Obligaciono Pravo – opšti deo II kolokvijum
1
POSLOVODSTVO BEZ NALOGA
(NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA)
negotiorum gestio
Ovo je prema Zakonu o obligacionim odnosima jedan od izvora obligacija.
Poslovodstvo bez naloga je vršenje tuđih poslova bez naloga ovlašćenog lica, ali za
njegov račun i radi zaštite njegovih interesa.
U ovom odnosu imamo dva lica, poslovođu bez naloga i gospodara posla, i oba lica se
nalaze u dužničko-poverilačkom odnosu.
Vršenju tuđeg posla se može pristupiti ako:
posao ne trpi odlaganje,
ako predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.
Uslovi
za poslovodstvo bez naloga:
posao (faktički ili pravni) mora biti tuđ
poslovođa preduzima posao bez naloga, i bez dužnosti da ga preduzme. Ukoliko je
postojala dužnost za preduzimanjem posla ne možemo govoriti o poslovodstvu bez
naloga
posao je preduzet da bi se zaštitio tuđ interes
Razlike između poslovodstva bez naloga i sticanja bez osnova
je u tome što poslovođa
preduzima posao da bi sprečio štetu, ili uvećao tuđu imovinu, a kod sticanja bez osnova lice
uvećava svoju imovinu na račun drugog lica i bez pravnog osnova.
Poslovođa bez naloga ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, kao i štete koju je imao
u vezi sa vršenjem posla, kao i pravo na odgovarajuću nagradu. Gospodar posla je dužan da
preuzme sve obaveze i koristi iz posla bez naloga.
PRAVA I OBAVEZE POSLOVOĐE BEZ NALOGA – poslovođa bez naloga ima pravo da
traži od titulara posla:
1. da ga titular posla oslobodi svih obaveza koje je preduzeo u vezi sa nezvanim
vršenjem tuđih poslova;
2. da titular posla preuzme sve obaveze koje je zaključio poslovođa bez naloga u
njegovo ime, a radi ostvarenja njegovih interesa;
3. da mu naknadi sve nužne i korisne troškove, kao i pretrpljenu štetu;
4. da mu isplati primereni naknadu za trud, ako je otklonio štetu koja je pretila
titularu posla ili ako mu je pribavio korist.
Vrste
:
1.
nužno
– kad poslovođa preduzima posao da bi otklonio nastupanje štete, pri čemu je
irelevantno da li je u tome i uspeo, bitno je da je bilo nužno preduzeti te poslove i da je
poslovođa savesno postupao.
2.
korisno poslovodstvo
– preduzima se radi ostvarivanja očigledne koristi, nema
elemenata nužnosti, ali postoji element korisnosti.
3.
nedozvoljeno
– postoji kad postoji zabrana vršenja poslovodstva bez naloga, ali ga
poslovođa ipak izvrši. U ovom slučaju poslovođa nema pravo na naknadu troškova, a
odgovara za štetu nastalu i bez njegove krivice. Zabrana gospodara mora biti u skladu
Obligaciono Pravo – opšti deo II kolokvijum
2
sa zakonom (npr. ne može se staviti zabrana na plaćanje alimentacije za maloletno
dete)
4.
nepravo
– postoji kad neko vrši tuđ posao u nameri da pomogne ali nisu ispunjeni uslovi
za poslovodstvo bez naloga
Pravna priroda poslovodstva bez naloga (shvatnja):
1. kvazi ugovor
2. sličnost sa ugovorom o nalogu, ali nema sporazuma
3. jednostrani pravni posao (kao javno obećanje nagrade)
4. ispravno shvatanje- institut sui generis koji ima posebne karakteristike, samostalna
egzistencija kao poseban pravni institut
STICANJE BEZ OSNOVA
(NEOSNOVANO OBOGAĆENJE)
Za prelaz imovine sa jednog na drugo lice potreban je pravni osnov, najčešće ugovor. Ukoliko
taj osnov ne postoji radi se o sticanju bez osnova. To je
sticanje koristi jednog lica na račun
drugog lica, a bez pravnog osnova
(kao što su pravni posao, sudska odluka ili zakon).
