свих   друштвених   односа''.   Личност   кроз   одевање   изражава   своју   припадност
одређеним друштвеним групама. Разне врсте одеће спортска, младалачка, весела,
тужна, класично одело, одело буржоазије, интелектуална, уметничка, левичарска,
одело хипика, странаца, радика итд. Показује нијансе друштвених класа односно
слојева.   Одећа   и   начин   одевања   изражавају   срећу,   занат,   религију,   политичку
оријентацију,   старост,   уметност,спорт   и   сл.

Неки аналитичари сматрају да

одевањем индивидуа не може ништа директно и лично да саопшти и испољи, већ
једино своју припадност у друштвеној групи. Такође, истичу да свако одело које се
односи на групу представља неку врсту униформе. Ипак, појединац има значајну
улогу у одевању и моди, јер кроз одевање одређеном комбинацијом елемената
може се наслутити карактер. Према томе, одећа је одраз унутрашње посебности.
Начин одевања, представља систем сигнала којима емитујемо своје навике. Одело
је изузетно јак знак, и говори о нама какви смо - ,, Одело не чини човека, али
говори о ономе који га носи.''

Природа одеће је веома сложена, јер одело представља знак који има више
различитих значења. Ово је наша друшвена љуштура, то је систем сигнала којима
ми емитујемо своје намере, кроз одело се често пројектује људска нереалност и
фантазија (пример дебела, стара жена у бикинију). Оно чини формалну униформу
наших животних улога, као нпр. Одело пословног човека или учитељев жакет од
твида са кожним закрпама и ритуалним прибором за лулу у горњем џепу. Веома
често одело открива материјално стање односно богатство, као што је прави накит (
нарочито породични, односно наслеђени). Одело је човеково оружје и штит, служи
како за ,,напад'' тако и за ,,одбрану''.

Одевањем се могу постићи одређени ефекти у изгледу као нпр. Смешан изглед,
младалачки, разигран, старомодан, романтичан, спортски, елегантан, секси,
гламурозан, строг и послован и тд.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:434687-Odeca-prica-kakvi-smo-i-ko-smo

Савремено одевање доживљавамо и као начин на који живимо. Начином одевања
човек бира стил живота и социјални статус (на пример, спортским одевањем особа
бира спортски стил живота), као што и начин одевања представља израз одређеног
начина живљења. Оно је израз унутрашњег осећања и материјалног стања. Кроз
одевање долази до нарцистичког преображаја пред другима и пред собом. То је
пролазно мењање себе, јер кроз одевање човек тежи да макар на тренутак буде неко
други.

Кроз одело и одевање се личност самоизражава и потврђује у датој средини преко
разних средстава, преко укуса средине и времена.

Међутим, када се ради о самопотврђивању, неопходно је водити рачуна о начину
самопотврђивања, односно о начину одевања. Оно може да се изрази на позитиван
и негативан начин. Негативно самопотврђивање кроз моду представља губљење
идентитета, то је процес деперсонализације, прерушавања, односно хомодуплекса.
Међутим, и код позитивног самопотврђивања које представља процес
идентификације кроз елементе игре, односно прерушавање, идентификовање и сл.
Преплићу се елементи имитације и деперсонализације.

3.Имиџ као индентитет

Још је Јунг тврдио да свако од нас има своје јавно ,,ЈА'' и своје приватно ,,ЈА'', оно
што ми заправо и јесмо. То јавно ,,ЈА'' назвао је персоном. То је оно како ми
желомо да се прикажемо у својој околини и што постижемо облачењем.

Оног тренутка када почнемо свесно да формирамо свој изглед да бисмо оставили
утисак на друге почињемо да градимо свој имиџ.

Међутим, данас се на западу имиџ све више повезује са персоном, а све мање са
оним дубоким, суштинским ,,ЈА''. Модни креатори такође тврде да је имиџ једнак
идентитету, што није тачно. То доказује и слика наших улица, где с времена на
време завлада један те исти изглед – заправо клониран, младићи ошишани до главе
или девојке са дугим испегланим косама и високим потпетицама уз то и неизбежна