1
Увод
Улога образовања у развоју друштва и појединца сведочи о степену развоја до
којег је друштво у одређеном тренутку доспело. Интелектуалне и моралне одреднице
једне заједнице, пре свега, треба сагледавати кроз однос према васпитању и
образовању.
Зајендица говори о себи односом према школи, односом према оним што
утврђује као циљ васпитања и образовања, стварним вредностима које покреће. На тај
начин се реалност образовања манифестује као егзистенциална чињеница људског
постојања. Образовање је процес који је уплетен у све области живота, у школи, и
изван ње. Образовање је изнад инструменталних вредности; као једно од највећих
добара, образовање доноси собом могућност да се стекне образ, да се развије смисао за
добро, истинито, праведно и лепо. Образовање је процес и резултат могућност за
напредовање и развој индивидуалном и друштвеном плану
Сагледавање промена и процеса захтева критичко промишљање и
преиспитивање теорије образовања, прећење и анализу образовне и друштвене праксе,
интеграцију емпиријских и теоријских знања.
Однос између образовања и друштва углавном се посматра кроз две
супродстављене теоријске орјентације: образовање је само средство репродуковања
постојеће друштвене структуре и образовање је способно да обликује нови тип
друштва и наступа као значајни реформатор савремених друштава.
Евидентно је да специфичност односа измежу друштва и образовања, с једне
стране, и односи унутар образовног система на другој упућују на потребу да се укаже
на недовољност било којег појединачног приступа. Промену у друштву и образовању
имају у одреженој мери своју аутономну егзистенцију, независно од тога колико су
брижљиво планиране, усмераване, праћене и вредноване. Уколико се планирани
процеси и исходи остварују делимично, или се ради о одређеном нескладу очекиваних
и остварених ефеката. Укључивање све већег броја младих у образовни процес требало
је да допринесе демократизацији друштва и смањивању друштвених неједнакости.
Межутим квантитативна експанзија образовања показала се као средство очувања и
репродукције друштвених неједнакости. Будући да се образовање стиче и изван
институционалног школовања, право на образовање и школа као образовна установа
2
истовремено се прожимају и мимоилазе. Правила која важе у шшколи све мање вреде у
животу.
Упоредно напредовање у погледу образовања и квалитета живота упућује на
теоријске претпоставке које су углавном у функцији прилагођавања образовања (и
појединаца) захтевима актуелног друштвеног поретка.
У даљем раду биће изложена концепција основних проблема и задатака и
функција формалног укључења и образовања одраслог човека, али сматрам да овај
проблем није довољно разражен код нас и није баш најбоље прихваћена идеја о
формалном образовању одраслих.
1. Појава и развој образовања одраслих
Образовање одраслих је стара идеја и значајна историјска и цивилизацијска
појава. То, истовремено значи да је образовање одраслих природнан и суштинска
карактеристика људских друштава криз ражање и раст наче цивилизације. Оно је
дубоко уткано у настајање и развој најстаријих цивилизација и култура – грчке,
римске, јеврејске и исламске, које су му придавале велики значај и улогу. У овим
древним цивилизацијама сматрало се да је веома важно „бринути се о одразовању и
учењу одраслих. Такав став порджавала је и религија – јеврејска и рано хришћанска, па
и држава (Атина, Спарта и римска империја. Такву концепцију особито су неговали
Јевреји, учење је за њих било начин преживљавања“. Длично размевање образовања
одраслих налазино у најранијем исламском филозофско – историјском мишљењу и
култури, тако да је муслимански свет межу првима проповедао идеју о доживоном
учењу захтевајући од свих људи, жена и деце, „ да се образују како би могли да
образују и друге“.
1
Не би ваљало заборавити на најстарију азијску традисију о
образовању одраслих (кинески, индијску и персијску), у којој организовано и
систематско образовање одраслих има значајно дужи век трајања од формално
организованог образовања деце и омладине. Иако у стручним изворима наилазомо на
оцену да образовање одраслих у седњем веку „готово престаје“, данас преовладава
мишљење да је у том развоју људске цивилизације образовање одраслих изгубило на
интензитету, али није било потпуно обустављено. Организују га цркве и манастири
1
Кулић Р. Деспотовић М.(2005), Увод у андрагогију, Београд: Сведт књиге, страна 11
4
1.1. Савремени фактори образовања одраслих
Савремени човек и његова цивилизација доживљавају велике преображаје у данашњем
времену. Није, наравно, никакво откриће да је свет у непрестаним променама, као ни
то да цивилизацијски токови убрзавају свој ритам у последњим деценијама ХХ века,
али је веома важно утврдити колико се ове промене одражавају на образовање
одраслих. Одговор на тако формулисано питање постаје изузетно значајан у
околностима када образовањње одраслих израста у колективни феномен, који у
приличној мери може обликовати судбину и начин живљења данашњег човека.
Другачије речено, модерно друштво, је скоро и неминовно друштво које учи због
промена којима је изложено,“што ствара потенцијалне ситуације учења за све“. У
таквом разумевању проблема појављују се три главна, темељна и далекосежна фактора
образовања одраслих:
-
Демографске,
-
Социјалне и
-
Технолошке промене.
- Демографске промене и образовање одраслих
Демографски развитак, односно "дцмографска експанзија" "демографски
фактор" "демографска промеnа" ,"демографска слика" као веома сложена појава
одувек je имао утицај на обим и садржај образовно-васпитног рада са одраслима.
