ZAVRŠNI RAD
Obnovljivi izvori energije kao značajna
komponenta energetske efikasnosti
Predmet: Alternativni izvori energije
Mentor:
Student:
dr Anica Milošević
Jović Marko Rzpp 24/13
Članovi komisije:
1. ___________________
2. ___________________
Januar 2017.
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ
Obnovljivi izvori energije kao zna
č ajna komponenta energetske efikasnosti
Jović Marko Rzpp
24 /13
4
1. Uvod
Sunce, voda i vazduh su od davnina bili predmet interesovanja i obožavanja od strane
čoveka. Smatrani su izvorom života i čovek se prema njima ophodio sa dubokim poštovanjem.
Tehnološkim usavršavanjem čovek je obezbedio sebi lakši i ugodniji način življenja, ali je
zaboravio na prirodu i resurse koje mu ona pruža. Tako je krenuo putem urušavnja ravnoteže u
prirodi. Opasnost od globalnog otopljavanja je sa kraja XX veka podstakla ljude na nova
razmišljanja. Čovek je počeo da odmerava snage na drugačiji način. Okrenuo se obnovljivim
izvorima energije. Pošto je broj obnovljivih izvora energije veoma veliki važno je obratiti pažnju
na bioenergiju, energiju sunca, energiju vode i energiju vetra kao najperspektivnijim izvorima.
Moguća obnovljivost im je obezbedila budućnost. Potragu za novim izvorima energije podstakla
je i ograničenost drugih resursa, poput fosilnih goriva koja se masovno eksploatišu. Svetske
naftne zalihe se neprekidno smanjuju, a cena nafte raste, zbog čega ova sirovina, prema nekim
procenama, već sredinom 21. veka neće biti dovoljno komercijalna. Na skupu UN o klimatskim
promenama, održanom u maju 2011. u Abu Dabiju, zaključeno je da bi do 2050. obnovljivi
izvori energije, poput sunčeve i energije vetra, mogli zadovoljavati i do 80% potreba za
energentima u svetu čime bi se značajno pomoglo suzbijanje promene klime.
Sistem upravljanja životnom sredinom, predstavlja težnju da se eliminišu negativne
tendencije i uticaji u odnosu na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Prema tome, zaštita životne
sredine ne treba da bude limitirana ekonomskom i društvenom razvijenošću. Upravljati životnom
sredinom znači sprovoditi osnovne strateške aktivnosti kojima se definišu planski principi, i
kriterijumi zaštite, određuju se sredstva i definišu pravci razvoja životne sredine.
Ekomenaždment se odvija kroz četiri dugoročna i međusobno povezana procesa: privredno
perstrukturiranje, smanjenje zagađenosti životne sredine, prostorno planiranje i racionalno
korišćenje prirodnih sresursa. Pitanje energetske sigurnosti i stabilnosti postalo je u poslednjih
nekoliko godina kardinalno pitanje čitavog svetskog ekonomskog, privrednog i društvenog
sistema. EU kao takva, i pored svoje visoke razvijenosti i evolucije svog odnosa prema pitanju
energetske sigurnosti takođe se suočava sa problemom smanjenja svog „traga u životnoj sredini“
i svoje uloge u smanjenju ljudskog uticaja na klimu[1].
Obnovljivi izvori energije kao zna
č ajna komponenta energetske efikasnosti
Jović Marko Rzpp
24 /13
5
Povezanost energetskog sektora sa konkurentnošću evropske, ili bilo koje privrede dovodi do
olake spremnosti da se zarad ekonomskog „boljitka“ pregazi važnost borbe za stvaranje legalnih,
institucionalnih, tehničkih, ekonomskih, i socijalnih pretpostavki za uspešnu, i održivu borbu sa
klimatskim promenama. U samom energetskom sektoru najvažniji mehanizmi za borbu protiv
klimatskih promena su opšte poznati, pa ipak vredni ponovnog spominjanja, naime energetska
efikasnost i uvođenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji, transmisiji, distribuciji i
potrošnji zadovoljenju energetskih potreba. Nažalost moramo biti potpuno svesni da čak ni stari
kao ni novi članovi Evropske Unije koji su imali daleko više vremena i daleko povoljnije tržišne
i političke uslove za implementaciju evropske regulative u oblasti zajedničkog tržišta, promocije
obnovljivih izvora energije, i energetske efikasnosti, te u oblasti poboljšanja kompetetivnosti,
sigurnosti snabdevanja, i nivoa zaštite životne sredine (u energetskom sektoru), još ni iz daleka
nisu uspeli da u potpunosti primene evropske zakone u ovom sektoru. Stoga verujemo da je
neophodno vrlo ozbiljno uzeti u obzir i njihova iskustva i probleme koje su imali, i koje sada
imaju u oblasti energetike, i načine na koje su se sa tim problemima nosili. Globalni razvoj
društva u budućnosti će u ogromnoj meri zavisiti od stanja u oblasti energetike. Problemi sa
kojima se suočavaju u manjoj, ili većoj meri sve zemlje sveta su povezane sa obezbeđivanjem
energije i očuvanjem životne sredine[2].
