1. POJAM, ULOGA I FUNKCIJE OBAVESTAJNO BEZBEDNOSNOG SISTEMA DRZAVE

Medjunarodnu zajednicu danas cini skoro 200 drzava, uz mogucnost da se njihov broj
poveca. Pocetni oblik drzave kao zajednice bila je vojna zajednica, sa ciljem da se uspesno
odbrani   od   napada   slicnih   ljudskih   zajednica,   tj.   od   spoljnih   napada.   Plemena   su   se
udruzivala,  da  bi  se   obezbedio  miran  zivot.  Svojim   clanovima,   od  stvarnog  i   moguceg
spoljnog ugrozavanja i  radi  ostvarivanja toga prioritet  je  pridavan  organizovanju vojno
sposobne clanove zajednice, odnosno stvaranje oruzane sile - vojske. Drzava pored spoljnog
uticaja   moze   biti   poremecena   i   iznutra.   Razlog   tome   jesu   nesuglasice   izmedju   clanova
zajednice koje dalje rastu u ozbiljne sukobe, pa je drzava bila prinudjena da primenjuje
fizicku prinudu i u tu svrhu izdejstvovala je adekvatne mehanizme ili sisteme, medju kojima
je naglasen znacaj imao obavestajno bezbednosni sistem. Rec je o tome da drzava kao
zajednica ostvaruje interese svojih gradjana, koji se dalje oznacavaju kao drzavno vitalni, ili
nacionalne interese. Da bi to drzava ostvarila na najbolji moguci nacin, najpre je trebalo da
identifikuje drzavne interese, pa su opstanak mir i razvoj identifikovani kao najznacajniji
interesi za jednu drzavu. Nakon toga bavili su se pitanjem obezbedjenja od aktuelnih i
mogucih spoljnih i unutrasnjih opasnosti. Nosioci misaone faze ( identifikacija interesa ) , jesu
najvisi drzavni organi ( rukovodstvo drzave ), potom se angazuju da osmisle najbolji nacin
zastite i osnazivanje vitalnih drzavnih prednosti. Njihova angazovanost od sfere identifikacija
interesa prelazi u sferu cinjenica, odnosno ostvarivanja drzavnih interesa. Rec je o izvrsno-
prakticnoj fazi ili izvrsnoj drzavnoj ili drustvenoj funkciji, ciji su nosioci celokupni ljudski
resursi drzave, koji funkcionisu kao jedinstven, slozen i svrsi shodan sistem. Svaka drzava kao
makrosistem   uspostavlja   vise   velikih   sistema,   podsistema   i   mikrosistema   (   politicki,
ekonomski,   odbrambeni,   bezbednosni   ).   Vazan   uslov   postojanja   i   razvoja   neke   drzave
predstavlja   sposobnost   da   se   uspesno   brani   od   nosilaca   koji   nameravaju   da   ugroze   ili
ugrozavaju   bezbednost   vitalnih   vrednosti,   svaka   drzava   odlucuje   se   za   optimalni   oblik
odbrambenog reagovanja, koji pokazuje i ostvaruje posredstvom posebnog sistema. Stvarni ili
moguci oblik ugrozavanja bezbednosti drzave, oruzani ili nenaoruzani utice na izbor oblika
odbrambenog   reagovanja   drzave.   Ovaj   vid   odbrane   je   nemoguc,   od   bilo   kog   oblika
ugrazavanja   bezbednosti,   ukoliko   subjekti   odlucivanja   drzave   ne   raspolazu   pouzdanim
informacijama, o nosiocima opasnosti posebno o onima koji deluju tajno. Takvo saznanje je
dovelo do uspostavljanja posebnog sistema, poznatijeg kao obavestajno bezbednosni.
Sigmatski pojam obavestajno bezbednosnog sistema obuhvata obavestajnu i bezbednosnu
funkciju   odbrane   drzave,   a   cilj   sistema   je   da   neprekidno   i   pravovremeno   obezbedjuje
kvalitetne podatke o spoljnim i unutrasnjim nosiocima opasnosti po bezbednost vitalnih
vrednosti maticne drzave koji predocava izvrsne vlasti drzave, koje ih koriste na proceduralni
nacin   radi  otklanjanja   svih  vrsta  opasnosti   po  nacionalnu   bezbednost.  Ovo  je   slozeni   i
specificni sistem, zato sto se osnovni zadatak ostvaruje kroz dve funkcije: Prvom funkcijom
stite podatke i informacije ( politicke, ekonomske i vojne ), koje su drzavni organi proglasili
tajnim, a takav status odredjen im je na osnovu procene da bi se za njihovo saznavanje od
strane kolektiva moglo uzrokovati stetne posledice za jednu ili vise vitalnih vrednosti maticne
drzave. Druga funkcija obuhvata njegovu angazovanost na otkrivanju tajnih informacija sa
tezistem   na   stvarnim   i   mogucim   nosiocima   ugrozavanja   bezbednosti   vitalnih   vrednosti
drzave, sto znaci da je rec o obavestajnoj funkciji. Uspesnim ostvarenjem prve funkcije,
obavestajno bezbednosni sistem svodi se na minimum mogucnosti subjekata opasnosti, van i
unutar granica drzave, da uspesno planiraju i organizuju ugrozavajuci delatnosti protiv
odabranog   objekta   bezbednosti.   Uspesnom   realizacijom   druge   funkcije,   obavestajno
bezbednosni sistem visestruko doprinosi uspesnosti politike maticne zemlje, zbog toga sto
obavestajne podatke koje sakupi efikasno koriste svi nivoi odlucivanja maticne drzave, a pod

