Univerzitet Megatrend Beograd
Fakultet za menadžment Zaječar
Tema: Obnovljivi izvori energije, energija vode
Predmet: Upravljanje prirodnim resursima
Profesor dr: Dragan Mihajlović Student:
Broj indeksa:
2
Sadržaj:
1. Obnovljivi izvori energije………………………………………………………………………….3
2. Energija vode (hidroenergija)...........................................................................................................
2.1.Istorija.......................................................................................................................................
4
u atmosferi, kondenzuje se i stvara oblake. Vlaga na kraju pada na Zemlju kao kiša ili sneg, obnavljajući
tako vodu u okeanima i rekama. Gravitacija pokreće vodu sa visokog terena prema niskom. Snaga tekuće
vode može biti vrlo velika. Hidroenergetski potencijal vodotokova predstavljao je vekovima važan izvor
obnovljive energije, a tragovi korišćenja vodotokova mogu se pratiti još od drevnog Egipta, Persije i
Kine.
Hidroenergija
, hidraulička energija ili
energija vode
, je snaga dobivena iz sile ili energije tekuće
vodene mase, koja se može upotrebiti u čoveku korisne svrhe. Pre nego što je komercijalna električna
energija postala široko dostupna, energija vode se koristila za navodnjavanje i pogon raznih mašina,
poput vodenica, mašina u tekstilnoj industriji, pilana, lučkih dizalica ili dizala. Od početka 20. veka,
termin se koristi većinom u spoju s modernim razvojem hidroelektrične energije, što je omogućilo
korišćenje udaljenih izvora energije.
Druga metoda je koristila kompresor, koji bi komprimirao zrak pomoću mlaza vode, a čija bi se energija
zatim mogla koristiti za pogon mašina udaljenih od vode. Hidroenergija je obnovljivi izvor energije.
Energija vode se ogleda u hidrologiji, kao snaga vode u rečnom koritu. Kada reka nabuja, ona je tada
najsnažnija i pomiče najveću količinu sedimenta.
3. Istorija
3.1 Vodenice i mlinovi
Energija vode se koristi već stotinama godina. U Indiji su se gradile vodenice i vodeni mlinovi, u
Rimskom carstvu energija vode se koristila za pogon mlinova koji su proizvodili brašno od žita; koristila
se i za piljenje drva i oblikovanje kamena. Snaga vodenog mlaza ispuštenog iz spremnika koristila se za
izdvajanje metalne rude u starom rudarskom procesu. Taj se proces široko koristio u Britaniji,
u Srednjem vijeku te kasnije. Koristio se za dobivanje olova i kositra, a kasnije se iz njega razvilo
hidraulično rudarenje koje je bilo u upotrebi tijekom kalifornijske potjere za zlatom.
U Kini i ostatku Dalekog istoka zahvaljujući energiji vode koristile su se crpke zasnovane na principu
kotača sa spremnicima za podizanje vode u kanale za navodnjavanje. Tijekom 1830-ih godina, na
vrhuncu perioda izgradnje kanala, energija vode se koristila za prijevoz teglenica uz, kao i niz strme
padine pomoću tračnica s nakošenom ravninom. Izravni prenos snage zahtevao je da delatnosti koje su
koristile energiju vode budu smeštene blizu vodopada. Tokom druge polovine 19. Veka izgrađeni su
mnogi mlinovi za žito kraj slapova Sv. Antuna (Saint Anthony), koji su koristili 15-metarski vodopad do
reke Mississippi. Ti su mlinovi doprinieli razvoju Minneapolisa.
3.2. Nastanak hidroelektrane
U kasnom 19. veku, hidroenergija je postala jedan od baznih izvora za proizvodnju električne energije i
samim tim započela novu eru. Jedna od prvih hidroelektrana koja je proizvodila naizmeničnu struju, sa
učešćem Nikole Tesle, je podignuta na Nijagarinim vodopadima. Prednost ovoga je da se energija preko
žica može preneti na velike udaljenosti. Ranije fabrike su često morale da budu na obalama reka da
iskoriste direktnu hidroenergiju, pogotovo pre otkrića parne mašine. Parne mašine međutim nisu bile
pogodne za male potrošače, pa je tek pojava jeftinog elektriciteta iz hidroelektrana rešila taj problem.
5
1893. godine posle Svetske izložbe u Čikagu, doneta je
odluka
o
načinu
iskorišćavanja
hidropotencijala Nijagarinih vodopada. To je
bila ujedno i
odluka kojoj se i sam Tesla nadao.
Međunarodna komisija za Nijagarine vodopade, na čijem čelu je bio čuveni fizičar Lord Kelvin, je 1893.
godine prihvatila ponude kompanija koje su predložile upotrebu Teslinog polifaznog sistema. Prva
elektrana izgrađena je oko 2.5 kolometara uzvodno od vodopada. Avgusta 1895. godine ova elektrana je
isporučila prvu električnu energiju do susednog grada.
4.Metode
za
proizvodnju
elektriciteta iz hidroenergije
4.1.Konvencionalni (brane)
– Najveći
deo hidro električne energije dolazi
potencijalne energije vode zaustavljene
branom, koja pokreće turbinu i
generator. Energija izvučena iz vode
zavisi od količine vode i visinske
razlike između izvora i istoka vode. Količina potencijalne energije u vodi proporcionalna je ovoj
visinskoj razlici. Brana ima dvostruku ulogu u hidroelektrani. Prva je da poveća ovu visinsku razliku, a
druga je da kontroliše protok vode. Brana ispušta vodu kada je to potrebno za proizvodnju električne
energije. Specijalna vrata koja se nazivaju
prelivna vrata ispuštaju višak vode iz
rezervoara za vreme jakih kiša.
4.2. Pumpne hidroelektrane
– Ovaj metod
proizvodi električnu energiju za potrebe
najveće dnevne potražnje tako što premešta
vodu između rezervoara na različitim
visinama. U vreme niske potražnje za
električnom energijom, višak proizvodnih
kapaciteta se koristi za pumpanje vode iz
nižeg u viši rezervoar. Kada je potražnja
veća, voda se ispušta u niži rezervoar kroz
