1
1. Uvod
Investicioni projekti mogu da budu nezavisni i međusobno isključivi (međuzavisni).
Ova klasifikacija projekata je značajna sa stanovišta njihove ocene i rangiranja u planu
kapitalnih ulaganja, pogotovo u uslovima ograničenih finansijskih sredstava.
Nezavisni projekti
su zapravo investicione alternative koje ne konkurišu jedna drugoj,
tako da prihvatanje jedne alternative ne eliminiše ostale iz daljih razmatranja. Kada bi
preduzede imalo na raspolaganju neograničena finansijska sredstva, bilo bi mogude
finansiranje i implementiranje svih projekata koji spadaju u ovu skupinu (uz uslov da
zadovoljavaju minimalne kriterijume efektivnosti kapitalnih ulaganja).
Međusobno isključivi projekti
su alternative za ulaganja kapitala koje su namenjene
obavljanju iste funkcije, tako da prihvatanje jedne alternative automatski eliminiše druge iz
daljih razmatranja i analiza. Ako sve međuzavisne alternative zadovoljavaju minimalni
investicioni kriterijum efektivnosti, mora se primeniti neki analitički metod u cilju izbora one
„najbolje“. Dakle, odluka da se taj „najbolji projekat“ prihvati podrazumeva eliminaciju
ostalih konkurentskih projekata.
Za donošenje ovakve odluke potrebno je upotrebiti određene metode za određivanje
rentabilnosti projekta. Te metode su ekonomsko - matematički instrumenti koji daju
informaciju o novčanim tokovima u budućnosti, odnosno o isplativosti projekta pod
pretpostavljenim uslovima. Postoje dve vrste ovakvih metoda, a to su:
Dinamičke metode za ocenu rentabilnosti projekta
Statičke metode za ocenu rentabilnosti projekta
Cilj ovog rada je da studente bolje upozna sa metodama koje se koriste u praksi pri
oceni finansijske koristi od projekata.
U ovom radu su korišćeni metodi:
Dedukcije
Deskripcije
2
2. Vremenska vrednost novca
Investitori ulažu kapital s ciljem da ostvare određenu stopu prinosa na njihova
ulaganja.Ulažući novac u neku od izabranih alternativa, oni se lišavaju mogućnosti korišćenja
u određenom vremenskom periodu, zbog čega očekuju da zato dobiju kompenzaciju. Ako
novac ulažu u banku dobiće određeni iznos kamate na njihov depozit, obračunat prema
unapred ugovorenoj kamatnoj stopi. Ulaganjem u izabrane investicione projekte, investitori
očekuju da ostvare zahtevanu stopu prinosa, koja mora biti viša od unapred utvrđenog
kriterijuma. Vremensaka vrednost novca može se posmatrati kao buduća vrednost novca i kao
sadašnja vrednost novca.
Vremensko prenošenje raspolaganja nad jednim istim iznosom se obavlja tako, što će
iznos raspoloživ u sadašnjem trenutku biti uvek pretpostavljen istom iznosu raspoloživom u
budućem trenutku. U prilog ovakvom ponašanju pri razmeni jednakih iznosa raspoloživih u
različito vreme govori i sam pojam investiranja, koje predstavlja odustajanje od potrošnje
danas za potrošnju u budućnosti. Cena ovog odustajanja je ujedno mera razmene potrošnje u
sadašnjem trenutku za potrošnju u budućnosti, tj. razmene potrošnje u sadašnjem trenutku za
potrošnju u budućnosti tj. mera razmene iznosa raspoloživih u različito vreme.
Očigledno je da se mora uzeti u obzir da vrednost novca varira tokom vremena,
odnosno da novac ima vremensku vrednost. Ovaj pristup se bazira na činjenici da novac
predstavlja ograničeni resurs, koji se, kada stoji na raspolaganju, može produktivno koristiti.
Novac se može uložiti u banku danas i on će doneti kamatu, tako da će njegova vrednost za
nekoliko godina biti povećana za dobijenu kamatu. Novac se može takođe uložiti u neki
investicioni projekat i on će kroz neku godinu u toku eksploatacije doneti određeni profit.
Očigledno je da početna raspoloživa suma novca može tokom vremena da poraste, što
ukazuje da novac ima vremensku vrednost i da je logično što investitori preferiraju sume bliže
sadašnjosti.
Buduća vrednost novca ili
složeni interesni račun
posmatra se kroz kapitalizaciju
koja se kvantifikuje primenom kamatne stope. složena kamata predstavlja metod obračuna
kamate kod koga se kamata pripisuje glavnici (glavnica se uvećava za iznos kamate) za
određenu godinu, pa se na tako obračunati iznos primenjuje obračunava kamata za narednu
godinu sve do isteka perioda pozajmice ili oročenja novčanih sredstava.
4
3. Dinamičke metode za ocenu rentabilnosti investicije
Dinamički kriterijumi respektuju vremensku vrednost novca, dok se troškovi i koristi
od investicionih projekata izražavaju novčanim tokovima. Drugim rečima, dinamičke metode
polaze od toga da između momenta ulaganja u investicioni projekat i momenta ostvarivanja
primanja (efekta) po osnovu investicionog projekta uvek postoji vremenski razmak. Budući
da postoji značajan vremenski razmak između momenta izdavanja i momenta primanja
nesumnjivo je da novac ima različitu vrednost u momentu izdavanja od vrednosti u momentu
primanja. Naime, u momentu izdavanja, novac ima veću vrednost nego u momentu primanja.
Pri tome ne misli se samo na obezvređivanje novca zbog inflacije, već se polazi od
ekonomske logike da novac uložen u investicioni projekat uvek mora doneti određeni prinos.
U nastavku ćemo razmotriti osnovne dinamičke kriterijume za ocenu rentabilnosti.
To su sledeći kriterijumi:
Neto sadašnja vrednost;
Interna stopa prinosa.
3.1. Neto sadašnja vrednost
Metod neto sadašnje vrednosti predstavlja jedan od dinamičkih metoda koji se
primenjuju u oceni rentabilnosti investicija i može se reći da on predstavlja i jedan od
najznačajnijih metoda iz grupe dinamičkih metoda. Ovaj metod, samim tim što spada u grupu
dinamičkih metoda uzima u obzir i vremensku vrednost novca što ga čini respektabilnijim
metodom u odnosu na metode iz grupe statičkih metoda, odnosno daje mu određenu prednost
u primeni.
U najopštijem smislu, može se reći da ovaj metod predstavlja razliku između sadašnje
vrednosti neto priliva odnosno očekivanih efekata investicije i sadašnje vrednosti odliva
gotovine, odnosno inicijalnog kapitalnog izdatka.
Metoda neto sadašnje vrednosti, temelji se na ključnoj pretpostavci po kojoj se svi
troškovi i prihodi svode na prilive i odlive novca, odnosno na novčane tokove u predviđenom
periodu eksploatacije investicionog projekta. Ovi novčani tokovi moraju biti diskontovani tj.