tim podrazumevamo kvalitetno planiranje, solidno organizovanje i preduzimanje adekvatnih
mera zastite objekata bezbednosti. Iako je uloga obavestajno bezbednosnog sistema u drzavi
veoma vazna, ne znaci da je taj sistem najznacajniji. Obavestajno bezbednosni sistem moguce
je definisati kao specijalizovanu autonomnu drzavnu instituciju, cija je namena u skladu sa
ovlascenjima primenom tajnih metoda i sredstava, da pravovremeno otkriva spoljne i
unutrasnje opasnosti po bezbednost vitalnih drzavnih vrednosti.

2. ELEMENTI OBAVESTAJNO BEZBEDNOSNOG SISTEMA

Obavestajno bezbednosni sistem predstavlja jedinstvenu organizacionu i funkcionalnu celinu.
U sirem smislu sacinjavaju ga :

Strukture koje na bilo koj nacin usmeravaju i prate rad ove sfere

Operativne strukture, sve obavestajne, bezbednosne, bezbednosno obavestajne i policjske
sluzbe ( agencije ministarstva ) , koje u skladu sa nadleznostima i ovlascenjima nastaju da
u najvecoj meri doprinesu zastiti vitalnih vrednosti, prvenstveno od ilegalnih i protiv
zakonitih delatnosti.

U uzem smislu sacinjavaju ga sve obavestajne i bezbednosne sluzbe drzave, koje prioritetno
primenom operativnih metoda i sredstava izvrsavaju namenske zadatke. Njihov zadatak je
otkrivanje,   pracenje,   ustanovljanje,   dokumentovanje   i   onemogucavanje   protivzakonitog
ilegalnog   delovanja   pojedinca,   ili   organizovanih   skupina,   koji   ugrozavaju   bezbednost
vitalnih,   drzavnih   vrednosti.   Prema   razvoju   operativne   situacije   angazuju   nove   snage,
upotrebljavaju   nova   sredstva,   usmeravaju   aktivnosti   postojeceg   izvora   saznanja   i
preduzimaju   mere   radi   efikasnog   izvrsenja   postavljenog   zadatka.   Postupak   operativnog
istrazivanja sastoji se od specificnih metoda kojima njeni pripadnici ostvaruju svoju funkciju u
drzavi. Metod obavestajne sluzbe je visestruki kompleks postupaka, ili nacina na koji se
prikupljaju odredjeni podatci o nosiocima opasnosti po bezbednost drzave. Sve metode mogu
se razvrstati na tri grupe: tajne, prekrivene i legalne. Obavestajno bezbednosni sistem cine sve
specijalizovane organizacije koje prikupljaju obavestajne podatke, kojima se uspostavlja,
odrzava   i   osnazuje   bezbednost   drzave.   Obavestajno   bezbednosti   sistem   cine   nekoliko
elemenata. U opstem smislu sastoji se iz dva elementa., rukovodece nadzorni i operativni.
Rukovodeci organ ( element ), u najvecem broju drzava jeste predsednik drzave koji ostvaruje
svoj zadatak licno ili preko posebnog tela, najcesce poznatog kao saveta za nacionalnu
bezbednosti. Clanove ovog tela odredjuje zakon ili predsednik na osnovu zakon. Clanovi
saveta bezbednosti najcesce su predsednik drzave, premijer, ministar za unutrasnje poslove,
ministar   za   odbranu   i   spoljne   poslove   i   nacelnik   generalstaba.   Savez   za   nacionalnu
bezbednost predstavlja opste-obavestajno-bezbednosno savetodavno telo predsednika drzave
i   nadzorno   telo   obavestajno   bezbednosnog   sistema.   Pomaze   predsedniku   da   donese
adekvatne odluke za resavanje svih spornih pitanja i rukovodi, planira, usmerava i kontrolise
obavestajno   bezbednosne   sisteme   drzava.   Specijalizovani   elementi   unutar   saveza   za
nacionalnu   bezbednost   su   komiteti,   odbori,   uredi   i   predstavljaju   svojevrsne   operativne
organe jer konstantno imaju uvid u tok i sustinu pitanja iz obavestajno bezbednosne sfere.
Savet za nacionalnu bezbednost i njegovi strucni organi istovremeno ostvaruju rukovodecu
nadzornu ulogu u odnosu na obavestajno bezbednosni sistem drzave. U Velikoj Britaniji
ministarski komitet za nadzor i upravljanje bezbednosnih sluzbama najvisi je rukovodeci
organ obavestajno bezbednosnih sistema Velika Britanije kojim predsednik vlade upravlja i
preko drugih tela i gde se posebno isticu kordinator obavestajnih i bezbednosnih sluzbi i
zdruzeni   obavestajni   komitet.   Zdruzeni   obavestajni   komitet   predstavlja   deo   komiteta
premijera i pod kontrolom je sekretara kabineta. Nadlezan je da odobrava opste obavestajne

