OBLGACONO PRAVO II KOLOKVIJUM 122-187
1. KLASIFIKACIJA UGOVORA
I - Prema zakonskom regulisanju ugovore mozemo podeliti na:
Imenovane i Neimenovane
II – prema odnosu prava i obaveza :
Jednostranoobavezne i Dvostranoobavezne
Teretne i Dobrocine
Komutativne i Aleatorne
III – Prema nuznim uslovima za nastanak ugovora:
Formalne i Neformalne
IV – Prema duzini trajanja prestacije:
Ugovore sa trenutnim prestacijama i
Ugovore sa trajnim prestacijama
V – Prema karakteru prestacije:
Jednostavne (proste) i Mesovite
VI – Prema tehnici i nacinu zakljucenja:
Ugovore sa sporazumno odredjenom sadrzinom i Ugovore po pristupu
Kolektivne i Individualne ugovore
Generalne i Posebne ugovore
VII – Prem zavisnosti jednih od drugih:
Samostalne i Akcesorne
VIII – Prema vidljivosti osnova (kauze) ugovora:
Kauzalne i Apstraktne
IX – Prema licnosti ugovornih strana:
Ugovore
intuitu personae
i Ugovore zakljucene bez obzira na svojstvo licnosti
X – Prema ugovornoj obavezi da se zakljuci drugi ugovor:
Prethodne i Glavne
predugovor i Konacan ugovor
2. JEDNOSTRANOOBAVEZNI I DVOSTRANOOBAVEZNI UGOVORI
*Jednostranoobavezni su oni kod kojih nastaje obaveza samo za jednu stranu, samo ona postaje duznik,
a druga ugovorna strana ima samo prava,tj.postaje poverilac. Npr.ugovor o poklonu...
*Dvostranoobavezni ugovori su oni kod kojih postoje prava i obaveze za obe ugovorne strane, imaju
istovremeno ulogu poverioca i ulogu duznika. Npr.ugovor o kupoprodaji...
*Jednostrano i dvostranoobavezne ugovore treba razlikovati od jednostranih i dvostranih pravnih
poslova. Ugovor je uvek dvostrani pravni posao, jer on nastaje izjavom volja dve ugovorne strane. Kod
jednostranog, on nastaje izjavom volje samo jedne strane (testament).
-Podela na jednostrane i dvosrane pravne poslove je izvrsena prema tome koliko strana izjavljuje volju, a
podela na jednostranoobavezne i dvostranoobavezne ugovore je izvrsena prema tome koliko strana ima
obaveze iz ugovora.
*kod dvostranoobaveznih ugovora vaze sledeca pravila, koja se ne mogu primeniti kod
jednostranoobaveznih:
- Ako jedna strana nije ispunila svoju ugovornu obavezu, druga strana moze da istakne prigovor
neispunjenja i da odbije da izvrsi svoju obavezu prema prvoj str.;
- Ako jedna ugovorna strana ne izvrsi ugovor, druga strana ima pravo na raskid ugovora;
- Pravo na ponistaj ugovora zbog prekomernog ostecenja i zbog zelenasenja;
- Kada obaveza jedne ugovorne strane postane nemoguca tada se kod dvostranoobaveznih ugovora
postavlja pitanje ko je kriv za nemogucnost ispunjenja, dok se kod jednostranoobaveznih obligacija gasi.
- Kod jednostranoobaveznih ugovora, nejasne odredbe se tumace u korist duznika, a kod
dvostranoobaveznih, tumace se tako da se ostvaruje pravican odnosuzajamnih davanja.
- Ustupanje ugovora nekom trecem licu je moguce samo kod dvostranoobaveznih ugovora, ako na to
pristane druga strana.
3. TERETNI I DOBROCINI UGVORI
* Teretni ugovori su oni kod kojih jedna ugovorna strana daje naknadu, za ono sto dobija, drugoj
ugovornoj strani. Ugovor o delu, Ugovor o zakupu, Ugovor o ortakluku itd.
* Dobrocini ugovori su oni kod kojih jedna ugovorna strana ne daje nikakvu naknadu drugoj ugovornoj
strani za ono sto od nje dobija. Ugovor o zajmu, Ugovor o posluzi, ugovor o ostavi (ako je bez naknade)
itd.
*Treba razlikovati podelu ugovora na teretne i dobrocine od podele na jednostrano i dvostrano
obavezne.
- Kod jednostrano i dvostranoobaveznih podela je izvrsena prema tome kako su podeljena prava i
obaveze izmedju ugovornih strana.
