drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora
zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi. Ugovor koji nije zaključen u propisanoj
formi
nema pravno dejstvo
ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizlazi što drugo.
UGOVORNA FORMA