Pretpostavke za nastanak sticanja bez osnova:
1. povećanje imovine, odnosno sticanje koristi na strani obogaćenog lica,
2. umanjenje imovine na strani osiromašenog lica,
3. postojanje uzročne veze između obogaćenog i osiromašenog lica i
4. nepostojanje valjanog pravnog osnova za prelazak imovine sa osiromašenog na
obogaćeno lice.
Razlika između sticanja bez osnova i naknade štete
Kod sticanja bez osnova jedno lice se obogatilo na račun drugog bez pravnog osnova, a kod
naknade štete jedno lice je drugom prouzrokovalo štetu i dužno je da je nadoknadi.
KLASIFIKACIJA SLUČAJEVA STICANJA BEZ OSNOVA:
1. ISPLATA NEDUGOVANOG- najčešći slučaj sticanja bez osnova. Postoji kad jedno
lice u zabludi isplati tuđ dug, ili isplati svoj postojeći dug pogrešnom licu. Ovaj
oblik postoji i ako jedno lice kod alternativnih obligacija isplati obavezu kao
kumulativnu. Isplata nedugovanog ne postoji ako lice isplati svoj dug pre roka.
2. ISPLATA S OBZIROM NA OSNOV KOJI SE NIJE OSTVARIO – postoji kad lice izvrši
isplatu očekujući da će se ostvariti osnov koji se na kraju ne ostvari. Isplatilac
nema prava na vraćanje onog što je isplatio ako je znao ili mogao znati da se
osnov neće ostvariti ili ako je on kriv za to.
3. ISPLATA S OBZIROM NA OSNOV KOJI JE DOCNIJE OTPAO – lice je izvršilo
isplatu kad je osnov postojao ali je on kasnije otpao (npr plaćanje zakupnine
unapred za godinu dana, ali nakon 6 meseci ugovor prestane)
Obligaciono Pravo – opšti deo II kolokvijum
4
njegovih univerzalnih sukcesora i zastareva.
odnos sa tužbom zbog neispunjenja ugovora
– takođe ne konkurišu jer kod neispunjenja
ugovora postoji valjan pravni osnov-ugovor, a kod kondikcije nema valjanog osnova
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE
Kod ovih pravnih poslova nastaju samo obaveze, a ne i prava. Pravo nastaje tek kad se pojavi
lice koje zahteva ispunjenje obaveze.
Jednostranom izjavom volje se jedno lice obavezuje drugom licu, ili neodređenom broju
lica, da će u skladu sa zakonom i propisanim uslovima izvršiti određenu obligaciju.
U jednostrane izjave volje spadaju:
-
javno obećanje nagrade,
-
HOV,
-
Ponuda.
JAVNO OBEĆANJE NAGRADE
je jednostrana izjava volje učinjena neodređenom broju lica kojom se jedno lice
(obećavalac) obavezuje da isplati određenu nagradu drugom licu koje bude izvršilo neku
radnju ili postiglo određeni rezultat.
Za obećanje mora postojati poslovna sposobnost lica
koje obećava.
Obećanje mora biti izvršeno javnim oglasom, i upućeno neodređenom broju lica.
Ukoliko je upućeno određenom broju lica radi se o ponudi. Predmet mora biti određen, kao i
nagrada.
Pravna dejstva
javno obećaje nagrade proizvodi obligaciono-pravno dejstvo. Lice koje je obećalo nagradu
dužno je da je isplati, i ta obaveza nastaje momentom davanja obećanja. Pravo na nagradu ima
lice koje je izvršilo radnju. Javno obećanje se može opozvati dok neko nije izvršio radnju, a
opoziv se mora izvršiti na isti način kao i obećanje. U tom slučaju treća savesna lica koja su
učestvovala u konkursu do opoziva imaju pravo na naknadu troškova koja su imali u vezi sa tim.