obavestajne i subverzivne delatnosti protiv vitalnih drzavnih vrednosti. Zato su minimalne
mogucnosti drustva da ih javno sprecava i suzbija, ali je nuzna njegova precizna i normativna
regulisanost, sto znaci da mora postojati ustavni i zakonski okvir za delovanje obavestajnih i
bezbednosnih sluzbi drzave koje obavljaju ovaj zadatak. Princip ustavnosti podrazumeva da
su zakoni i drugi akti u saglasnosti sa njim, a princip zakonitosti da drugi propisi i opsti akti
moraju biti saglasni sa zakonom, moze se reci da je okvir za delovanje obavestajno
bezbednosnih sluzbi ustav i zakoni. Obavestajne i bezbednosne sluzbe duzne su da stite
zakonitost i ustavnost cije je delovanje takodje njima ograniceno. Oni se moraju pridrzvati i
medjunarodnih ugovora i konvencija, koji su sastavni deo unutrasnjeg prava i koje podlezu
sudskoj nadleznosti. Celokupna aktivnost obavestajno bezbednosnih sluzbi odvija se u okviru
njenog pravnog poredka, a pravni poredak sastoji se iz pravnih normi i ponasanja ljudi po tim
normama. Cilj normi je da se ostvare u zivotu i u ponasanju ljudi, sto dalje cini pravni pored
da konstanto stvara pravne norme i brine o njihovom ostvarivanju. Kako bi se otklonila
mogucnost nezakonitog postupanja obavestajnih sluzbi, njihova zloupotreba, mora se doneti
zakon o njima, koji sadrzi sledece celine.

Namena i mesto delovanja

Poslovi i ovlascenja

Sruktura i rukovodjenje

Polozaj, prava i obaveze pripadnika sluzbe

Kontrola nad sluzbom

Sredstva za rad sluzbe

Saradnja sa drugim sluzbama

Regulatorni aspekti funkcionisanja obavestajnog bezbednosnog sistema treba da obuhvata :

Obezbedjivanje uslova za formiranje i razvoj sluzbi koje su od zakonodavca dobile
legitimaciju i polozile zakletvu da ce stititi i braniti drzavni poredak

Garantovanje ponasanja jeste uverenje da je njihova primarna funkcija zastita, a ne
narusavanje ljudskih prava

Formiranje i razvoj obavestajno bezbednosnih sluzbi sa stabilnom unutrasnjom kulturom,
preciznim funkcijama, a sve u skladu sa vitalnim vrednostima drzave i drustva

a) Njihov zadatak je kvalitetna i sistematska identifikacija problema, strucni kadar,
zakonitost, inicijativa, sposobnost, odgovornost, resavanje problema.

      b) Na osnovu kvalitetnih procena, konstanto unapredjuju vlastito delovanje i operativnu
snalazljivost.
     c) Koriscenjem rezultata unapredjuju obavestajne sluzbe
      d) Pravo vremeno resavanje propustenih situacija tokom obrade slucajeva, problema i
pojava
Principi funkcionisanja obavestajnih sluzbi polazne su tacke i najvisa pravila za obavestajno i
neobavestajno   delovanje   odredjene   sluzbe,   principi   se   utvrdjuju   u   svakoj   sferi   ljudske
delatnosti, posebno u slozenim drustvenim pojavama, procesima i promenama. Najcesce
uvazavaju sledece principe rada :