- Kod teretnih i dobrocinih podela je izvrsena prema vrsti cinidbe (da li je sa li bez naknade), tj.da li druga
strana mora ili ne mora dati prvoj neku naknadu za dobijenu stvar.
moguce i da zakon predvidja odredjenu formu, ne kao bitan element, vec kao dokaznu formu ( forma ad
probationem), u tom slucaju je ugovor punovazan, ali u slucaju spora izmedju ugovornih strana, on se
moze dokazati samo ako je zakljucen u toj formi.
6. KONSESUALNI I REALNI UGOVORI
* Konsesualni ugovori su oni kod kojih se punovaznost ugovor postize prostom saglasnoscu volja
ugovornih strana o bitnim elementima ugovora.
* Realni ugovori su oni kod kojih za punovaznost nije dovoljna sam prosta saglasnost volja ugovornih
strana, vec je potrebno da se stvar koja je predmet ugovora preda drugoj strani.
- Po ranijim gradjanskim zakonicima u realne ugovore su ubrajani: ugovor o zakupu, o zajmu, o posluzi, o
ostavi. Nas ZOO propisuje da su ovi ugovori konsesualni, ali posto zoo nije regulisao ugovor o poklonu,
onda se primenjuju predratna pravna pravila gradjanskih zakonika na osnovu Zakona o nevaznosti
pravnih propisa donetih pre 6.aprila 1941. I za vreme neprijateljske okupacije koji regulisu ugovor o
poklonu, a po njima se zahteva predja stvari koja je predmet poklona.
7. KAUZALNI I APSTRAKTNI UGOVORI
* Kauzalni ugovori su oni kod kojih je vidljiv osnov (kauza) ugovora. Iz samog ugovora se moze videti
razlog zbog cega je ugovor zakljucen. On je vidljiv i trecim licima, a ne samo ugovornim stranama.
* Apstraktni ugovori su oni kod kojih nije vidljiv osnov ugovora. Osnov postoji, ali je skriven, jer ako
osnov ne bi postojao tada ne bi bilo ni ugovora, posto je osnov jedan od opstih uslova za punovaznost
ugovora.
* Po pravilu su ugovori kauzalni, a ne apstraktni. Npr.kod ugovora o kupoprodaji, prodavac je obavezan
da preda kupljenu stvar kupcu, a kupac da isplati cenu prodavcu (kauzalni). Npr.kada se lice A obaveze da
licu B isplati 500000 dinara po proteku tri meseca. Tu ne vidimo osnov ugovora (apstraktni).
8. IMENOVANI I NEIMENOVANI UGOVORI
* Imenovani ugovori su oni koji su izricito regulisani u zakonu. Npr.ugovor o kupoprodaju, zajmu...
* Neimenovani ugovori su oni koji postoje u praksi, ali nisu regulisani zakonom.
* Stranke su slobodne da zakljucuju kako imenovane, tako i neimenovane ugovore.
* Za obligacione odnose ne vazi princip numerus clausus, to nije moguce jer nacelo slobode ugovaranja i
autonomija volje, kao i dispozitivnost obligaciono-pravnih normi ne dozvoljava sputavanje i stavljanje u
odredjenje strogo definisane okvire.
* To se prakticno pokazuje tako sto odredjeni neimenovani ugovori kasnije prerastaju u imenovane.
Znaci podela na imenovane i neimenovane nije trajna, vec se vremenom menja, pa se neki neimenovani
pretvara u imenovan kada se regulise zakonom.
* Prakticni znacaj ove podele:
- Ugovorne strane kada zakljucuju imenovani ugovor, dovoljno je da se sporazumeju o bitnim
elementima, dok o ostalim elementima nije potrebno, jer je to regulisano zakonom.
- Kada zakljucuju neimenovani ugovor, stranke moraju detaljno regulisati sva pitanja njihovog
medjusobnog odnosa, jer u slucaju spora nece moci da primene dispozitivne zakonske norma, jer ne
postoje.
* Neimenovani ugovori moraju po svojoj sadrzini da postuju imperativne propise, ne smeju biti u
suprotnosti sa javnim poretkom i moralom.
9. UGOVORI SA TRENUTNIM I TRAJNIM PRESTACIJAMA
* Ugovori sa trenutnim prestacijama su oni kod kojih se prestacije i jedne i druge ugovorne strane
izvrsavanju u jednom trenutku (momentu) i sastoji se u jednoj cinidbi. Npr. Kod ugovora o kupoprodaju,
kupac predaje cenu (novac), a prodavac predaje stvar koju je prodao, ove radnje se izvrsavaju u jednom
trenutku.
* Ugovori sa trajnim prestaijama su oni kod kojih se prestacije ne izvrsavaju u jednom momentu, vec
traju duze vreme. Duznikova obaveza se sastooji iz vise cinjenja, necinjenje ili propustanje (vise cinidbi).
