ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТA „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: ОБРАЗОВАЊЕ И НЕЈЕДНАКОСТ
Предмет: СОЦИОЛОГИЈА
Ментор: Студент:
Проф. Др Жељко Симић Александар Костић
Доц. др Винко Пандуревић Бр.индекса: И0365-21
МА Ена Тодоровић Група 11.
Студијски програм:
Пословна економија
Велика Плана, новембар 2021.год
4
1. ПОДЕЛА НЕЈЕДНАКОСТИ
Некада су физичка снага и вештина преживљавања одређивала степен једнакости. У
првим уређеним друштвима су постојала писана правила којима се одређивало право
располагања ресурсима. Нека од тих правила дозвољавала су и располагање туђим
животима, такозвано робовласништво. У феудализму се јавља однос непосредне
зависности где је властела слободно располагала земљом и радном снагом (кметови). У
модерном друштву, тј. до 20. века већина људи је стекла право на својину, право на рад,
право гласа, слободу говора, али та права су се остваривала у мањој или већој мери.
У свим друштвима постоје различити облици неједнакости, најчешће у погледу богатства,
утицаја, моћи и угледа. Тешко је тачно одредити које су неједнакости најважније, али је
значајно мишљење Харијет Бредли која сматра да ни један извор неједнакости нема
примарну важност и да су сви подједнако важни.
Врсте неједнакости:
• Еконоске неједнакости
• Класне неједнакости
• Родне неједнакости
• Глобалне неједнакости
1.1. Економске неједнакости
Економске неједнакости јесу неједнакости између појединаца, друштвених група или
држава у располагању економским ресурсима. (капиталом, природним богатствима,
некретнинама, итд.) Оне спадају у најважнији облик неједнакости. Особе које су
финансијски моћније могу себи да обезбеде све што им је неопходно, и уз то могу да
приуште себи и члановима породице квалитетније образовање, боље лечење, зимовање,
летовање, дакле бољи живот.
Овај најважнији облик неједнакости највише утиче на школовање и образовање младих.
Колико се некада рад и труд не могу изборити са финансијским могућностима приказује
ова табела.
5
Џини коефицијент
расподеле дохотка у Европи.
1
Извор: Eurostat, прорачуни аутора
1
https://ec.europa.eu/eurostat/documents/3888793/13572235/KS-02-21-459-EN-N.pdf/7ea44bc6-4b1b-fc5c-e6c9-
ed8bc42a4f0c
Eurostat , приступљено: 10.11.2021.год
