ВИСОКА ШКОЛА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
АЛЕКСИНАЦ
Социологија образовања
тема:Образовање и култура
Проф.:Анкица Симона Ковачевић студент:Андриана Несторовић
бр.индекса:667/III
Садржај:
1.Увод............................................................................................................................................................3
2.Образовање...............................................................................................................................................4
2.1 Образовање у својој модерној форми.............................................................................................4
2.2 Теорије о школству и неједнакости..................................................................................................6
2.3 Образовање у Србији.........................................................................................................................8
2.3.1 Примена Болоњске декларације...............................................................................................9
3.Култура.....................................................................................................................................................10
3.1 Појам културе...................................................................................................................................10
3.2 Појам културе српских социолога..................................................................................................10
4.Закључак..................................................................................................................................................14
Литература..................................................................................................................................................15
2.Образовање
Образовање има значајну функцију у сваком друштву. Из тог разлога државе преузимају
бригу о финансирању образовања (основног, средњошколског и делом високог
образовања). По Талкоту Парсону школа је мост између породице и друштва као целине.
Школа припрема децу за њихове будуће улоге у животу. У данашњим условима школство
омогућава могућност мењања положаја које појединац стиче рођењем или наслеђивањем.
Знање се индивидуално стиче али оно представља богатство друштвене заједнице .Школе
као институције знања немају само ту улогу већ и улогу институције за чување деце –
места на којима су деца сигурна, у школама се развија способност комуникације, склапају
пријатељстава...
У нашем друштву образовање је централизовано. У примени концепта државног
образовања кључну улогу игра Министарство просвете. Наставници немају велику утицај
на школске планове, привреда такође нема велики утицај на стварање потребних профила.
Школски систем у једној држави зависи од више фактора као што су традиција, развој
друштва, науке и уметности. Промене у школском систему морају уважавати искуства
других земаља и специфицности регионалних и локалних заједница. Поред ових
објективних фактора у животу школе мора постојати развијен демократски систем
одлуцивање - утицај родитеља,наставника, уценика, заинтересоване привреде и државних
струцних служби.
2.1 Образовање у својој модерној форми
Штампање као проналазак потиче из Кине. Проналаском штампарске машине 1454.
године
олакшано је умножавање текстова, што је довело до вишег нивоа писмености.
Образовање у својој модерној форми, што подразумева наставу у посебно изграђеним
објектима, почело је да се постепено развија. Пре 150 година децу имућних људи су
подучавали приватни учитељи. Већина становништва није имала никаквог образовања до
првих деценија 19. века када се у Европи и САД-у почео уводити систем основних школа.
Процес индустријализације и ширење градова изазвали су потребу за специјалним
образовањем. Људи данас раде у специјалним професијама и користе стручна знања, тако
да више није доваљно преношење знања са родитеља на децу. У Британији је обавезно
школовање уведено 1870. године.
У модерним друштвима људи треба да савладаију основне вештине као што су: читање,
писање, рачунање, стекну опште знање о свом физичком, друштвеном и економском
окружењу.
Важно је знати и како учити. Према професору Економске школе у Бечеју Љубомиру
Главоњићу који нас је поред стручних предмета учио и како треба да учимо, савладавање
градива треба да се састоји из пет фаза:
1. Исчитавање комплетмог градива (лекције)
2. Подвлачења по нама битног садржаја
3. Два до три пута исчитавања подвучене материје
4. Преписивања у свеску подвучене материје
5. Усменог препричавања градива
Неки социолози функцију образовања дефинишу као „производњу“ људског потенцијала
за будуће потребе друштва.Становништво једне земље може бити предузимљиво,
перманентно стручно уколико је у школи научило да познаје и прилагођава се свему што
је ново. Савремене потребе су информатички образовано становништво.Готово да се ни
један „бољи“ посао не може наћи без знања рада на рачунару. Школе представљају важну
институцију преко које се шири информатичко знање, са обзиром да сва деца не поседују
сопствене.
1
2.2 Теорије о школству и неједнакости
Постоје разне теорије о школству и неједнакости. Међу њима је и Бернстинова теорија
језичких кодова. Према овој теорији у први план се стваља значај језичких вештина. Говор
1
Iren-Gabrić Molnar, Laslo Laki, Sociologija za ekonomiste, Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet
Subotica, 2001 god.