Три његове најважније манифесиац су: миграције становништва промене у економској
структури и измене у старосној структури становништва. Миграције становништва и
мобилност, радне снаге, се све више убрзавају у модемом и „постмодерном“ друштву.
На тај феномен, али и на његове андрагошке димензије, међу првима је скренуо
пажњу Жан-Жак Серван-Шребер крајем шездесетих година ХХ века у „Америчком
изазову“, у коме истиче:
3
„Ако бацимо поглед према тој будућности у 1980 години,
видјет ћемо да се густоћа насељености и број градова и даље повевћавају, што на
крају доводи до готово посвемашње урбанизације индустријског света... Али
становници тих градова имају, дакако све одређеније и префињеније захтеве у погледу
стручног и интелектуалног развоја. Као последица тога намеће се императивна
потреба за стварањем бољег образовања“.
3
Кулић, Радивоје; „Увод у андрагогију“,треће издање, Свет књиге, Београд, 2005. стр 14
5
Миграције становништва и радне снаге, регионалног или међународног
карактера, могу се комбиновати „с неким врстама одгоја и изобразбе“, што ће свакако
проширити значај и одговорност образовања одраслих.
У условима научно-техничке револуције и аутоматизације дешавају се крупне
промене у економској структури становништва. С једне стране оне долазе до изражаја
унутар индустријске производње, нарочито звог тога што овај сектор у целини, а
посебно његове традиционалне струке смањују брбој запослених, док нови сегменти
индустријског сектора не отварају своје „капије“ за незапослене у довољној мери. С
друге стране, људски рад у индустријски развијеним земљама последњих година
интензивније се помера у „непроизводне секторе“, односно у „сектор служби“, који је
одлучујући за свет рада у будућности. Реално је очекивати да ће у пост-индустријској
ери удео примарног и секундарног сектора у укупном производу бити веома мали „у
поређењу са удјелом терцијалних ... делатности, које ће имати по нашој процени,
највећи удео како по судјеловању радне снаге тако и по укупном производу“.
Иако је брза експанзија становништва још увек катрактеристична за приличан
број земаља, па и континената у свету (Африку, Азију, Јужну Америку),остатак света
је заокупљен нешто другачијим проблемима. Реч је о томе да је у Европи, Северној
Америци и Аустралији људи живе у све бољим радним и животним условима, што
доприноси продужавању просечног животног века. У таквом развоју модерне западне
земље постају нације одраслих и старх људи. Тако на пример у САД 1900 године, 4%
од укупне популације чинили су становници старији од 65 година, да би се њихово
учешће у укупном броју становника 1997 године попело на 13%, са тенденцијом
осетног повећања у 2030 гоини, када ће Американци старији од 65 година
представљати 20% од целокупне америчке популације. И док је просечан животни век
у САД 1900 године био 49 година, 1940 године просечан животни век у САД је био
62,9 година, а 1997 године 76,5 година. Повећање процента одраслих и старијих људи
у укупној популацији није само одлика развијених, него и земаља у развоју, међу
којима ни Србија није изузетак. Најновији подаци о томе су веома заббрињавајући, јер
из њих произилази да се Србија с обзитом на просечну старост становништва, која
износи 40 година, може убројити у најстарија подручја на свету. У односу на попис из
1971 године у Србији је дошло до знатног смањења удела малолетног становништва,
али и приличног повећања одраслих и старијих становника у укупној популацији.
Прецизније, подаци приказани на наредној страни показују да је у Србији учешће
7
Експанзија и појачавање важности економије у модерном друштву није и не
може остати изван утицаја на развој и динамику образовања одраслих. Ефор (Faure,
1975), је, још почетком осамдесетих година добро уочијо да није могуће раздвојити
економске од друштвених циљева. То, у ствари, значи да је образовање, односно
образовање одраслих, неопходно интегрисати како у друштвене, тако и у економске
токове. Образовање одраслих се „...
4
види као битан чинилац промене друштвених и
економских односа у земљама статичне економије не постоји повољна клима за
образовање одраслих, знање се потцењује у односу на друге вредности. Историја
друштвених криза економских рецесија показује да је знање било значајан чинилац
њиховог преовладавања“.
- Технолошке промене и образовање одраслих
Брзе и свеобухватне измене у природи и садржају рада једно су од суштинских
обележја научно – технолошког развоја, са великим утицајем на целину производног
процеса.
Технолошке промене су веома снажне и дубоке, тако да остављају крупне
последице на производни процес поделу рада и радне вештине. Нарочито се развијају
никроелектронске технологије и то у три облика:
-
Кроз њихову потребу (радио, телевизори, ручни рачунари)
-
Коришћењем традиционалних добара и услуга и
-
Кроз развој и производњу висиких технологија и процеса на којима су
засноване.
Талас промена који је захватио савремену цивилизацију подразиумева рад на
стварању запослења будућности у толико пре што је неопходно квалитативно
другачије одговорити на захтеве информатичког друштва. Тај стваралачки напон
захтева такмичење „
5
које се темељи на образовању људи, вежбању мозга, стваралачкој
способности“, што изискује нови образовни и професионални профил.
4
Савићевић, Д. (2000-а) Пут ка друштву учења, Београд; ДП Ђуро Салај и УНИП, Просветни преглед.
5
Ракић, Р, Увод у андрагогију, треће издање, Свет књиге; Београд 2005 стр 20.