VREDONOSNI PAPIRI HARTIJE OD VREDNOSTI
su pismene isprave kojima se izdavalac obavezuje da će ispuniti obavezu koja je upisana
na hartiji zakonitom imaocu hartije. Ovo su strogo formale isprave koje imaju sledeće
bitne elemente:
vrsta hartije od vrednosti (menica, ček, skladišnica)
ime i prezime, prebivalište ili sedište izdavaoca
podatke o korisniku (po čijoj naredbi) ili naznaku da se radi o hartiji na donosioca
obaveza izdavaoca
mesto i vreme izdavanja
potpis izdavaoca
Vrste:
prema inkorporisanom pravu razlikujemo lično-pravne, stvarno-pravne i obligaciono-
pravne
prema ličnosti titulara razlikujemo:
A.
hartije na donosica
(izdavalac će ispuniti naznačenu obavezu svakom licu koje
donese hartiju),
B.
hartije na ime
(samo upisan poverilac ima pravo na isplatu, npr štedna knjižica,
Obligaciono Pravo – opšti deo II kolokvijum
5
polisa osiguranja) i
C.
hartije po naredbi
(ime poverioca je naznačeno, ali to može biti i drugi poverilac
koje naredbom odredi prethodni poverilac. Tu spadaju menica i ček. Prenos prava
kod ovih hartija vrši se
indosamentom
.
Indosament
je izjava prethodnog poverioca (indosant) koji je upisan na hartiji da prenosi pravo
iz hartije na naznačeno lice (novog poverioca - indosatar). Pravo iz hartije dokazuje se
neprekidnim nizom indosamenata.
Ako vlasnik izgubi hartiju može da pokrene vanparnični postupak za poništenje (amortizaciju)
izgubljene hartije. Razlikujemo tri vrste indosamenta: puni, na donosioca, blanko indosament.
Delimičan indosament je ništav.
HARTIJE SLIČNE HARTIJAMA OD VREDNOSTI (legitimacione hartije i legitimacioni
znaci)
Legitimacione hartije - su pismene isprave gde njen imalac ima pravo da zahteva od izdavača
izvršenje radnje naznačene u hartiji (bonovi, ulaznice u pozorište, utakmicu, autobuske karte
itd). Ako nije naznačeno ime izdavalac hartije je dužan da izvrši radnju svakom donosiocu
Legitimacioni znaci - nisu pismene isprave, već samo znaci za raspoznavanje na kojima je
utisnut broj ili druga oznaka (garderobi broj, potvrda o predaji prtljaga isl)
ODGOVORNOST ZA ŠTETU
GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST je obaveza fizičkog ili pravnog lica da naknadi
štetu koju je prouzrokovalo drugom licu.
„Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, ukoliko se ne dokaže da je šteta nastala
bez njegove krivice“ - ZOO je prihvatio pojam subjektivne odgovornosti („bez njegove krivice“)
Vrste građanskopravne odgovornosti:
1. ugovorna odgovornost
nastaje iz povrede ugovorne norme
2. vanugovorna (deliktna) odgovornost
nastaje iz povrede zabrane da se drugome
prouzrokuje šteta (načelo zabrane prouzrokovanja štete drugome)
RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNE I VANUGOVORNE ODGOVORNOSTI:
1. kod ugovorne odgovornosti i pre štete je postojao pravni odnos između štetnika i
oštećenog, dok kod vanugovorne nije
2. vanugovorna je regulisana imperativnim normama, a ugovorna dispozitivnim
3. po osnovu ugovorne odgovornosti mogu da odgovaraju samo poslovno
sposobna lica, kod vanugovorne i ostala lica.
4. kod ugovorne odgovornosti vazi princip pretpostavljene krivice, dok kod
vanugovorne vazi i princip pretpostavljene i princip dokazane krivice
5. vanugovorna je šira jer može da se odgovara i po osnovu krivice i bez obzira na
krivicu, a kod ugovorne odgovara samo dužnik koji je neizvršenjem ili
zadocnjenjem ugovora prouzrokovao štetu poveriocu
6. kod vanugovorne odgovornosti pored štetnika mogu da odgovaraju i treća lica
(podstrekač, pomagač, roditelji i staratelji itd), a kod ugovorne samo dužnik.
7. kod vanugovorne odgovornosti oštećeni ima pravo na potpunu naknadu štete, a
kod ugovorne na naknadu proste štete i izmakle koristi, samo u slučaju prevare ili
namernog neispunjena ugovora, dužnik je u obavezi da naknadi i predvidljivu i
