UNIVERZITET U BEOGRADU
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
MASTER RAD
Kandidat:
Mentor:
Nenad Simeunović
Red. prof. dr Dušan Mitić
Beograd, 2013.
Beograd, 2013.
UNIVERZITET U BEOGRADU
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
OBUKA I PROMOCIJA GOLFA U MLAĐEM
ŠKOLSKOM UZRASTU
MASTER RAD
Kandidat:
Članovi komisije:
Nenad Simeunović
Red. prof. dr Dušan Mitić
Van. prof. dr Stanimir Stojiljković
Van. prof. dr Krasomenko Miletić
Mišljenje o radu:
__________________________________________________________
1
1.
UVOD
Golf je igra o kojoj se od davnina piše, priča i polemiše. Mark Tven ga je famozno nazvao
„Lepa šetnja, pokvarena“. Artur Dejli ga je uporedio sa ljubavnom aferom rekavši: „Ako ga ne
shvatite ozbiljno, neće vam biti zabavno; a ako ga shvatite ozbiljno, slomiće vam srce“.
Gardner Dikinson je rekao: „Kažu da je golf kao život, ali nemojte im verovati –
komplikovaniji je od toga“. Thomas Woodrow Wilson je rekao: „Znam da postajem sve bolji u golfu
jer pogađam sve manje posmatrača“. Pelham Grenville Wodehouse je rekao: „Ako želiš da otkriješ
nečiji karakter igraj sa njim golf“.
Golf zahteva neverovatnu meru atletske sposobnosti, nemilosrdno strogu preciznost i,
verovatno najvažnije, ono draže od prijatelja, a i od protivnika – sreću. Ovako zahtevan, golf
postaje više od igre na zelenim poljima, više od sporta – postaje predstava: romansa, komedija i
tragedija odjednom, potpuno odigrana na pozornici uma. Svaka runda je epska odiseja, svaka rupa
– obećanje povratka utočištu.
Posle odsustva od 112 godina golf se vraća na Olimpijske igre u Rio De Žaneiru 2016. god.,
što samo po sebi govori o mestu i značaju ovog sporta za ljudski rod.
Gledajući golf na TV ekranu mnogi će reći da je to najdosadniji sport na svetu koji nema
poentu, popularnost i značaj. Ovaj rad ima zadatak da ljubitelje sporta, a i one druge uveri u
suprotno tako što će kroz razne aspekte i uglove objasniti i opisati ovaj jako koristan, popularan i
značajan sport kako za odrasle, tako i za decu.
Rad je usmeren ka obuci i promociji golfa kod najmlađih a u ceo taj proces sam i lično
uključen pa ću iz svog ličnog iskustva pokušati da na najbolji način dočaram i prezentujem golf
kako najmlađima tako i odraslim početnicima. Odnos prema deci i način prezentovanja i obuka golf
udaraca su metodički jako zahtevne stvari pa će deo rada biti posvećen tome.
Svojim dosadašnjim iskustvom, radom sa decom i zapažanjima želim da unapredim
celokupan proces obuke i promocije golfa kod dece kako bi u budućnosti ovaj sport još više
popularizovali kod dece školskog uzrasta jer su ta deca osnova za dalji razvoj golfa na ovim
prostorima.
2
2.
POTREBA ZA REDOVNIM FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA KOD DECE MLAĐEG
ŠKOLSKOG UZRASTA
S prohodavanjem se kod dece javljaju prve fizičke aktivnosti u vidu igre, koje blagotvorno
deluju na celokupan psihomotorni razvoj deteta. Kako bi rast i razvoj kod dece tekao nesmetano i
pravim putem, deci se mora ostaviti slobodno vreme za aktivnosti koje sami žele da upražnjavaju.
Kod dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta igra zauzima centralno mesto. Kroz igru, deca
razvijaju svoje psihičke, intelektualne, emocionalne, društvene i moralne sposobnosti, stvaraju i
održavaju prijateljstva.
