jedinjenje. Pod određenim uslovima i u izvesnim stadijumima proizvodnje, plastični
materijali mogu da se pod uticajem dovedene toplote i pritiska oblikuju, a posle hlađenja
zadržavaju dobijeni oblik.

Plastične mase odlikuju se niskom toplotnom provodljivošću i visokom vrednošću

koeficijenta linearnog širenja (5-10 puta veći nego kod drugih konstrukcionih materijala).
Najveći broj plastičnih masa je otporan prema delovanju vode i vodenih rastvora kiselina,
baza   i   soli.   Međutim,   mnoge   plastične   mase   se   lako   rastvaraju   ili   bubre   u   organskim
rastvaračima.   Starenje   predstavlja   vrlo   ozbiljan   nedostatak   mnogih   plastičnih   masa.   Do
njega   dolazi   tokom   vremena   usled   zagrevanja,   delovanja   svetlosti,   kiseonika   i   drugih
faktora.U   najvećem   broju   slučajeva   plastične   mase   se   sastoje   iz   polimera   (sintetičkih
smola),   punila,   plastifikatora,   boja,   a   u   nekim   slučajevima   u   sastav   ulaze   maziva,
stabilizatori, očvršćivači i katalizatori.

Plastifikatori

su materije u kojima se polimeri rastvaraju zbog čega dolazi do promene

njihovih mehaničkih osobina (povećava se elastičnost, ali se smanjuje tvrdoća).
Plastifikatori predstavljaju složena organska jedinjenja, a po agregatnom stanju su uljaste
tečnosti koje imaju visoke temperature ključanja. Plastifikatori su supstance koje se dodaju
sa ciljem povećanja plastičnosti mase na normalnim temperaturama. Oni olakšavaju preradu
plastičnih masa, snižavajući temperaturu prelaska polimera u visokoplastično stanje. Sadržaj
plastifikatora u plastičnim masama može da iznosi i do 50% u odnosu na masu polimera.

Stabilizatori

su supstance koje se dodaju plastičnim masama u cilju sprečavanja njihovog

starenja.

Punila

su materije koje se dodaju polimerima radi poboljšanja nekih mehaničkih osobina, a

radi sniženje cene koštanja. Prema hemijskom sastavu punila mogu biti organskog ili
neorganskog porekla. Neorganska punila smanjuju zapaljivost polimera i utiču na njegove
električne osobine. Organska punila deluju uglavnom kao očvršćivači. Punila mogu biti
praškasta (drvo, kvarcno brašno,...) i slojevita (hartija, metalna folija,...).

Boje

daju obojenost plastičnim masama, ali isto tako mogu da im povećaju hemijsku i

termičku stabilnost. Prema hemijskom sastavu mogu biti organskog ili neorganskog porekla.

Maziva

se dodaju plastičnim masama radi poboljšanja plastifikacije i radi eliminisanja

pojave vezivanja plastične mase za alat.

Očvršćivači

deluju u smislu omogućavanja prelaska plastične mase u čvrsto stanje, a ovaj

proces očvršćivanja ubrzavaju katalizatori.

Katalizatori

su supstance čijim se korišćenjem smanjuje vreme očvršćavanja plastične

mase. Za bojenje plastičnih masa upotrebljavaju se razni pigmenti ili organske boje. Sadržaj
ovih dodataka obično iznosi 3-5% u odnosu na masu polimera.

- 4 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

2.1 Podela plastičnih masa

U zavisnosti od ponašanja polastičnih materijala za vreme zagrevanja razlikuju se:

►

Termoplastični materijali (termoplasti)

►

Termoreaktivni materijali (duroplasti)

Termoplastični materijali

pod dejstvom pritiska i temperature mogu neograničeno menjati

svoj oblik. Oni pri zagrevanju omekšavaju i postaju plastični, a pri hladjenju se vraćaju u
prvobitno stanje. Termoplasti se mogu podvrgavati višestepenom zagrevanju, ali ne preko
temperature rastvaranja i hlađenja bez značajnih promena korisnih osobina. Termoplstični
materijali su: polivinili, polietileni, polistiroli, polikarbonati, polimetakrilati, polifluoretileni,
plastične mase na bazi celuloze (celulozni nitrati, acetati i acetobutirat).

Termoreaktivni materijali

imaju ograničenu sposobnost menjanja oblika pod dejstvom

viših temperatura i pritiska. Ovi materijali kad se jednom zagreju do određene temperature
prelaze u nerastvorljivo stanje. U ovu grupu spadaju: fenoplasti, aminoplasti, epoksidi,
alkidi, silikoni, nezasićeni polistri i kazeinske plastmase.

TERMOPLASTI

DUROPLASTI

KAUČUK

Slika 1.- Podela plastičnih masa

Podela plastičnih masa se može izvršiti prema mehaničkim osobinama na:

►

Elastomere

►

Plastomere

Elastomeri

su sintetički materijali kod kojih je molekularna struktura takođe međusobno

povezana, ali oni su puno mekaniji u usporedbi sa duroplastima. Na ovaj način omogućeno
je   da   ovi   materijali   poseduju   određenu   elastičnost,   a   to   znači   da   nakon   privremene
deformacije ponovno mogu poprimiti prvobitni izgled. Nakon konačne obrade (nakon što
očvrsnu) ne mogu se menjati ili dodatno oblikovati (na primer automobilske gume).  U
elastomere   se   ubrajaju   proizvodi   koji   na   temperaturama   bliskim   nuli   mogu   podleći
elastičnom deformisanju i do 100%. Tipičan predstavnik je kaučuk.

- 5 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

tvrdoćom i čvrstoćom, vodonepropustljivošću i otpornošću na različite hemijske reagense,
ograničenom otpornošću na povišene temterature, otpornošću na mraz itd.

Polimeri se koriste za dobijanje plastičnih masa, hidro i termo izolacionih materijala,

materiala porozne strukture (stiropora, poliuretana), lepila, lakova, vatrostalnih lakova,
vezivnih sredstava, dodaju se betonima u fazi izrade itd.

3.1.1 Podela polimera prema poreklu

Podela polimera prema poreklu:

►

Prirodni polimeri

►

Veštački polimeri

►

Sintetički polimeri

Prirodni polimeri

– U prirodi ih nalazimo kao delove biljaka ili životinja, npr: celuloza,