Sadrzaj:
1.Pojam pedagogije…………………………………………………………………………...….2
1.1 Pedagoške discipline………………………………………………………………………...2
1.2 Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke …………………………………………….3
1.3 Najpoznatiji pedagozi i njihova dela………………………………………………………..3
1.4 Odnosi izmedju vaspitanja I obrazovanja………………………………………………….5
2. Obrazovanje………………………………………………………………………………...…5
2.1 Pojam obrazovanja…………………………………………………………………………..5
2.2 Specifičnosti obrazovanja dece ranih uzrasta…………………………..……………….…6
2.3 Znanje……………………………………………………………………………………..….6
2.3.1 Učenje kao konstruisanje znanja, sredjivanje i prevodjenje iskustva………………….6
2.3.2 Učenje idetifikacijom,imitacijom I učenjem uloga………………………………………7
2.3.3 Učenje kroz aktivnost…………………………………………….……………………….8
3. Ciljevi obrazovanja u predškolskom uzrastu………………………………………….……9
3.1 Deperceptualizacija………………………………………………………………………….9
3.2 Interiorizacija prakticnih radnji……………………………………………………..….…..10
3.3 Distanciranje u odnosu na neposredno dato………………………………………..…….10
3.4 Izgradjivanje bogate slike sveta…………………………………………………………….10
3.5 Negovanje komunikacije i izgradjivanje bogatog simbolickog repertoara…………...…..11
4. Uslovi uspešnog obrazovanja……………………………………………………………..…11
5. Izvori sadržaja i metoda obrazovanja………………………………………………………..12
Zaključak…………………………………………………………………………………………13
Literatura…………………………………………………………………………………………14
4
Pedagogija se konstituisala kao samostalna nauka početkom XIX.veka kada je Herbart
počeo da je predaje kao samostalnu univerzitetsku disciplinu tada su objavljeni i prvi udzbenici
sistematske pedagogije pri čemu se oslanjao na dve čvrste osnove: filozofiju i psihologiju. Ističu
se tri funkcije pedagoške nauke: Deskriptivna, normativna i dinamička funkcija. Pedagogija
kritički analizira i vrednuje vaspitnu realnost i preporučuje postupke za vaspitnu praksu.
Pedagoška teorija mora da se bazira na praksi, ali treba da ima i nove ideje za poboljšanje
vaspitanja. Sa umnožavanjem ljudskog iskustva dolazi do svestranog razvoja pedagogije kao
nauke. Pedagogija nije ništa drugo do osvešćivnja vaspitanja. U svojim istaživanjima pedagogija
uzima u obzir i biološku i drustvenu dimenziju vaspitanika. To je nauka sa naglašenom
humanističkom orjentacijom. Mnogi pedagogiju proglašavaju veštinom ne praveći razliku
izmedju praktičnog rada u vaspitanju i nauke koja tu praktičnu delatnost proučava i unapredjuje.
Od nivoa uopštavanja pozitivnih iskustava do visokih naučnih kriterijuma došlo se mukotrpnim i
strpljivim radom velikog broja pedagoga i naučnih radnika koji se bave vaspitanjem. U
prvobitnoj zajednici vaspitanje još nije izdvojeno u posebnu društvenu delatnost.
1.3 Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Pedagogija se kao i druge društvene nauke razvijala u okviru filozofije pa su prve
rasprave o vaspitanju potekle od grčkih filozofa.
Sokrat (469-399) p.n.e
Učio je o apsulutnoj istini. Najviše saznanje je etičko saznanje dobra i zla, poznavanje vrlina
je cilj života i osnava moralnog vaspitanja, njegovo učenje zabeležili su Platon i Aristotel. Prema
Sokratu intelektualno vaspitanje se poklapa sa moralnim vaspitanjem.
