1
UVOD
Ugovor o poklonu je poznat još iz davnih vremena i pominjan od najranijih
pisanih pravnih izvora. Odredbe o ugovoru o poklonu sadrže skoro svi gradjanski
zakonici XIX i XX vijeka kao što su: Austrijski gradjanski zakonik, Njemacki
gradjanski zakonik, Švajcarski zakonik o obligacijama. Ugovor o poklonu sadržan
je i u Skici za Zakonik o obligacijama i ugovorima prof. Konstantinovica, dok
Zakon o obligacionim odnosima ugovor o poklonu ne reguliše, jer je prevladalo
mišljenje da to nije ugovor koji reguliše odnose u oblasti prometa robe i usluga,
te mu stoga i ne pripada mesto u ovom zakonu.
Ugovor o poklonu u praksi se javlja dosta cesto. Njegovo zakljucenje se vezuje
za licne životne odnose koji daju povoda za cinjenje poklona bez odgovarajuce
materijalne ili druge naknade za poklonodavca. Pokloni se daju iz raznih pobuda,
a najcešce iz plemenitih namjera, prijateljskih ili porodicnih veza i predstavljaju
izraz naklonosti, pažnje i zahvalnosti jednog lica prema drugome. Ali do davanja
poklona može da dodje i zbog lakomislenosti ili moralnog pritiska, odnosno
korištenja necije slabosti ili starosti. Ugovor o poklonu po pravilu je neopoziv.
Medjutim, imajuci u vidu da se radi o specificnom ugovoru, koji se, najcešce,
zasniva iz humanih i plemenitih pobuda, predvidjena je i mogucnost njegovog
opozivanja kada se za to ispune odredjeni uslovi. U tom slucaju poklonoprimac je
dužan da primljeni poklon vrati poklonodavcu.
2
UGOVOR O POKLONU
Pojam i karakteristike ugovora o poklonu
Prema Nacrtu zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovor o poklonu se
definiše kao ugovor kojim se „davalac poklona obavezuje prepustiti primaocu
poklona bez protucinidbe stvar ili imovinsko pravo, a primalac poklona to
prihvata.“ Ugovaranje besplatne cinidbe se ne pretpostavlja, narocito ako se
cinidba obeca kao protivcinidba za takvu cinidbu ugovornog partnera, ako ona
osnovu ima u obavezi ugovornog partnera ili nekog treceg da se izvrši neka
cinidba ili u vršenju takve jedne cinidbe, ili ako se obecanje cinidbe daje pod
uslovom da se ugovorni partner ili neko treci obaveže na neku cinidbu ili izvrši
neku cinidbu. Ugovorom o poklonu poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se
obavezuje da preda u svojinu odredjenu stvar, ili da mu prenese neko drugo
pravo bez naknade. Ovim ugovorom poklonodavac raspolaže svojom imovinom
u nameri da uveca imovinu poklonoprimca, na teret svoje imovine, dok
poklonoprimac stice pravo svojine ili neko drugo pravo.
1
Kao poklon u smislu
Zakona o nasljedjivanju smatra se odricanje od prava, oproštaj duga, ono što je
ostavilac za vrijeme svog života dao nasljedniku na ime nasljednog dijela, ili radi
osnivanja ili proširenja domacinstva, ili radi obavljanja zanimanja, kao i svako
drugo raspolaganje ostavioca bez naknade. Poklon ne postoji ako neko, u korist
drugog, propusti da stekne neku imovinu ili se odrekne nekog dospelog, ali ne
još konacno stecenog prava.
Ispunjenje neke obaveze, pa i moralne, ne predstavlja poklon. Nema svojstvo
poklona ni obecanje jedne strane da ce drugoj strani neko treci bez naknade
preneti neko imovinsko pravo. Takodje, poklonom se ne smatra n
___________________________
1
_or_e Nikolic, Obligaciono pravo, Prirucnik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd, 2007, str. 186.
4
Dakle, predvidjena forma ugovora o poklonu je u svrhu dokaza njegovog
postojanja (
ad probationem
), a ona nije uslov njegove punovažnosti (
ad
solemnitatem
). Medjutim, ukoliko su predmet ovog ugovora nekretnine, za
njegovu punovažnost su bitne odredbe zakona koji reguliše promet nepokretnosti
i koji je
lex specialis
za ovu oblast. Ovde je forma ugovora o poklonu bitan
element ugovora (konstitutivna forma ili forma
ad solemnitatem
).
• To je ugovor koji se, u najvecem broju slucajeva, zakljucuje s obzirom na
svojstva odre_ene licnosti (
intuitu personae
). Zbog toga je namera da se ucini
poklon (
animus donandi
) bitan elemenat ovog ugovora.
• Ugovor o poklonu je dobrocini obligacioni ugovor, jer poklonoprimac za stvar,
odnosno, imovinsko pravo koje prima na osnovu ugovora o poklonu nije dužan
da da naknadu.
• Nacelno je jednostrano obavezan ugovor, jer obaveza nastaje samo na strani
poklonodavca, dok za poklonoprimca ne nastaje nikakva obaveza. Poklonodavac
je obavezan da ustupi u vlasništvo poklonoprimcu odredjenu stvar ili pravo.