Do polaska u školu deca su prepuštena roditeljima koji se brinu o njima, usmeravaju ih ili ne
na određene sportove, a sa polaskom u školu tu ulogu preuzimaju nastavnici. Poznati su efekti
bavljenja sportom na organizam čoveka, a pogotovu dece. Od rođenja pa do polaska u školu deca
nisu puno opterećena ni psihički, a ni fizički, dok se polaskom u školu situacija naglo menja.
U školi se od dece zahteva koncentracija, pažnja, sedenje na jednom mestu određeno vreme,
a sve to nije lako i za decu predstavlja napor. Deca počinju svakodnevno da opterećuju svoje telo
nošenjem školskog ranca koji ima solidnu težinu i sve to utiče na pojavu iscrpljenosti i umora kod
dece. Organizam dece nije u potpunosti razvijen i u ovom periodu mogu nastati problemi,
deformiteti i smetnje u razvoju.
Fizička aktivnost i bavljenje sportom u mnogome pomažu deci da prevaziđu neke od
problema, prvenstveno jer sport pozitivno utiče na njihov mišićni i skeletni sistem,
kardiovaskularni i respiratorni sistem, pozitivno utiče na njihov socijalni život jer su konstantno u
društvu sa drugom decom i pozitivno utiče na razvoj dece kao kompletnih ličnosti. Period polaska
u školu se naziva senzitivni period i to je period u kome se redovnom primenom fizičkih aktivnosti
mogu sprečiti razni deformiteti i problemi i pozitivno se utiče na pravilan rast i razvoj dece.
Uloga nastavnika je da deci usadi naviku da se fizičkom aktivnošću bave i van škole, kako bi
fizička aktivnost postala sastavni deo njihovog života.
4
Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju, ali ne u tolikoj meri da su sposobni za
veće napore. Nervni sistem napreduje u svom razvoju, ali još ne toliko da može podnositi
opterećenja kao u starijem uzrastu.
U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena: slobodnog i skladnog načina
kretanja kao da nestaje, a deca postaju nespretna, kretnje, rastenje i koordinacija su vrlo slabe.
Dete teško i nespretno hvata dobačenu loptu, neskladno trči i skače, te se teško podvrgava novim
zahtevima učitelja.
U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. Od njega se obično
traži koncentracija pažnje i volje, dok je interes deteta za školske zadatke u početku relativno mali.
Sve to zahteva trošenje mnogih snaga koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta.
Razdoblje od osme godine i dalje nije toliko osetljivo, kao da se dete naviklo na nove prilike u
školi. To je period usporenog rasta nakon prvog pojačanog rasta u visinu. Rast i razvitak pojedinih
organa sve više napreduje. Kretnje postaju usklađenije i sve se više uviđa nestajanje nepotrebnog
obilja pokreta. Deca u tom uzrastu pokazuju već priličnu spretnost.
Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja – dete više ne
reaguje na svaki nadražaj iz spoljašnjeg sveta. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti
učenika. Muška deca sa više interesa i volje učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska.
Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša,
izrazitiji mišići itd., već i u načinu primanja, izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. To se jasno
opaža i kod igara. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole, čak ih i odbacuju.
Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica. One više paze
na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. Kod učenika dolazi naprotiv više do izražaja snaga i
borbenost. Takmičenja, rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije i dobijaju prve oznake
borbenosti. Dok se kod učenika pre svega razvijaju brzina i jačina pokreta, kod učenica se opažaju
usklađenost i ekonomičnost kretanja. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi
odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja koliko god to školske prilike dozvoljavaju.
Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci, jer to i sami prema svojoj vitalnosti
očekuju. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku
strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja.
Smisao za zajednicu formira se u doba školskog detinjstva više putem zajedničkog grupnog
rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. Svest o zajednici, smisao za kolektivni rad
nije u naravi deteta još dovoljno izražena.