- Razlikujemo ugovore sa periodicnim izvrsenjem i ugovore sa sukcesivnim izvrsenjem.
- Kod ugovora sa periodicnim izvrsenjem duznikova obaveza se izvrsava u tacno odredjenim vremenskim
razmacima i na isti nacin.
- kod ugovora sa sukcesivnim izvrsenjem, duznikova obaveza se izvrsava u delovima i u ugovorenim
rokovima.
* Praktican znacaj:
- Kod raskida ugovora zbog neizvrsenja kada su u pitanju ugovori sa trajnim prestacijama – ugovor se
raskida otkazom, tako da prestaje za ubuduce da proizvodi pravno dejstvo.
- Kod ugovora sa trenutnim prestacijama, u slucaju raskda – on deluje retroaktivno. Brise se sve sto je
postojalo i smatra se da ugovor nije ni bio zakljucen.
10. GLAVNI (SAMOSTALNI) I SPOREDNI (AKCESORNI) UGOVORI
* Glavni ugovori su oni koji samostalno egzistiraju i ne zavise od drugog ugovora. U pravnom prometu je
vecina glavnih ugovora.
* Sporedni ili akcesorni ugovori su oni koji nemaju samostalan cilj i pravni znacaj, vec su vezani za drugi
glavni ugovor.
- Ovaj ugovor moze nastati istovremeno sa glavnim, a moze i kasnije. Moze biti ukljucen u glavni, kao
njegov sastavni deo, a moze biti i posebno zakljucen, van glavnog ugovora, ali to ne znaci da time dobija
samostalnost, on je i dalje vezan za glavni i ne gubi svojstvo akcesornosti.
- Npr. Ugovor o kapari, jemstvu, zalozi, hipoteci itd.
* Praktican znacaj:
- Ako prestaje glavni ugovor, prestaje i sporedni. Sporedni prati sudbinu glavnog ugovora.
11. PREDUGOVORI (PRETHODNI) I KONACNI (DEFINITIVNI) UGOVORI
tako da ako ne dodje do zakljucenja konacnog pismenog ugovora, punktacija vazi kao ugovor i obavezuje
strane da ucine kao sto su se obavezale u punktaciji.
12. PROSTI (JEDNOSTAVNI) I SLOZENI (MESOVITI) UGOVORI
* prosti ugovori su oni kod kojih se sadrzina ugovora sastoji od elemenata jednog tipa ugovora. Po
pravilu su to imenovani ugovori, npr. Ugovor o zajmu...
* Slozeni ugovori su oni kod kojih se sadrzina ugovora sastoji iz elemenata koji su karakteristicni za vise
tipova ugovora. To su najcesce neimenovani ugovori, npr.ugovor o sefu... Ovi ugovori su mesavina raznih
prostih ugovora, npr ugovor o sefu sadrzi elemente ugovora o zakupu i ugovora o ostavi.
* Postavlja se pitanje koja ce se pravila primeniti na slozene ugovore? Razlikujemo nekoliko teorija:
- Po teoriji apsorpcije, primenice se pravila koja vaze za onu vrstu ugovora koji je dominantan u slozenom
ugovoru. Npr, kod ugovora o pansionu treba primeniti pravila koja vaze za ugovor o zakupu.
- Po teoriji kombinacije, primenice se kombinacija elemenata svih ugovora koji su sadrzani u slozenom
ugovoru. Npr, kod ugovora o pansionu treba primeniti pravila i ugovora o zakupu, i ugovora o delu, i
ugovora o prodaji.
- Po teoriji kreacije, ostavlja se sudu ovlascenje da kreira (primeni) ona pravila za koja smatra da su
najcelishodnija u konkretnom slucaju.
13. GENERALNI (OPSTI) I POSEBNI (SPECIJALNI) UGOVORI
* Generalni ugovori su oni kod kojih je obaveza obeju strana utvrdjena na opsti nacin za sve vreme
trajanja tog obligacionog odnosa.
Po pravilu se uzima duzi vremenski period, npr 5 god, recimo prilikom izgradnje velikih investicionih
objekata.
* Posebni ugovori su oni koji se zakljucuju na kraci vremenski period (npr, 1 god) i kojima su utvrdjene
konkretne obaveze ugovornih strana, a ne na uopsten nacin kao kod generalnih.
* Obicno se zakljucuje jedan opsti i vise posebnih ugovora.
* Posebni ugovor zavisi od opsteg, jer predstavlja njegovu realizaciju i ne moze ici izvan okvira opsteg
ugovora.
14. KOLEKTIVNI I INDIVIDUALNI UGOVORI