Poklonoprimac stice samo pravo iz ugovora da zahteva predaju predmeta
poklona. Medjutim, kada je rec o nekim vrstama ugovora o poklonu, možemo
uociti da nekad I druga strana ima izvesne obaveze (npr. ugovor o poklonu sa
teretom ili nalogom).
• Po pravilu je komutativan
6
ugovor. To znaci da je u trenutku zakljucenja
poznata vrednost poklona, odnosno stvar ili pravo koje se daruje. Izuzetno,
ugovor o poklonu može da bude i aleotoran
3,
kada je zakljucen ugovor o poklonu
buduce stvari, cija se vrednost u trenutku zakljucenja ugovora ne zna.
• Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao, što znaci da je za postojanje ovog
pravnog posla, osim izjave volje poklonodavca, potrebna i izjava volje
poklonoprimca, tj. prihvat poklona (
akcept
).
_________________________________
3
Aleatorni (lat.
alea
=kocka, igra na srecu, rizik) su oni ugovori kod kojih u momentu njihovog zakljucenja nije
poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tj. ne zna se za koju ce stranu nastati pravo, a za koju obveza, ili
kolika ce biti visina tih obaveza, ili kakav ce biti odnos uzajamnih obaveza, vec sve to zavisi od nekog
neizvjesnog ili barem neodre_enog doga_aja.
5
Uslovi za zaklju
c
enje ugovora o poklonu
„Opšta pravila o poslovnoj sposobnosti primjenjuju se kod ugovora o poklonu sa
izvesnim odstupanjima, pri cemu se pravi razlika izmedju poklonodavca i
poklonoprimca.“
4
Od poklonodavca se, zbog toga što raspolaže svojom
imovinom, zahteva potpuna poslovna sposobnost. Nasuprot tome, u odnosu na
poklonoprimca se odstupa od tog pravila, jer maloletna lica mogu imati svoju
imovinu koju steknu radom ili je dobiju nasljedstvom, poklonom ili po nekom
drugom zakonskom osnovu. S obzirom na cinjenicu da stariji maloletnici, tj. lica
izmedju navršenih 15 i 18 godina života, mogu da zakljuce ugovor o radu (pod
uslovom da poseduju opštu zdravstvenu sposobnost za
6
Komutativni (lat.
commutatio
=promena, zamena) su oni ugovori kod kojih je, vec u trenutku
njihovog zakljucenja, poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tako da se
tacno zna šta ko prima i šta ko po ugovoru duguje.
_________________________________
4
_or_e Nikolic, nav. djelo, str. 186.
rad i saglasnost zakonskog zastupnika)
5
, onda je logicno da mogu punovažno
zakljuciti I ugovor o poklonu kao poklonodavci ukoliko predmet poklona potice iz
njihove zarade ostvarene iz radnog odnosa. Za to im nije potrebna saglasnost
roditelja, odnosno staratelja. Ali ukoliko predmet poklona ne potice iz njihove
zarade, stariji maloletnici ne mogu zakljuciti ugovor o poklonu kao poklonodavci
ni sa odobrenjem roditelja, odnosno staratelja.
6
Maloljetnici stariji od 7 godina,
mogu samostalno zakljuciti ugovor o poklonu u kome se pojavljuju kao
poklonoprimci. Za ovo im nije potrebna saglasnost roditelja, odnosno staratelja,
jer se polazi od toga da oni time sebi pribavljaju korist. Medjutim, roditelji,
odnosno staratelji mogu, uz saglasnost organa starateljstva, zabraniti
maloljetniku primanje poklona ukoliko bi na neki nacin primanjem tog poklona bio
7
sadašnja imovina. Ukoliko poklonodavac poklanja tudju stvar, a ne svoju,
zakljucenje ugovora o poklonu, pa I sama predaja poklonjene stvari
poklonoprimcu nema uticaja na izmenu prava vlasništva povodom predmeta
poklona. Ukoliko je stvar predata, vlasnik je može tražiti nazad vlasnickom
tužbom, a ukoliko je došlo do oštecenja stvari, savesni poklonoprimac ne
odgovara, dok nesavesni odgovara. Ukoliko poklonjenu stvar vlasnik oduzme od
poklonoprimca, poklonodavac nece biti dužan da mu je nadoknadi ukoliko je
savesatan, tj. nije znao da je stvar tudja. Medjutim, ukoliko je poklonodavac
prilikom zakljucenja ugovora bio nesavjestan, bit ce dužan da nadoknadi
poklonoprimcu svu štetu koja mu je prouzrokovana time što se ovaj pouzdao u
zakljucenje ugovora
.
7
________________________
7 Bogdan Loza, nav. djelo, str. 68.
Namera darežljivosti (
animus donandi
)
„Namera darežljivosti obuhvata kako volju poklonodavca da bez naknade uveca
imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprimca da besplatno pribavi
imovinsku korist na racun imovine poklonodavca.“
8
Ukoliko te namere ili volje
nema, nece doci do valjanog zakljucenja ugovora o poklonu. Namera
darežljivosti se ne pretpostavlja, vec mora biti nesumnjivo izražena u ugovoru.
Upravo po toj nameri ugovor o poklonu se i razlikuje od drugih ugovora koji
predstavljaju osnov za sticanje prava svojine, kao što su npr. ugovor o prodaji,
ugovor o zajmu, ugovor o razmeni. Tako npr. ako neko lice plati dug drugog lica,