Platon (427-348) p.n.e
Platonovo učenje poznato je kao učenje o idejama smatrao je da postoje dva sveta jedan svet
ideja (lepote, istine i dobrote) i svet prolaznih stvari, stvaran je samo svet ideja. U svojim delima
Drzava i Zakoni piše da drzavu treba da sačinjavaju tri društvena sloja: Filozofi koji upravljaju
drzavom, vojnici koji čuvaju državu i trgovci , zanatlije i zemljoradnici koji proizvode
materijalna dobra. Platon je istakao značaj predškolskog vaspitanja, dečiju igru i pričanje bajki.
Aristotel(374-322)p.n.e
Aristotel je bio najveći grčki filozof i naučnik on je kritikovao Platonovo učenje o dva
posebna sveta ideje i stvari. Po njemu svet je jedan i sastoji se od materije i forme. Po Aristotelu
čovek ima tri duše vegetativnu i animalnu , osećanja i htenja i razumu to je funkcija mišljenja i
saznanja.
5
Najznačajnije Aristotelovo delo je politika i ono se bavi vaspitnm problemima, a najviši
vaspitni zadatak je razvijanje uma što se cini čitanjem, pisanjem, osnovama gramatike i računa i
muzikom i crtanjem.
Marko Fabije Kvintiilijan(42-118 n.e)
Marko Fabije Kvintilijan najznačajniji rimski pedagoški teoretičar čiji su pedagoški pogledi
izneti u delu O vaspitanju govornika u dvanaest knjiga (Delo pronadjeno 1415 god). U ovom
delu on govori o vaspitanju široko obrazovanog i poštenog čoveka. Kvintilijan ističe zahtev za
javnim obrazovanjem i odbacuje privatnu nastavu. Usvaja sistem rimskog školstva, smatra da
treba da postoje elementarne, gramatičke i retorske škole. Smatra da još u predškolskom periodu
glavnu pažnju treba posvetiti maternjem jeziku, zato oni kojima je poverena briga o detetu
moraju pravilno govoriti. Smatra da je svako dete sposobno za umni rad samo ga treba
zaiteresovati i da decu ne treba opterećivati već treba smenjivati nastavu i odmor, igru i rad.
Nastavnik mora biti široko obrazovan i da voli decu.
Erazmo Roterdamski (1446-1536)
Bio je najveći nemački humanista napisao je remek delo pohvala ludosti kritikovao je
fizičko kaznjavanje dece,a od učitelja zahtevao univerzalno znanje.Zahtevao je obrazovanje I
vaspitanje ženske dece.
Fransoa Rable (1494-1593)
Veliki francuski humanista, sveštenik i lekar, profesor anatomije. Smatra da sadržaj
obrazovanja treba da čine klasični jezici, klasična književnost, geometrija, aritmetika,muzika..
Najpoznatije delo mu je gargantua i pantagruel.
Žan Žak Ruso (1712-1778)
Njegovo glavno delo je Emil ili o vaspitanju, gde napada feudalno vaspitanje. Bori se protiv
društvenih nejednakosti I zastupnik je slobode demokratije i humanizma. Negovao je kult
prirode i njegov vaspitanik Emil je vaspitavan na selu u prirodi.
Fridrih Frebel (1782-1852)
On je osnovao prvo dečije zabavište-vrtić. Razvoj deteta je podelio u tri stupnja (rano
detinjstvo do 3 godine, srednje detinjstvo do 7 godine) i dečaštvo. Izdao je nedelnji list - živimo
za našu decu. Smatrao je da igra važna u razvoju deteta kao i da vaspitačice u zabavištu treba da
pomažu majkama o vaspitanju dece.
Johan Fridrih Herbrat(1776-1841)
Trudio se da pedagogiju izgradi kao samostalu nauku. Značajna dela su opšta pedagogija
izvedena iz cilja vaspitanja i nacrt predavanja iz pedagogije. Po njemu je cilj vaspitanja
izgradjivanje moralnog karaktera koje se zasniva na hrisćanstvu. Bavio se pitanjem nastave.