Primarni uticaj politike

Iznenadjenja i zastita od iznenadjenja

Tajnost rada

Realisticnost i samokriticnost

4. TEORIJSKE OSNOVE OBAVESTAJNO BEZBEDNOSNE SLUZBE ( 1. ODREDJIVANJE
OPSTEG POJMA OBAVESTAJNE DELATNOSTI I 2. ODREDJIVANJE OPSTEG POJMA
OBAVESTAJNE SLUZBE )

1. Odredjivanje opsteg pojma obavestajne delatnosti u naucnoj i strucnoj literaturi koja se
bavi fenomenom obavestajne aktivnosti, za sada nije postignuta opsta saglasnost o punom
sadrzaju   ovog   pojma   i   njegovoj   unutrasnjoj   strukturi.   Razlozi   su   visestruki   pocevsi   od
socijalne,   politicke,   ideoloske   i   koncepcijske   prirode.   Za   odredjivanje   pojma   delatnosti
primenjuju se pristupi i izrazi u razlicitim zemljama, tako da svako bavljenje ovim problemom
zahteva   detaljnu   analizu.   Obavestajna   aktivnost   u   Engleskoj   oznacava   se   izrazom
intelligence, sastavljen je i izveden iz celokupnog znanja o bilo kojoj oblasti ili stvari, dok ga
Tarner   definise   kao   politicki   znacajnu   informaciju   prikupljenu   od   vladinih   sluzbenika
podvrgnuta analizi i ustupljena kljucnim donosiocima odluka. Pa je isti pojam oznaka za
proces   snadbevanja   politickih   odlucilaca,   znanjem   koje   se   tice   sadasnjih   prilika,   jer   su
informacije osnovni elementi nacionalne moci. Ona predstavlja temeljnu tacku za donosenje
najznacajnijih nacionalnih odluka. Kent prosiruje pojam na stratesko obavestavanje koje
definise kao spoljnu obavestajnu aktivnost, koja predstavlja obavestavanje na visokom nivou,
ciji   je   rezultat   znanje   neophodno   za   blagostanje   i   bezbednost.   Ricelson   smatra   da   je
intelligence   analiza   koja   predstavlja   integraciju   prikupljenih   integracija,   ili   sirovih
obavestajnih podataka iz svih izvora u zavrsni obavestajni proizvod. Pa se na osnovu svega
ovoga pojam intelligence moze definisati kao obavestajna aktivnost koja cini jedinstveno vise
medjusobno   povezanih   faza   (   pronalazenje   problema,   definisanje   potreba   i   zahteva,
prikupljane,   procena   i   analiza,   interpretacija,   integracija,   izrada   zavrsnih   dokumenata   i
ustupanje i  tumacenje obavestajnih saznanja  ) .  Kao znanje  ona je obavestajni  zavrsni
proizvod koji se u razlicitim formama ustupa krajnjim korisnicima u spoljno politickom
odlucivanju i onima koji ucestvuju u sprovodjenju spoljno-politickih ciljeva. Na osnovu ove
analize mogu se odrediti sledeci parametri:

Pouzdana politicka informacija koja se odnosi kako na spoljnu tako i na unutrasnju
politiku, sto je osnovni element nacionalne moci i sustinsko polaziste u procesu donosenja
najznacajnijih odluka

Nosioci obavestajne delatnosti su drzavne institucije kao sto su diplomatija, vojska,
obavestajno bezbednosni sistemi i drugi, a informacije koje prikupljaju i obradjuju su
politicke, ekonomske vojne, naucno tehnoloske, geografske, kulturne itd

Nosioci ovih delatnosti su specijalizovane ustanove koje informacije prikupljaju
koriscenjem javnih sredstava informisanja, ali i koriscenjem javno nedostupnih podataka
putem spijunaze i tehnickim prikupljanjem

U sredistu pojma intelligence je znanje i predznanje za vodjenje oficijalne politike

Dakle radi se o teorijskom pristupku koji pod pojmom inteligence objedinjava sve ono sto se
tretira kao delovanje obavestajnih sluzbi, koriscenjem legalnih i nelegalnih prikupljanja
informacija. Osnovna kategorija predmeta izucavanja je obavestajna sluzba, koja se u periodu
stare Jugoslavije u formalnom smislu definisala kao organizacija, a u materijalnom kao
aktivnost.

