1
УНИВЕРЗИТЕТ МЕТРОПОЛИТАН
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНУ ЕКОЛОГИЈУ ФУТУРА БЕОГРАД
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ТЕХНОЛОГИЈЕ КОРИШЋЕЊА
ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ
Ментор: Кандидат:
Јелена Димитријевић
Београд, 2021. година
2
САДРЖАЈ
УВОД
................................................................................................................................. 3
1. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – ТЕХНОЛОГИЈЕ КОРИШЋЕЊА
... 4
1.1. Обновљиви извори енергије у Србији
................................................................. 5
1.2. Соларна енергија ....................................................................................................
1.3. Енергија ветра .........................................................................................................
1.4. Енергија воде ..........................................................................................................
1.5. Геотермална енергија .............................................................................................
1.6. Биоенергија .............................................................................................................
6
8
10
11
13
ЗАКЉУЧАК
.................................................................................................................... 15
ЛИТЕРАТУРА
................................................................................................................. 16
4
1. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – ТЕХНОЛОГИЈЕ
КОРИШЋЕЊА
У обновљиве изворе енергије спада:
1
соларна енергија,
енергија ветра,
биомаса, биогориво, биогас,
геотермални извори,
енергија малих водених токова,
енергија плиме и осеке,
енергија таласа,
унутрашња енергија мора и океана.
Алтернативе класичним изворима, обухватају неколико сасвим различитих начина
за добијање енергије. Степен научног развоја у овом тренутку омогућава комерцијално
коришћење неких од њих.
Неколико технологија, особито енергија ветра, мале хидроелектране, енергија из
биомасе и сунчева енергија, су економски конкурентне. Ови алтернативни извори имају
своје специфичности, предности и мане, у зависности од степена искоришћења и
приступачности која најчешће директно зависи од иницијалних трошкова.
Обновљиви извори енергије, не укључујући хидроенергију, дају мање од 1% укупно
потребне енергије. Тај удео у будућности треба знатно повећати јер необновљивих извора
енергије има све мање, а и њихов штетни утицај све је израженији у задњих 10-20 година.
Сунце испоручује Земљи 15 хиљада пута више енергије него што човечанство у садашњој
фази може потрошити, али успркос томе неки људи на Земљи се смрзавају.
Из тога се види да се обновљиви извори могу и морају почети боље искоришћавати и
да не треба бринути за енергију након фосилних горива. лако се обновљиви извори енергије
троше они се не исцрпљују већ се обнављају у одређеном ритму.
Неки од разлога коришћења обновљивих извора енергије су:
обновљиви извори енергије имају врло важну улогу у смањењу емисије угљен
диоксида у атмосферу,
повећање удела обновљивих извора енергије повећава енергетску одрживост
састава,
њихово коришћење помаже у побољшавању сигурности доставе енергије јер
смањује зависност од увоза енергетских сировина и електричне енергије.
1
Антонијевић Д., Обновљиви извори енергије, соларна енергија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.,
стр.111
5
Процес прихватања нових технологија врло је спор. Главни проблем за инсталацију
нових постројења је почетна цена. То диже цену добијене енергије у првих неколико година,
на ниво потпуне неисплативости у односу на остале комерцијално доступне изворе
енергије.
Велики удео у производњи енергије из обновљивих извора резултат је еколошке
свести становништва, које успркос почетној економској неисплативости, инсталира
постројења за производњу "чисте" енергије.
Треба разликовати коришћење енергије обновљивих извора за производњу
електричне и топлотне енергије. За сада само хидроенергија има значајан удео у
производњи електричне енергије, иако се последњих година пробија енергија ветра која се
приближава комерцијализацији.
1.1.
Обновљиви извори енергије у Србији
Србија је 2004. године потрошила енергије која је еквивалентна сагоревању скоро 40
милиона тона нафте. Из обновљивих извора је током исте године добијено само 0,96
милиона еквивалентних тона (тен=41,9ГЈ), али је зато потенцијал искоришћења
многоструко већи. Мали инвеститор ће, свакако, пре него сто се упусти у свој подухват
изградње електране, морати да изабере са којим ће обновљивим извором радити.
Немају сви извори једнак потенцијал у Србији. Тако се за соларну енергију сматра да
је још увек неисплатива за производњу струје, мада је врло повољна за грејање.
Геотермални извори су недовољно топли. Искористива енергија ветра још увек није у
потпуности испитана. Енергија која би се годишње могла добити коришћењем биомасе у
Србији процењена је на 2,68 милиона тона еквивалентне нафте. Од тога се 1,66 милиона
тона еквивалентне нафте односи на пољопривреду, а око милион тона на шумску биомасу.
2
Укупни годишњи енергетски потенцијал биомасе у Србији је на нивоу од 40 одсто
енергетске вредности угља који се годишње произведе у нашим рудницима. Употреба
биомасе, дрвних отападака и пољопривредних култура за сагоревање и производњу струје
постаје све популарнија. У Србији се најдуже употребљавају мале хидроелектране и ту има
највише успелих подухвата.
2
Антонијевић Д., Обновљиви извори енергије, соларна енергија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.,
стр. 123
