Привредна академија у Новом Саду
ПРЕСТАНАК ОБЛИГАЦИЈА
- семинарски рад из предмета Облигационо право -
Студент: Пантић Игор бр. инд. 2114/13
2
Садржај:
Увод .......................................................................................................3
Испуњење (извршење) обавезе ...........................................................4
Компензација (пребијање) – compensation ........................................6
Novacija (пренов) – novatio ..................................................................8
Конфузија (спајање) confusion.............................................................8
Опроштај (отпуст) дуга – акцептилација............................................9
Застарелост ...........................................................................................10
Литература............................................................................................. 13
4
Испуњење (извршење) обавезе
Облигациони однос гаси се нормално испуњењем, јер је он и
настао зато да би био испуњен. Под испуњењем треба разумети извршење
дуговане чинидбе. Уместо речи „испуњење“, правници употребљавају и
израз „исплата“.
Субјекти исплате
Лице које врши исплату назива се
исплатилац
, пре свих то може
бити дужник, јер је он и дужан и овлашћен да своју обавезу испуни. Закон о
облигационим односима (у даљем тексту ЗОО), не сматра да дужник мора
лично испунити своју обавезу. Он полази од тога да обавезу може испунити
свако лице, а само када су у питању обавезе које су везане за личност
дужника, њих мора испунити сам дужник. Ако није реч о чинидбама ове
врсте, дужник може овластити неког трећег или му дати налог да његову
обавезу испуни. Поверилац је дужан да прими исплату од трећег лица, а у
случају да је не прими запада у поверилачку доцњу.
Када треће лице испуни уговорну обавезу, оно може заузети
место исплаћеног повериоца, односно исплаћено потраживање може пречи
на исплатиоца. То се назива
исплата суброгацијом
. Постоје две врсте
суброгације: 1) законска, и 2) вољна (уговорна).
Законска суброгација прописана је у корист лица које има неки
правни интерес да обавеза буде испуњена (нпр. јемац и залогодавац). Чим
такво лице исплати туђ дуг, на њега, по сили закона, прелази повериочево
потраживање са свим споредним правима.
Воњна суброгација настаје на основу уговора између исплатиоца
и повериоца. Њиме се одређује да ли ће испуњено потраживање прећи на
исплатиоца са свим или само са неким споредним правима. Исплатилац може
такав уговор закључити и са дужником, и то пре исплате. У сваком случају
до суброгације долази у тренутку исплате
1
.
1. Др. Јаков Радишић,
Облигационо право – општи део,
Београд, 2008. год.