2. Obavestajna sluzba je drustveno istorijski i klasno uslovljena organizacija, koja u okviru
svog rada sprovodi tajne, obavestajne i kontraobavestajne sadrzaje prema vitalnim interesima
protivnika, koristeci pri tome specificne metode i sredstva, sa ciljem ostvarivanja odredjenih
politickih interesa i zastite unutrasnje i spoljne bezbednosti. Drustveno istorijska i klasna
uslovljenost je najstariji element koji najbolje odredjuje karakter svih ostalih elemenata
obavestajne sluzbe, jer obavestajnu sluzbu treba tretirati kao rezultat drustveno ekonomskog
raslojavanja tokom istorije. Specijalizovana organizacija podrazumeva postojanje
organizacije sa kadrovima i aktivnostima specificnim u odnosu na druge ljudske delatnosti,

politickih kreatora. 4. Nadgledanje uslova
koji mogu uticati na prihvatanje politike.

-Da bi se ove funkcije ostvarile, mora se ispuniti cetiri zadatka.

Obezbedjivanje i ostvarivanje vodjsta u procesu prikupljanja

Uskladjivanje obavestajnih aktivnosti sa zahtevima politickih kreatora

Izrada visoko kvalitetnih i objektivnih izvestaja i procena

Izrada tih izvestaja i procena u prihvatljivom obliku

-Ciljevi obavestajne sluzbe
Obavestajna sluzba je uvek u funkciji ostvarivanja unutrasnje i spoljne politike, pa su u tom
smislu njeni zadatci - poznavanje stanja protivnika i upoznavanje nosilaca vlasti sa svim
saznanjima do kojih dodju i organizovanje i izvrsavanje razlicitih aktivnosti. Ciljevi
obavestajne sluzbe ( objekti ) , dele se po znacaju i vremenskom faktoru:
a) Strateski ciljevi, sto je drustvene politcko uredjenje jedne drzave, pa je cilj sluzbe ocuvanje
osnovne vrednosti drustva i promene takvog stanja

Drugi strateski cilj je polozaj i stavovi odredjene drzave u medjunarodnim odnosima
- Treci geostrateski polozaj drzave, status u medjunarodnoj zajednici

b) Takticki ciljevi , prvi i najvazniji je covek jer se preko njega realizuju svi ostali ciljevi
Takozvana elita ( politicka, vojna i ekonomska ) nosioci su funkcija. Pripadnici
administrativnog i policijskog aparata, novinari, naucnici, mladi i perspektivni strucnjaci,
zaposleni u organizacijama medjunarodnog transporta i lica iz mesovitih brakova, oni su
mete napada obavestajnih sluzbi. Vremenski faktor kod gradjanina kao taktickog cilja je
relativan, od najkraceg do vise godina, sto zavisi od pridobijanja gradjana uz odredjene faze.
Izgradnja odredjenog pogleda na svet, izgradnja odredjenih politickih poverenja.

6. ISTORIJSKI RAZVOJ OBAVESTAJNE SLUZBE

Obavestajna sluzba je pre svega drustvena kategorija, predodredjena konkretnim drustveno
ekonomski, drustveno politickim i drugim drustvenim uslovima u datom vremenu i prostoru.
Sa nastankom drzave, nastala je i potreba za tajnom. Kada je trebalo oznaciti puteve ljudima
iz odredjene skupine, sto je predstavljalo prve oblike davanja obavestenja, pojavom drzava
javlja se element tajnosti, sto izaziva stvaranje posebnog aparata, radi pronalazenja metoda
za zastitu u tajnosti, ali i njihovog otkrivanja. Ratovi u istoriji civilizacije nisu se mogli
uspesno voditi bez poznavanja protivnika, njegovog organizovanja, opremljenosti i namera.
Nastajale su i razlike izmedju tajnih sluzbi, koje su od zastite vladajuce klase i poredka sirile
svoju delatnost na saznavanje tajni drugih drzava, i kao takve one se bitno razlikuju od
savremenih obavestajno bezbednosnih sluzbi. Obavestajna sluzba u materijalnom smislu
nastala je ranije nego obavestajna sluzba kao organizacija u formalnom smislu. Postoje dva
shvatanja o nastanku obavestajne sluzbe. Prvo je da obavestajna sluzba postoji od kad i covek,
a da je obavestajna aktivnost prirodno covekovo dejstvo, pa ce obavestajna sluzba postojati
dokle god postoji i covek. Drugo shvatanje koje zastupaju nasi autori bazira se na
sagledavanju drustveno ekonomskih okolnosti nastanka obavestajne sluzbe. Po ovoj teoriji
postoje tri objektivna uslova pojave obavestajne delatnosti: