Republika Srpska
Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Fakultet poslovne ekonomije
Bijeljina
Republic of Srpska
University of Eastern Sarajevo
Faculty of Business Economics
Bijeljina
SEMINARSKI RAD
PREDMET: POSLOVNE FINANSIJE
TEMA: OCENA BONITETA PREDUZEĆA
Mentor :
Prof. dr Spasoje Tuševljak
Bijeljina, Februar 2014. godina
Seminarski rad Ocena boniteta preduzeća
Poslovne finansije
4
1.POJAM I ZNAČAJ BONITETA PREDUZEĆA
Bonitet potiče od latinske reči „bonus“, koja znači dobar i predstavlja skup osobina jednog
subjekta koje ga čine dobrim i sigurnim dužnikom. Pod pojmom boniteta podrazumeva se
formalno i materijalno svojstvo subjekata koje ga čine sigurnim dužnikom, bilo da je reč o
preduzeću kome se daje kredit ili koje se priprema za emitovanje HOV. U ”Ekonomskoj
enciklopediji” se bonitetu posvjećuje veća pažnja i pravi detaljnija razlika između boniteta
preduzeća i boniteta banke.
BONITET U UŽEM I U ŠIREM SMISLU
U užem smislu bonitet izražava kreditnu sposobnost i likvidnost firme, a u širem smislu njegovu
ukupnu poziciju – organizacionu, kadrovsku i materijalno – finansijsku konstituciju, poziciju na
tržištu, poslovnu reputaciju, razvojne programe i poslovnu perspektivu, a otuda i kreditnu
sposobnost i likvidnost.
1
Bonitet preduzeća ne može se izjednačiti sa njegovom likvidnošću. Neko preduzeće može biti
nelikvidno u odredjenom vremenskom periodu, a da se pri tom izvedu pozitivne ocene o
njegovom bonitetu. S toga ne čudi činjenica da se u privrednoj praksi prave česte greške, koje se
ogledaju u svođenju ocene boniteta na analizu mogućnosti zaduženja preduzeća i analizu stepena
pokrića zaduženja nepokretnom imovinom, potraživanjima, pokretnim stvarima ili nekim
oblikom jemstva. Bonitet preduzeća uvek obuhvata mogućnost realizacije preduzeća, stepen
naplativosti njegovih potraživanja, sigurnost plasmana u to preduzeće, njegovu kreditnu
sposobnost, ali i dosta širu dimenziju kojoj treba dati značajniju pažnju.
Na bonitet preduzeća značajan uticaj imaju i kvalitet i realnost razvojnih programa, stepen
iskorišćenosti kapaciteta, nivo produktivnosti rada, kvalitet investicionih programa, razvijenost
poslovnih funkcija i slično.
2
Imajući sve ovo na umu, može se zaključiti da je širi koncept boniteta preduzeća adekvatniji u
odnosu na uži koncept, koji se svodi na ocjenu kreditne sposobnosti i ocjenu likvidnosti
preduzeća. Ali, iz praktičnih razloga ovde će biti prikazan samo uži koncept ocjene boniteta
preduzeća.
1
Bogetić, P., Bonitet I analiza finansijskog položaja firme, Bar, 1993.
2
Radovanović, R., Pejić, L., Stanišić, M., Ocjena boniteta preduzeća, Beograd, 1991.
Seminarski rad Ocena boniteta preduzeća
Poslovne finansije
5
2.SUŠTINA BONITETA I OSNOVNI USLOVI ZA NJEGOVU OCENU
Naime, bonitet je skup materijalnih i formalnih svojstava privrednog subjekta koja ga čine
dobrim i sigurnim dužnikom, ali i nešto šire, jer podrazumeva i njegovu opštu i materijalnu
sigurnost, solventnost, dobru reputaciju u poslovnom svetu, dobru poziciju na tržištu i
sposobnost prilagodjavanja izmenjenim uslovima poslovanja. To je, zapravo, sposobnost
preduzeća da plaća obaveze.
Na ocenu boniteta utiču prinosni, imovinski i finansijski položaj. Ocena se daje na osnovu
finansijske analize, s’ tim, što se kod ocene boniteta obavezno uzima u obzir prosečan broj dana
naplate potraživanja od kupaca i prosečan broj dana plaćanja obaveza prema dobavljačima.
Da bi se bonitet pozitivno ocenio, zahteva se:
3
1. Da je finansijski rezultat iz redovne aktivnosti pozitivan
2. Da je ukupan rizik ostvarenja bruto dobitka na prihvatljivom nivou
3. Da postoji finansijska ravnoteža a time i platežna sposobnost
4. Da je sopstveni kapital adekvatan s obzirom na odnos stalne i obrtne imovine
Ocenu boniteta može vršiti bilo koji ekspert, ali bi bilo najpovoljnije da to vrši nezavisni revizor.
Koncepcija same analize kreditne sposobnosti preduzeća, poznata je u literaturi kao pravilo ”5C”
(five Cs of credit). Suština ove analize svodi se na dobijanje što preciznijih odgovora na pitanja:
1. Da li zajmotražilac može na vrijeme isplaćivati dospjele obaveze?
2. Da li su realna i likvidna njegova potraživanja i zalihe?
3. Da li zajmotražilac ostvaruje realnu stopu prinosa?
4. Do koje granice se može smanjivati profitna stopa zajmotražioca a da to ne dovede u pitanje
njegovu mogućnost isplate kamata, renti, glavnice kredita i slično?
5. Koliko će se smanjiti vrijednost njegove aktive u trenutku bankrotstva u odnosu na
bilansiranu vrijednost u trenutku kada kreditori počnu snositi gubitak po osnovu datog
kredita?
6. Da li je finansijsko stanje zajmotražioca stabilno, nestabilno ili nešto između?
U datu kreditnu analizu nužno je uneti i vremensku komponentu, u zavisnosti od toga, da li se
radi o kratkoročnom, srednjoročnom ili dugoročnom kreditu.
3
Tuševljak, S., Rodić, J., Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd, 2003.