Mnogostruke povezanosti energetike, privrednog razvoja i uslova života stanovništva
upućuju na pojačani interes države u oblasti energetike. Praktično svaka zemlja u određenoj meri
sprovodi državnu politiku razvoja energetskog sektora da bi obezbedila potrebne količine
energije uz što manje neposredne i posredne troškove. Obezbeđenje energije na efikasan način je
višedimenzionalni problem i uključuje: definisanje neophodnih količina energije sa stanovišta
objektivnih mogućnosti i uslova razvoja zemlje, te agregatne energetske efikasnosti, tehničke,
tehnološke i ekološke aspekte proizvodnje, konverzije, transporta i potrošnje energije, izbor
društveno i ekonomski prihvatljive cene, sigurnosti i kontinuiteta u snadbevanju energijom.
Državnom energetskom politikom i njenim instrumentima potrebno je obezbediti ambijent za
optimalno zadovoljenje postavljenih zahteva, često i međusobno oprečnih. Karakteristike
energetike, a posebno potrebno vreme za izgradnju kapaciteta, upućuju na sagledavanja u
produženom vremenskom horizontu. Energetika je, mnogo više nego ostale delatnosti, naročito
tokom prethodne dve decenije, poprimila globalne razmere, i tu činjenicu mora da uvažava svaka
energetska strategija.
Obnovljivi izvori energije kao zna
č ajna komponenta energetske efikasnosti
Jović Marko Rzpp
24 /13
7
2. Obnovljivi izvori energije
Slobodna definicija obnovljivih izvora energije je da se oni troše istom brzinom kojom se
obnavljaju. Iz tog razloga na primer, ugalj ne spada u obnovljiv izvor energije jer je za njegovo
stvaranje potrebno daleko više vremena, nego što se potroši[4]. Sa druge strane, na primer
solarna energija se obnavlja istom brzinom kojom se i troši. Obnovljivi izvori energije su izvori
energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija
vodotokova, vetra, neakumulirana solarna energija, biomasa, geotermalna energija i dr.
„Obnovljivi izvori energije su budućnost“ - pre dvadeset godina, ovo je bilo mišljenje malog
broja ljudi[3]. Tada, snabdevanje energijom je dolazilo iz fosilnih izvora (ugalj, nafta i gas) i iz
nuklearne energije. Distributeri električne energije, nisu verovali da bi na primer solarna energija
mogla činiti veći deo „kolača“ i da se na takve izvore može osloniti.
U proteklih nekoliko godina, mišljenja na ovu temu su počela da se menjaju. Tržišta
obnovljivih izvora energije su u porastu širom sveta. Istovremeno negativni uticaji snabdevanja
fosilnim izvorima i nuklearnom energijom vremenom su postali sve jasniji. Značajan uticaj
upotrebe fosilnih goriva na klimu, izaziva topljenje glečera i leda, po do sada neviđenim
stopama. Sa druge strane, pustinje se šire. Više temperature izazvane klimatskim promenama,
podstiču širenje nekih bolesti kao što su malarija i kolera u nekim oblastima u kojima ranije nisu
bile poznate. Ekstremne vremenske prilike, poput uragana Katrina 2005. godine nanele su
ogromnu materijalnu štetu u tom delu Severne Amerike. U knjizi koju su objavili Sajfrajd i
Vitzel
1
ističe se da upozorenja istraživača o katastrofalnim posledicama i ogromni troškovi zbog
klimatskih promena postaju sve alarmantniji. U studiji koju je objavio Stern (2006) je izračunato
da bi najbolja ekonomska politika u okviru borbe sa klimatskim promenama koštala 1 procenat
ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), dok izostanak efikasnih klimatskih politika može
izazvati štetu u visini od 20 odsto ukupnog BDP-a na globalnom nivou[4].
Katastrofe u nuklearnim elektranama koje su se dogodile, počevši od 1986.godine u
Černobilu, nastavile se u različitim zemljama kao što su Švedska i Nemačka, a najveći udar
korišćenju nuklearne energije je nesreća u Fukušimi, koja je pokazala da i sa najkvalitetnije
izgrađenim nukelarnim elektranama, zbog nepredvidivih elementarnih nepogoda, atomska
1
Seifried & Witzel
